Јукон (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јукон
Јукон близу Досона
Слив реке Јукон[1][2]
Опште информације
Дужина3.190[3][4] km
Басен854.700 km2
Пр. проток6,0402 m3/s (213,31 cu ft/s)[5] до 6,1306 m3/s (216,50 cu ft/s)[6] ​m3s
Водоток
Коор. извора59° 35′ 00″ N 133° 47′ 00″ W / 59.58333° С; 133.78333° З / 59.58333; -133.78333
УшћеБерингово море[7][6][5]
Коор. ушћа62° 35′ 55″ N 164° 48′ 00″ W / 62.59861° С; 164.80000° З / 62.59861; -164.80000
Географске карактеристике
Држава/е Канада
 САД
ПритокеБивер Крик, Танана, Пели, Поркјупајн, Којукук, ...
Река на Викимедијиној остави

Јукон (енгл. Yukon River) је река која протиче кроз Канаду и САД.[8] Дуга је 3,185 km.[2][9] Протиче кроз канадске покрајине Британску Колумбију и Јукон и америчку савезну државу Аљаску. Улива се у Берингово море. Слив реке износи 839.200 km². Извире из језера Тагиш (енгл. Tagish), Атлин (енгл. Atlin) и Тезлин (енгл. Teslin) која се налазе на граници канадских области Британска Колумбија и Јукон. Река на почетку тече северозападно кроз територију Јукон поред градова Вајтхорс (енгл. Whitehorse), Кармакс (енгл. Carmacks), Форт Селкерк (енгл. Fort Selkirk) и Досон (енгл. Dawson). Главне притоке у овој области су Пели (енгл. Pelly), Стјуарт (енгл. Stewart) и Клондајк (енгл. Klondike). Јукон потом скреће ка западу, улази у Аљаску и тече преко ове територије у дужини од око 2.000 km и завршава свој пут у Беринговом мору стварајући притом широку делту. Главне притоке на територији Аљаске су реке Поркјупајн (енгл. Porcupine), Танана (енгл. Tanana), и Којукук (енгл. Koyukuk). На ушћу Јукона и Поркјупајна ствара се пространа Јуконска равница дужине од око 250 km, област позната по великом броју канала, бара, пешчаних и пошумљених острва. Ова река је пловна узводно од града Вајтхорс, али искључиво за бродове са плитким газом. Јукон је доста коришћен од стране руских трговаца крзном на почетку 19. века, а и био је значајна транспортна рута.

Данас се углавном користи за локални саобраћај. Најдужа река на Аљасци и Јукону, била је једна од главних превозних рута током златне грознице у Клондајку 1896–1903. Део реке у Јукону — део „Тридесет миља“, од језера Лаберж до реке Теслин — је река националног наслеђа и јединица Међународног историјског парка Клондајк златна грозница.[10][11] Речни бродови на точак са лопатицама наставили су да плове реком све до 1950-их, када је завршен аутопут Клондајк. Након куповине Аљаске од стране Сједињених Држава 1867. године, Аљаска комерцијална компанија је стекла имовину Руско-америчке компаније и изградила неколико стајалишта на различитим локацијама на реци Јукон. Огромно пространство и обале ове реке су углавном дивље и ненастањене с обзиром да се река креће кроз пределе где су услови за живот веома сурови. Становници обала Јукона су углавном ескимског порекла и за преживљавање се ослањају на лов и риболов.

Река Јукон има недавну историју загађења од војних објеката, депонија, отпадних вода и других извора.[12] Међутим, Агенција за заштиту животне средине не наводи реку Јукон међу својим загађеним сливовима, а подаци о квалитету воде из Геолошког завода САД показују релативно добре нивое замућености, метала и раствореног кисеоника.[13] Реке Јукон и Мекензи имају много веће концентрације суспендованих седимената од великих сибирских арктичких река.[14]

Географија и екологија[уреди | уреди извор]

Неке од горњих падина овог слива (нпр. брда Нулато) су пошумљена црном смрчом.[15] Овај локалитет у близини полуострва Сиворд представља најближу најзападнију границу црне смрче, Picea mariana,[16] једног од најраспрострањенијих четинара у северној Северној Америци.

