Јо-јо
Јо-јо је једноставна играчка стара вијековима, а врхунац популарности је достигла у првој половини 20. вијека. Састоји се од два диска исте величине који су одмакнути један од другог не више од неколико милиметара, а повезани су осовином на коју је причвршћен тањи конопац. Игра се одвија тако што се у руци (обично са прстом провученим кроз омчу) држи слободни крај конопца, а затим се лаганим трзајем руке пушта да играчка падне. Дискови се трзајем на крају конопца почињу заједно окретати намотавајући или одмотавајући конопац око осовине. Вјештији играчи тај поступак могу понављати веома дуго и у веома различитим смјеровима.
Историја[уреди | уреди извор]
Најстарији јо-јо датира из 500. године п. н. е. Пронађена је грчка ваза са цртежом који приказује дјечака који се игра овом играчком. Други грчки списи из тог периода говоре да се играчка правила од дрвета, метала или теракоте. Играчке од теракоте су обично служиле за симболично жртвовање боговима када би дјечак сазријевао и израстао у мушкарца, док су играчке од осталих материјала стварно служиле за игру. Историјски списи са Филипина описују ловце у 16. вијеку који су користили камен на узици, којим би из крошњи дрвећа гађали животиње испод себе, а који би се у случају промашаја враћао до ловца.
Иако више није тако популарна играчка као у првој половини 20. вијека, данас се одржавају разна такмичења у владању јо-јом.
Разне врсте јо-јо играчке[уреди | уреди извор]
Кинески јо-јо[уреди | уреди извор]
Кинески јо-јо је обликом сличан класичној играчки, али његови дискови су знатно више раздвојени, а конопац је везан за штапове, по један на сваком крају. Конопац је омотан око осовине која повезује дискове. Штапови се држе сваки у једној руци, па се играчка врти и окреће комбинацијом помјерања руку играча. Осим као играчка за дјецу, кинески јо-јо се користи и у неким традиционалним кинеским плесовима.
Јо-јо израђен од дрвета
Јо-јо од пластике или силикона
Модеран јо-јо лептирастог облика
