Адис Абеба

Координате: 9° 1′ 48″ N 38° 44′ 24″ E / 9.03000° СГШ; 38.74000° ИГД / 9.03000; 38.74000
С Википедије, слободне енциклопедије
Адис Абеба
Инкрпорирани град
Addis Ababa montage.jpg
Flag of Адис Абеба
Застава
Official seal of Адис Абеба
Грб
Адис Абеба на мапи Етиопије
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Адис Абеба на мапи Африке
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Координате: 9° 1′ 48″ N 38° 44′ 24″ E / 9.03000° СГШ; 38.74000° ИГД / 9.03000; 38.74000
CountryЕтиопија
инкорпорирани1886
Влада
 • градоначелникТакеле Ума Бенти
Површина
 • Инкрпорирани град527 km2 (203 sq mi)
 • Копно527 km2 (203 sq mi)
 [1]
Надморска висина2.355 m (7.726 ft)
Становништво (2008)
 • Инкрпорирани град3.384.569
 • Густина5.165,1/km2 (13,378/sq mi)
 • Урбана3.384.569
 • Метро4.567.857
 [2]
Временска зонаИсточноафричко време (UTC+3)
Позивни бројеви(+251) 11
HDI (2018)0,697[3]
средњи · 1.
ВебсајтЗванични веб-сајт

Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“[4]) је главни и највећи град Етиопије. У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године.[5] Међутим, годишња стопа раста износи 3,8%, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.

Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација.[4] Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.

Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.[6]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се у центру земље, на висоравни између 2.300 и 2.600 метра надморске висине, што је чини највишим афричким главним градом и трећим на свету.[7] Простире се на 530 km². у граду влада тропска сува клима. За разлику од Џибутија на истоку и Судана на западу Адис Абеба има релативно пријатну температуру током целе године захваљујући својој надморској висини. Кишна сезона траје од јуна до септембра.

Клима[уреди | уреди извор]

Највиша забележена температура од 306 °C (583 °F) била је 26. фебруара 2019, док је најнижа температура од 0 °C (32 °F) забележене више пута.[8]

Клима Адиса Абебе (1981–2010, екстреми 1898–данас)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28,8
(83,8)
30,6
(87,1)
30,0
(86)
30,2
(86,4)
29,5
(85,1)
29,0
(84,2)
29,1
(84,4)
28,0
(82,4)
25,6
(78,1)
27,1
(80,8)
29,5
(85,1)
26,5
(79,7)
30,6
(87,1)
Максимум, °C (°F) 24
(75)
24
(75)
25
(77)
24
(75)
25
(77)
23
(73)
21
(70)
21
(70)
22
(72)
23
(73)
23
(73)
23
(73)
23,2
(73,6)
Просек, °C (°F) 16,0
(60,8)
16,8
(62,2)
17,8
(64)
17,8
(64)
18,2
(64,8)
16,8
(62,2)
15,5
(59,9)
15,6
(60,1)
16,1
(61)
16,1
(61)
15,4
(59,7)
15,2
(59,4)
16,4
(61,5)
Минимум, °C (°F) 8
(46)
9
(48)
10
(50)
11
(52)
11
(52)
10
(50)
10
(50)
10
(50)
10
(50)
9
(48)
7
(45)
7
(45)
9,3
(48,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) 0,0
(32)
0,1
(32,2)
0,0
(32)
2,5
(36,5)
4,0
(39,2)
4,2
(39,6)
5,4
(41,7)
5,7
(42,3)
3,9
(39)
0,0
(32)
0,0
(32)
0,0
(32)
0,0
(32)
Количина кише, mm (in) 13
(0,51)
30
(1,18)
58
(2,28)
82
(3,23)
84
(3,31)
138
(5,43)
280
(11,02)
290
(11,42)
149
(5,87)
27
(1,06)
7
(0,28)
7
(0,28)
1,165
(45,87)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 3 5 7 10 10 20 27 26 18 4 1 1 132
Релативна влажност, % 52 51 53 59 55 68 78 80 75 57 53 53 62
Сунчани сати — месечни просек 266,6 206,2 241,8 210,0 238,7 174,0 111,6 133,3 162,0 248,0 267,0 288,3 2.547,5
Сунчани сати — дневни просек 8,6 7,3 7,8 7,0 7,7 5,8 3,6 4,3 5,4 8,0 8,9 9,3 7,0
Извор #1: World Meteorological Organisation (average high and low, and rainfall)[9]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (mean temperatures 1961–1990, humidity 1951–1990, and sun 1985–1998)[10] Meteo Climat (record highs and lows)[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Град је основао Менелик II 1886. године.[11] У мају 1936. италијанске трупе су окупирале Адис Абебу током Другог италијанско-абисинског рата, који је постао главни град Италијанске источне Африке. Град је ослобођен маја 1941. Од 1963. у Адис Абеби се налази седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. и на њеном месту је створена Афричка унија.[11]