Пражњење[уреди | уреди извор]

Јукон на пилот станици (121 миља узводно од ушћа) минимално, просечно и максимално пражњење.[17]

Година Пражњење (Период: 1975/10/01 – 2022/09/30)
Мин Средња вредност Макс
cfs m³/s cfs m³/s km³ cfs m³/s
1976 65,000 1,840 218,300 6,182 195 700,000 19,800
1977 44,000 1,250 204,100 5,779 182 669,000 18,900
1978 42,000 1,190 185,300 5,247 166 465,000 13,200
1979 40,000 1,130 224,200 6,349 200 587,000 16,600
1980 50,000 1,420 236,900 6,708 212 660,000 18,700
1981 40,000 1,130 229,600 6,502 205 563,000 15,900
1982 38,000 1,080 240,800 6,819 215 866,000 24,500
1983 45,000 1,270 218,900 6,199 196 554,000 15,700
1984 35,000 990 231,900 6,567 207 642,000 18,200
1985 40,000 1,130 239,200 6,773 214 1,100,000 31,150
1986 50,000 1,420 231,400 6,553 207 585,000 16,600
1987 47,000 1,330 223,800 6,337 200 649,000 18,400
1988 50,000 1,420 218,700 6,193 195 680,000 19,300
1989 55,000 1,560 225,500 6,385 202 800,000 22,650
1990 47,000 1,330 235,400 6,666 210 900,000 25,500
1991 50,000 1,420 249,800 7,074 223 1,070,000 30,300
1992 46,000 1,300 239,500 6,782 214 788,000 22,300
1993 50,000 1,420 240,400 6,807 215 854,000 24,200
1994 50,000 1,420 253,700 7,184 227 660,000 18,700
1995 42,000 1,190 218,300 6,182 195 696,000 19,700
1996 36,000 1,020 209,700 5,938 187 502,000 14,200
1997 Непотпуни подаци нису коришћени
за статистичко израчунавање
1998
1999
2000
1976–1996 45,800 1,300 227,400 6,439 203 713,800 20,200
2001 46,000 1,300 249,500 7,067 223 901,000 25,500
2002 38,000 1,080 210,400 5,958 188 884,000 25,000
2003 48,000 1,360 236,500 6,697 211 543,000 15,400
2004 46,500 1,320 211,800 5,998 189 648,000 18,350
2005 41,000 1,160 254,600 7,209 228 1,240,000 35,100
2006 45,000 1,270 252,300 7,144 226 920,000 26,050
2007 38,000 1,080 213,600 6,048 191 531,000 15,000
2008 40,500 1,150 231,600 6,558 207 775,000 21,950
2009 48,000 1,360 231,900 6,567 207 1,090,000 30,900
2010 42,000 1,190 205,600 5,822 184 675,000 19,100
2011 47,000 1,330 227,000 6,428 203 670,000 19,000
2012 44,000 1,250 247,700 7,014 221 660,000 18,700
2013 48,500 1,370 231,700 6,561 207 820,000 23,200
2014 45,000 1,270 266,400 7,544 238 553,000 15,700
2015 55,000 1,560 229,400 6,499 205 621,000 17,600
2016 58,000 1,640 274,600 7,776 245 603,000 17,100
2017 46,700 1,320 214,900 6,085 192 562,000 15,900
2018 48,000 1,360 257,600 7,294 230 669,000 18,900
2019 60,900 1,730 233,300 6,606 208 647,000 18,300
2020 52,400 1,480 290,900 8,237 260 704,000 19,900
2021 50,900 1,440 262,200 7,425 234 589,000 16,700
2022 49,400 1,400 280,800 7,952 251 682,000 19,300
2001–2022 47,200 1,340 241,600 6,840 216 695,700 19,700
1976–2022 46,500 1,320 232,750 6,591 208 704,500 19,950

Рибарство[уреди | уреди извор]

