Јулија Ливила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јулија Ливила
Possibly bust of Iulia Livilla Antikensammlung Berlin Sk 1802 (cropped).jpg
Датум рођења18
Место рођењаЛезбос
Датум смрти41
Место смртиВентотене
ДинастијаЈулијевци
ОтацГерманик Јулије Цезар
МајкаАгрипина Старија
СупружникМарко Виниције

Јулија Ливила (лат. Iulia Livilla; 18-41./42.) је била најмлађе дете Германика и Агрипине Старије и најмлађа сестра цара Калигуле. Калигула је по доласку на власт својим трима сестрама указао највише почасти, али 39. је Ливилу и Агрипину Млађу протерао на Понтинска острва због учешћа у завери. Стриц Клаудије је поставши цар вратио Ливилу у Рим 41. године, али пала је у немилост Клаудијеве супруге, па је поново прогнана на Пандатерију, где је и погубљена.

Породица[уреди]

Ливила је најмлађа праунука Октавијана Августа. Најмлађе је дете Германика и Агрипине Старије. Сестра је будућега цара Калигуле, Нерона Цезара, Друза Цезара, будуће царице Агрипине Млађе и Јулије Друзиле.[1] У већини античких извора називају је једноставно Јулијом. Могуће је да је она престала да користи Ливила након што је избрисано сећање (лат. Damnatio memoriae ) на њену тетку Ливилу, сестру Германика и Клаудија. Рођена је на грчком острву Лезбосу док је Германик путовао на исток, у Сирију, где је преузимао заповедништво. Германику је тада додељен велики империј за територије источно од Јадранског мора. Германик је умро 19. године, а Јулија Ливила се као беба вратила у Рим заједно са својом мајком Агрипином Старијом и са братом Калигулом.[2]

Удаја за Марка Виниција[уреди]

Ливила је одгајана код своје баке Ливије, а касније код Германикове мајке Антоније Млађе. Најпре је била заручена за свог даљег рођака Квинтилија Вара, сина злосрећног Публија Квинтилија Вара и Клаудије Пулхре.[3] До свадбе није дошло, јер је Квинтилије Вар био 27. године тешко оптужен.[3] Удала се 33. године за Марка Виниција. Виницијевци су дошли из малог града ван Рима, а пореклом су били из витешке породице. Отац и деда Марка Виниција били су конзули. Њен супруг био је благог карактера и добар говорник. Био је конзул 30. и проконзул Атије 38/39. Тиберије је именовао Виниција за комесара почетком 37. године. Изгледа да је Ливила пратила свог мужа у Азију за време његове проконзулске службе.

У време владавине брата Калигуле[уреди]

Калигулин новац са представом његових сестара на реверсу.

Калигула је за време првих година указао велике почасти својим сестрама Јулији Ливили, Агрипини Млађој и Јулији Друзили.[4] Добиле су нека од права, које су имале само весталке,[5] као нпр. да гледају игре са предњих седишта. Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,[6] као и део заклетве лојалности цару.[7] Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.[8] Њихови ликови су се нашли на новцу.[7] Према Светонију, Ливила се на царском двору се одала разврату, учествујући заједно са Агрипином Млађом у оргијама, које би организовао Калигула. Антички историчари помињу чак и гласине о инцестима између Калигуле и сестара, укључујући и Ливилу.[9] Такву информацију треба узети са резервом, поготово што Калигулини непријатељи Филон и Сенека Млађи поред низа других оптужби против Калигуле не помињу инцест.[9]

Завера и прогон[уреди]

Након смрти сестре Јулије Друзиле, Калигулин однос према сестрама се изменио. Више није показивао посебну пажњу или поштовање према Ливили или Агрипини и тада је наводно почео да луди. Ливила је 39. године била укључена у неуспешну заверу да се свргне Калигула и да се замени са њеним зетом Марком Емилијем Лепидом, који је био удовац Јулије Друзиле и Ливилин и Агрипинин љубавник.[10] Калигула их је у сенату оптужио за прељубу показавши њихова писма. Калигула је дао да се Ливила и Агрипина Млађа протерају на Понтинска острва у Тиренском мору, на око 110 km западно од Напуља.[11] Поред осталог, конфискована им је имовина, која је продана на аукцији. Оне су по свој прилици биле протеране на различита острва.

