Јованка Броз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈОВАНКА БРОЗ
Fotografija Jovanke Broz crnaobela 6.jpg
Јованка Броз
Датум рођења (1924-12-07)7. децембар 1924.
Место рођења Пећане, код Удбине
 Краљевина СХС
Датум смрти 20. октобар 2013.(2013-10-20) (88 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Супруг Јосип Броз Тито
Чланица КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411952.
Чин потпуковник у резерви
Прва дама СФРЈ
Период 19521980.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден југословенске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден за војне заслуге
Партизанска споменица 1941.
међународна одликовања:
Династијски орден Круне (Холандија) Велики крст - Орден за заслуге (Француска) Велики официр - Орден реке Моно (Того)

Јованка Будисављевић—Броз (Пећане, 7. децембар 1924Београд, 20. октобар 2013) била је прва дама СФРЈ, супруга југословенског председника Јосипа Броза Тита. Били су у браку од 1952. до његове смрти 1980. године. Имала је чин потпуковника ЈНА.

Као непосредан сведок целе турбулентне епохе у историји Балкана, она је још увек предмет огромног регионалног медијског интересовања. Са своје стране, Јованка се држала у екстремној повучености и ретко је давала интервјуе. Већина мисли да њен повучен живот долази као последица великих проблема кроз које је прошла од смрти супруга када је цела њена имовина национализована и када је стављена у кућни притвор.

Живела је у релативном сиромаштву када је 2006. године владина комисија открила да њен стан у Београду није одржаван од њеног хапшења. Нико не зна колико се Јованка Броз мешала у државну политику и да ли је била више од обичне супруге. Многи верују да је била жртва амбиција разних политичара. До краја свог живота није пристала да изнесе своју верзију приче о догађањима у бившој Југославији.

Биографија[уреди]

Рођена је 7. децембра 1924. селу Пећанима, у Лици, од оца Миће и мајке Милице као друго дете у породици.
Са 17 година је ступила у Савез комунистичке омладине Југославије. Године 1943. током Другог светског рата рањена је у ногу и разболела се од тифуса, а те године јој је погинуо брат Максим и умро отац. Након рата погинуо је и брат Петар, а шест месеци након рођења најмлађе сестре, Наде, умире мајка Милица. Нада и старија Јованкина сестра, Зора, смештене су у дечији дом. Јованка их је 1947. нашла у дому и преузела бригу о њима, школовала их и одгајала.[1]

У 21. години је добила два Ордена за храброст, а такође је и носилац Партизанске споменице 1941. Јосипа Броза Тита је упознала приликом немачког десанта на Дрвар 1944. године.[2]

Живот са Титом[уреди]

Јованка Будисављевић 1945. године

Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно.

Према једној верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал Ђоко Јованић, који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.[3]

Друга верзија тврди да је Јованку одабрао Иван Стево Крајачић, тадашњи повереник НКВД-а за Југославију, одакле вероватно потиче прича која приказује Јованку као совјетског шпијуна.[3]

Следећа верзија, овог пута од бившег генерала ЈНА Марјана Крањца, каже да је Јованка додељена Маршалу већ 1945. године као хигијеничарка задужена за контролисање хране и чистоће и здравља особља. После смрти велике Титове љубави Даворјанке Пауновић 1946. године, Јованка је, према Крањцу, постала Титова лична секретарица.

Почетак везе[уреди]

Тако је шест година, до 1952. године Јованка била члан Титовог окружења у улози секретарице и члана послуге.

Милован Ђилас, један од водећих чланова и идеолога комунистичког револуционарног покрета, даје више детаља о Јованки током овог периода у књизи "Дружење са Титом". Према њему, односи са Титом су били изузетно тешки за њу.

Тачан датум њиховог венчања је такође предмет дебата. Оно што је неоспорно је да је за Јованку коначно откривено да је више од обичне секретарице, барем у ужем Титовом окружењу, током његове епизоде са жучном кесом 1951. године. Тајно венчање десило се 15. априла 1952. у лепој вили Дунавка у Илоку са Александром Ранковићем као младожењеним кумом и генералом Иваном Гошњаком као младиним кумом. Међутим, њено званично откривање као прве даме се одиграло годину дана касније током државне посете британског министра спољних послова Ентонија Идна.