Становништво[уреди | уреди извор]

У Адис Абеби живи 80 различитих народа који говоре 80 језика. Најбројнији народи су Амхара (48,3%), Оромо (19,2%), Гураге (19,5%) и Тигре (7,5%), док остали народи чине 7,4% становништва. православци чине 82% становништва, муслимани 12,7%, протестанти 3,9%, католици 0,8%, а преосталих 0,8% чине остале религије (хиндуисти, јевреји, бахаисти, Јеховини сведоци, агностици и други).

Привреда[уреди | уреди извор]

У Адис Абеби је највише развијена текстилна, прехрамбена и хемијска индустрија, али се производе и производи од дрвета, пластике, обућа и томе слично. Водеће националне новине се такође штампају у граду, где је сконцентрисана и већина услужних делатности. Банкарство као и осигуравајуће куће се, такође, налазе у Адис Абеби.[11]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Аеродром Боле, некадашњи назив Аеродром Хајле Селасије I

Адис Абеба представља средиште националне транспортне мреже. Постоји неколико путева који повезују Адис Абебу са другим већим градовима у Етиопији. У септембру 2015. године је пуштена у рад и прва трамвајска линија у овој престоници.[12] Такође, постоји и железничка пруга која саобраћа до Џибутија. У граду се налази и међународни аеродром Боле.[11]

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Неке од знаменитости града су: Национални музеј у коме се чува 3,2 милиона стар скелет хоминида званог „Луси[13], Национална библиотека, Етнолошки музеј који се налази у бившој палати, Музеј железнице, Музеј поште, катедрала Свети Ђорђе у којој су крунисани Заудита и Хајле Селасије[14], црква Свето Тројство у којој је сахрањен цар Хајле Селасије, палата цара Менелика у којој се налази седиште владе, палата цара Хајла Селасија која служи као резиденција председника, позориште Хагер Фикир које је прво позориште изграђено у Етиопији.

Дана 6. фебруара 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шездесет година од рођења Боба Марлија на коме је присуствовало око 300.000 особа из целог света.[15]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2011 National Statistics”. Csa.gov.et. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2013. Приступљено 20. 7. 2013. 
  2. ^ "Census 2007 Tables: Addis Abeba" Архивирано 2010-11-14 на сајту Wayback Machine, Tables 2.1, 2.5, 3.1, 3.2 and 3.4. For Silt'e, the statistics of reported Shitagne speakers were used, on the assumption that this was a typographical error.
  3. ^ „Sub-national HDI – Area Database – Global Data Lab”. globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2020. 
  4. ^ а б Зашто назив Адис Абеба?, afrolegends.com, 20. октобар 2014. Приступљено 31. августа 2016.
  5. ^ Званичан извештај пописа из 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), Владина агенција за статистику Централне Африке, www.csa.gov.et. Приступљено 31. августа 2016.
  6. ^ Универзитет у Адис Абеби, званичан сајт
  7. ^ О Адис Абеби, www.nationsonline.org. Приступљено 31. августа 2016.
  8. ^ а б „Station Addis Abeba” (на језику: French). Météo Climat. Приступљено 31. 3. 2019. 
  9. ^ „World Weather Information Service – Addis Ababa”. World Meteorological Organisation. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2013. Приступљено 31. 3. 2019. 
  10. ^ „Klimatafel von Addis Abeba (Adis Ababa) / Äthiopien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 3. 2019. 
  11. ^ а б в г Адис Абеба, Британика. Приступљено 31. августа 2016.
  12. ^ Адис Абеба добила прву трамвајски линију, Блиц, 20. септембар 2015. Приступљено 31. августа 2016.
  13. ^ Национални музеј, www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  14. ^ Музеј и катедрала св. Ђорђе, www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  15. ^ Реге фанови устаните за рођендан, Марк Лејси, Њујорк тајмс, 7. фебруар 2005. Приступљено 31. августа 2016.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pankhurst, Richard (2001). The Ethiopians: A History (Peoples of Africa). Wiley-Blackwell; New Ed edition. ISBN 0-631-22493-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]