Повратак и нови пад у немилост[уреди]

Након Калигулине смрти и по доласку на власт Ливилинога стрица Клаудија сматрало се да су биле неправедно протеране, па су се вратиле из прогонства и враћена им је конфискована имовина.[12] Ливила и Агрипина су се побринуле за прописну сахрану свога брата Калигуле, иако их је он био прогнао.[13] Касније током 41. Ливија је пала у немилост Клаудијеве треће супруге, Валерије Месалине, па ју је Клаудије оптужио за прељубу са Сенеком Млађим. Обоје су онда заједно протерани. Изгледа да је била протерана на Пандатерију (Вентотену). По свој прилици за прогон су политички разлози одиграли много већу улогу од моралних разлога. Крајем 41. или почетком 42. њен стриц Клаудије наредио је да се погуби, по свој прилици изгладњивањем. Њени посмртни остаци касније су пренесени у Рим, изгледа када је Агрипина Млађа постала царица. Њени посмртни остаци били су тада сахрањени у Августовом маузолеју.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Друз Клаудије Нерон
 
 
 
 
 
 
 
8. Тиберије Клаудије Нерон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Клаудија
 
 
 
 
 
 
 
4. Друз Старији
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Марко Ливије Друз Клаудијан
 
 
 
 
 
 
 
9. Ливија Друзила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ауфидија
 
 
 
 
 
 
 
2. Германик
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Марко Антоније Кретик
 
 
 
 
 
 
 
10. Марко Антоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јулија Антонија
 
 
 
 
 
 
 
5. Антонија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. =28. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
11. Октавија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. =29. Ација Балба Цезонија
 
 
 
 
 
 
 
1. Јулија Ливила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Луције Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Марко Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Агрипина Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. =22. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
14. Октавијан Август
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. =23. Ација Балба Цезонија
 
 
 
 
 
 
 
7. Јулија Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Луције Скрибоније Либон
 
 
 
 
 
 
 
15. Скрибонија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Сенција
 
 
 
 
 
 

У популарној култури[уреди]

У роману "Ја, Клаудије" Роберта Гревса, Ливила је названа Лезбија, по острву на коме је рођена. Готово је изостављена из телевизијске адаптације, накратко се појављује са својим сестрама и Калигулом и накратко су приказане две сестре непосредно пре Калигулиног убиства.

У телевизијској серији "Цезари" из 1968. њен лик тумачи Џени Вајт, а у филму "Калигула" Мирела Д'Ангело.

Референце[уреди]

  1. ^ Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 7
  2. ^ Barrett 1996, стр. 30.
  3. 3,0 3,1 Barrett 1996, стр. 36.
  4. ^ Barrett 1996, стр. 53.
  5. ^ Barrett 1996, стр. 52.
  6. ^ Barrett, стр. 52.
  7. 7,0 7,1 Barrett 1996, стр. 53
  8. ^ Barrett, стр. 53.
  9. 9,0 9,1 Barrett 1996, стр. 54
  10. ^ Barrett 1996, стр. 63.
  11. ^ Barrett 1996, стр. 69.
  12. ^ Barrett 1996, стр. 79.
  13. ^ Barrett 1996, стр. 80.

Литература[уреди]

  • E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III, Berlin, 1933 -. (PIR2)
  • Raepsaet-Charlier M.-Th., Prosopographie des femmes de l'ordre sénatorial (Ier-IIe siècles), 2 vol., Louvain, 1987, 633 ff.
  • Barrett, Anthony A. (1996). Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire. New Haven: Yale University Press. 
  • Levick, Barbara, Claudius. Yale University Press, New Haven, 1990.
  • Massi, Ercole G., Compendious description of the museums of ancient sculpture Greek and roman in the Vatican palace. Printing Establishment Morin, Rome, 1882.


Спољашње везе[уреди]