Јованка Броз 1970. године, одликована је Династијским орденом Круне.

Према Ђиласу, Јованка није имала утицаја на Тита приликом доношења одлука и време је највише проводила бринући о дому и свом супругу. Међутим, генерал Крањц, тврди да је Јованка убрзо по склапању брака почела да сплеткари, те да је имала државничке амбиције, [3], иако није понудио доказе у прилог таквим оптужбама. Ни Ђилас није био без критика према Јованки, али су оне биле много мање озбиљне, а највише су се тицале њеног држања.

Брачни проблеми[уреди]

Тито и Јованка са Пет и Ричардом Никсоном

Односи у брачном пару су почели да се нарушавају раних 1970их. Њихов однос је постао тема оштрих политичких расправа. Јованка је тврдила да је покушавала да заштити свог остарелог супруга од разних агената - сматрала је десет од једанаест његових државних секретара (министара) за некакве агенте. Њени противници су тврдили супротно, да је она та која ради против свог супруга.

Према извештају из 1988. године написаног за Председништво СФРЈ, између 1974. и 1988, највиши југословенски форуми су на 59 састанака расправљали само о Јованки. Овај процес је започео сам Тито 21. јануара 1974. године када је наредио Савезу комуниста Југославије да оснује специјалну комисију која ће проучавати „случај другарице Јованке“. Комисијом је председавао Рато Дугоњић, а у њој су још били Стеван Дороњски, Тодо Куртовић, Фадиљ Хоџа, генерал Милош Шумоња, Џемил Шарац и Иван Кукоч.

Тих година је Јованка била оптуживана да је совјетски шпијун, за одавање државне тајне, шуровање са српским генералима, за постављање и смењивање највиших функционера, учествовање у завери против Александра Ранковића, планирање државног удара са генералом Ђоком Јованићем са циљем узурпирања Маршалове улоге...

Многи верују да је она жртва амбиција разних политичара који су успели да манипулишу остарелог Маршала против своје супруге. Према Иву Етеровићу, фотографу који је имао вишедеценијски приступ владајућем југословенском пару, главни кривци за разлаз Тита и Јованке су Стане Доланц и генерал Никола Љубичић.[3]

Коначни разлаз[уреди]

Јованка Броз 1971. у Белој кући

До половине седамдесетих, Јованка је постала још удаљенија од Тита, који је у том времену био скоро потпуно под утицајем Станета Доланца и Митје Рибичича.

Разлаз се одвијао у етапама. Током 1975. године није била присутна на неким Титовим иностраним посетама, а почеле су да круже гласине да се често свађају. Априла исте године Тито је напустио њихову резиденцију у Ужичкој 15 и сам се преселио у Бели двор.

Јованка је последњи пут виђена у јавности 14. јуна 1977. на званичном пријему за премијера Норвешке. Касније тог лета је ухапшена под сумњивим околностима. Није било званичног објашњења за њено хапшење, које је наводно наредио сам Тито. Није се видела са Титом последње три године његовог живота. На кратко се појавила у јавности током Титове сахране почетком маја 1980. године. У свим државним објавама и новинским извештајима је била наведена као Титова удовица. Иако је стање између супружника споменуто, званичан развод се никад није десио.

После Титове смрти[уреди]

27. јула 1980. године, ни три месеца од Титове смрти, људи из тајне службе су упали у њен стан у Ужичкој 15. Испретурали су стан, конфисковали Јованкину имовину и присилили је да се пресели у Булевар мира 75, где је стављена у кућни притвор. Њеној млађој сестри Нади, која је била присутна док се све ово дешавало, је прећено смрћу ако каже било коме шта је видела.