Током последњих 20 година „регрутовање” лососа, број одраслих који се враћају, претрпео је неколико шокова. Касне 1980-те, 1990-те и 2000-те су обележене радикално смањеним уловима различитих врста лососа. Министарство трговине Сједињених Америчких Држава издало је Федералну декларацију о катастрофама за комерцијални чинушки риболов на реци Јукон 2008. и 2009. године, позивајући на потпуно затварање комерцијалног риболова заједно са ограничењима риболова за потребе издржавања. О основном узроку ових лоших повратака лососа и даље се расправља, са питањима о ефектима климатских промена на снабдевање океаном храном и распрострањености болести код одраслих повратника, методама риболова који се користе на реци и ефектима флоте за лов мрежом полока из Беринговог мора на снабдевање храном и успутни улов лососа.[18][19] Године 2010, Одбор за рибарство Аљаског министарства за рибу и дивљач издао је прво ограничење за величину мреже на Јукону, смањивши је на 75 in (1.900 mm).[20]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brabets, Timothy P; Wang, Bronwen; Meade, Robert H. (2000). „Environmental and Hydrologic Overview of the Yukon River Basin, Alaska and Canada” (PDF). United States Geological Survey. Приступљено 5. 3. 2010. 
  2. ^ а б Јукон (река) на сајту Енциклопедија Британика
  3. ^ „Yukon River Panel”. 
  4. ^ „Yukon (Pilot) River”. 
  5. ^ а б „GRDC”. 
  6. ^ а б „USGS”. 
  7. ^ Stadnyk, Tricia A.; Tefs, A.; Broesky, M.; Déry, S. J.; Myers, P. G.; Ridenour, N. A.; Koenig, K.; Vonderbank, L.; Gustafsson, D. (2021). „Changing freshwater contributions to the Arctic”. Elementa: Science of the Anthropocene. 9. doi:10.1525/elementa.2020.00098Слободан приступ. 
  8. ^ Walvoord, Michelle A.; Striegl, Robert G. (2007-06-28). „Increased groundwater to stream discharge from permafrost thawing in the Yukon River basin: Potential impacts on lateral export of carbon and nitrogen”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 34 (12): L12402. ISSN 0094-8276. S2CID 128894194. doi:10.1029/2007GL030216Слободан приступ. 
  9. ^ „Yukoninfo.com”. Yukoninfo.com. Архивирано из оригинала 24. 10. 2013. г. Приступљено 2013-08-18. 
  10. ^ The Thirty Mile (Yukon River) National Heritage River Архивирано јануар 6, 2011 на сајту Wayback Machine, National Heritage Rivers System
  11. ^ Klondike Gold Rush International Historical Park Архивирано октобар 9, 2012 на сајту Wayback Machine, Parks Canada
  12. ^ „Earth Snapshot • Yukon River”. Eosnap.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2018-02-09. 
  13. ^ „USGS Water Quality Samples – 1 sites found”. Nwis.waterdata.usgs.gov. Приступљено 2013-08-18. 
  14. ^ „Arctic Great Rivers Observatory”. Arctic Great Rivers (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-10. 
  15. ^ Scott R. Robinson. 1988. Movement and Distribution of Western Arctic Caribou Herd across the Buckland Valley and Nulato Hills, U.S. Bureau of Land Management Open file Report 23, Alaska
  16. ^ C. Michael Hogan, Black Spruce: Picea mariana, GlobalTwitcher.com, ed. Nicklas Stromberg, November, 2008 Архивирано октобар 5, 2011 на сајту Wayback Machine
  17. ^ „USGS 15565447 YUKON R AT PILOT STATION AK”. 
  18. ^ Thiessen, Mark. Feds declare fisheries disaster for Yukon River Архивирано децембар 6, 2010 на сајту Wayback Machine. Fairbanks Daily News-Miner. Retrieved 15 March 2010
  19. ^ Hopkins, Kyle. Pollock vs. salmon bycatch issue stirs waters at meeting Архивирано јун 10, 2011 на сајту Wayback Machine. Anchorage Daily News. Retrieved 15 March 2010
  20. ^ Associated Press. Fisheries board restricts Yukon salmon gillnets Архивирано март 9, 2010 на сајту Wayback Machine. Anchorage Daily News. Retrieved 15 March 2010

Литература[уреди | уреди извор]

  • Alaska Department of Fish and Games, 2001, ADF&G 2001, Policy for the Management of Sustainable Salmon Fisheries
  • FAO Fisheries Department, 2002, FAO 2002, The State of World Fisheries and Aquaculture, Rome: Food and Agriculture Organization of the United Nations.
  • Adams, Charles W. (2002). A Cheechako Goes to the Klondike. Alaska Heritage Library. 
  • Affleck, Edward L. (2000). A Century of Paddlewheelers in the Pacific Northwest, the Yukon and Alaska. Alexander Nicolls Press. 
  • Alig, Joyce L. (2001). Old Gold Rush to Alaska Diaries of 1898–1900. Mercer County Historical Society. 
  • Anderson, Barry C. (1983). Lifeline to the Yukon: A History of Yukon River Navigation. Superior Publishing Co. 
  • Bennett, Gordon (1978). Yukon Transportation: A History. Canadian Historic Sites (Occasional Paper No. 19). 
  • California Digital Newspaper Collection, Center for Bibliographic Studies and Research, University of California, Riverside.
  • Downs, Art (1992). British Columbia–Yukon Sternwheel Days. Heritage House Publishing Co. 
  • Ferrell, Nancy Warren (2008). White Water Skippers of the North: The Barringtons. Hancock House. 
  • Hedrick, Basil; Susan Savage (1988). Steamboats on the Chena. Epicenter Press. 
  • Kitchener, Lois D. (1954). Flag Over the North. Superior Publishing Co. 
  • Knutson, Arthur E. (1990). "Can We Do It?" "Hell, We Gotta!" [Miles Canyon history], available through Alaska State Museum
  • Knutson, Arthur E. (1979) Sternwheels on the Yukon, available through Alaska State Museum
  • Newell, Gordon, ур. (1966). The H. W. McCurdy Marine History of the Pacific Northwest. Superior Publishing Co. 
  • Motherwell, John L. (2012). Gold Rush Steamboats: Francis Rattenbury's Yukon Venture. John L. Motherwell. 
  • Wright, E. W., ур. (1895). Lewis and Dryden's Marine History of the Pacific Northwest]. Lewis & Dryden Printing Co. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]