Југославија и Организација афричког јединства

С Википедије, слободне енциклопедије

Током периода Хладног рата Социјалистичка Федеративна Република Југославија успоставила је и одржавала значајне политичке, културне и економске размене и односе са новонезависним афричким државама. Док је већина мултилатералних размена организована преко Покрета несврстаних и Уједињених нација, била је развијена и значајна сарадња са Организацијом афричког јединства, претходницом савремене Афричке уније. Југославија је била једина неафричка земља која је учествовала у финансирању Ослободилачког одбора Организације афричког јединства.[1][2] Иако је била јединствено укључена у рад тела, земља је ипак преферирала билатералне односе са појединачним ослободилачким покретима.[3] Организација афричког јединства је у своју повељу укључила принцип несврстаности, док је Југославија ту организацију сматрала јединим легитимним представником за цео афрички континент током ере Хладног рата.[4] Југославија је стога следила заједничку линију ОАУ у сопственој политици према питањима у Африци.[4]

Контекст[уреди | уреди извор]

Југославија, за разлику од многих земаља Западног блока у Европи, није имала никакву директну колонијалну прошлост која је компликовала односе између бивших Метропола и нових независних држава. Земља је веровала да је сопствено историјско искуство стране доминације Аустроугарске и Отоманског царства, изазов у ​​развоју и сложена мултиетничка федералистичка структура земље сродне искуствима нових независних постколонијалних земаља у Африци. У исто време, од раскола Тито-Стаљин од 1948. па надаље, земља више није била под сфером утицаја Совјетског Савеза и уместо тога била је фокусирана на земље које нису чланице блока. Како се маневарски простор за неутралне земље у дубоко подељеној Европи смањивао, Југославија је своју спољну политику усмерила на нове савезнике међу бившим колонијама и мандатним територијама, пре свега у Африци и Блиском истоку.

Југословенска грађевинска фирма Енергопројект је 1975. године изградила и пројектовала Међународни конференцијски центар Кампала за одржавање 13. самита Организације афричког јединства.[5] Југословенски архитекта Марио Јобст такође је позван да ради на конференцијском центру за 14. самит ОАУ у Либревилу.[6] Неке размене су остале на нивоу планирања са југословенским архитектом Бранком Петровићем који је израдио генерални план зграде седишта Организације афричког јединства у Адис Абеби раних 1960-их, што никада није имплементирано у пракси.[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pustaj, Marko (23. 12. 2016). Ekonomski odnosi SFRJ i nesvrstanih zemalja Afrike 1973 - 1981 (PDF) (Thesis). University of Zagreb. Приступљено 12. 2. 2021. 
  2. ^ Markakis, John (октобар 1966). „The Organisation of African Unity: A Progress Report”. The Journal of Modern African Studies. 4 (2): 135—153. Приступљено 12. 2. 2021. 
  3. ^ Milorad Lazic (2021). „Arsenal of the Global South: Yugoslavia’s Military Aid to Nonaligned Countries and Liberation Movements”. Nationalities Papers. 49 (3): 428—445. 
  4. ^ а б R. Radonić, Nemanja (2020). Слика Африке у Југославији (1945-1991) (PDF) (Doctoral Thesis). University of Belgrade. Приступљено 12. 2. 2021. 
  5. ^ Donald Niebyl. „10 Works of Yugoslav Modernist Architecture in Africa & the Middle East”. Spomenik. Приступљено 12. 2. 2021. 
  6. ^ Jovana Georgievski. „Jugoslavija, Tito i nesvrstani: Kako je socijalistička arhitektura osvojila Afriku”. BBC. Приступљено 12. 2. 2021. 
  7. ^ Lidija Butković Mićin; Saša Šimpraga. „Afrički i azijski opusi hrvatskih arhitekata”. Vizkultura. Приступљено 12. 2. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Југославија_и_Организација_афричког_јединства&oldid=26799345”