У децембру 1985. године у отвореном писму посланицима Савезне скупштине, Јованка је описала како се све издешавало: "Та мучна преметачина је трајала од једанаест сати пре подне до дубоко у ноћ. Ујутру су све то некуд однели. Ништа нису помогла уверавања да су то моја лична писма, рачуни, документи. Била сам сама у кући, све особље које је ту радило некуд је послато. Била сам са десет непознатих људи и бојала сам се. Бојала сам се чак и за свој живот. Кад су почели обијати врата, позвала сам своју сестру Наду да дође. Она је присуствовала целој тој мучној ситуацији чишћења. При одласку, пришао ми је тај Николић и запретио да ће ако Нада буде говорила шта је тог дана видела, то и главом платити." [3]

Од тада Јованка живи повучено. Недавно, у интервјуу који је дала 2003. је порекла Титову одговорност за оно што јој се дешавало, казавши да је урадио све да јој спасе живот. У истом интервјуу је истакла Станета Доланца и генерала Љубичића као главне разлоге зашто је била на ивици провалије крајем 1970их и раних 1980их.

Лична документа[уреди]

Напокон добила личну карту и пасош 2009.
У друштву министара Дачића и Љајића

Почетком 2006. године је посетио министар Расим Љајић.[4] Јованка Броз је после готово 30 година, добила личну карту и пасош, а документа су јој 6. јула 2009. године уручили министар унутрашњих послова, Ивица Дачић, и министар за рад и социјалну политику, Расим Љајић.[5] Јованка Броз захвалила је министрима и добро расположена уз смех напоменула да је веома срећна јер сада може да путује.

Удовица Јосипа Броза је била без личних докумената од 1980. године, када јој је преминуо супруг.

Болест, смрт и сахрана[уреди]

Јованка је 23. августа 2013. примљена у Ургентни центар у Београду у тешком здраственом стању. Била је у полусвесном стању, установљен је зачетак сепсе.[6] Преминула је 20. октобра 2013. године у 89. години живота.[7] По сопственој жељи сахрањена је у Кући цвећа 26. октобра 2013. године.[8]

Признања[уреди]

Јованкин гроб у Кући цвећа

Октобра 1970. године, приликом посете Холандији, краљица Јулијана од Холандије, одликовала је Јованку, Династијским орденом Круне а њеног супруга Јосипа Броза Тита Орденом Холандског лава на великом крсту.[9]

Дана 6. децембра 1976. године, приликом посете Француског председника Валери Жискар Д'Естена, у палати СИВ-а одликована је Француским Орденом За заслуге на великом крсту, заједно са супругом Јосипом Брозом Титом.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ Jokanovic, Zarko (2015). Nada Budisavljevic - Moja sestra Jovanka Broz (PDF). Nada Budisavljevic - Moja sestra Jovanka Broz. Beograd: Laguna. стр. 13. 
  2. ^ „Јованка Броз поново у центру пажње”. Srpskadijaspora.info. 23. 9. 2006. Архивирано из оригинала на датум 03. 12. 2013. Приступљено 9. 10. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714
  4. ^ „{Titova udovica živi u bedi}”. BBC News. 20. 1. 2006. Приступљено 9. 10. 2013. 
  5. ^ Jutjub MUP Srbije: Dačić uručio lična dokumenta Jovanki Broz, 06 July 2009
  6. ^ E. V. N. „Јованка Броз у тешком стању („Вечерње новости“, 23. август 2013)”. Novosti.rs. Приступљено 9. 10. 2013. 
  7. ^ РТС. „Преминула Јованка Броз”. Радио Телевизија Србије. Приступљено 20. 10. 2013. 
  8. ^ „Jovanka Broz sahranjena uz taktove pesme „Bela ćao“ haos na ulazu u Kuću cveća”. Blic. Приступљено 26. 10. 2013. 
  9. ^ Било је часно живјети с Титом. Загреб: „РО Младост, РО Просјвета“. 1981. стр. 102. 
  10. ^ „Povodom smrti Jovanke Broz: Nepravda ostaje”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 20. 10. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]