Тиренско море

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тиренско море, Mare Tirreno је део Средоземног мора између Италије на североистоку , острва Корзике и Сардиније на западу и Сицилије на југу.

Karte Tyrrhenisches Meer

Највећа дужина овог мора је у правцу северозапад – југоисток и износи око 390 М (миља). Највећа ширина је у правцу исток – запад и износи око 350 М. Тиренско море је један од најдубљих басена у Средоземном мору. Дно је у северном делу плиће. Највећа дубина је 3758 m и налази се на око 25 М југозападно од острва Понце ( Ponza). Море је сиромашно острвима. Најзначајније острвске скупине су: Тоскански архипелаг (са највећим острвом Елбом), Понтинска острва, Липарска острва и Егадска острва. Око 35 М северозападно од Палерма је усамљено острво Устика (’’Ustica’’). Клима је средоземна. Средња температура ваздуха лети је од 23°С до 25°С , зими око 13°С. Облачност је релативно мала, падавине умерене са максимумом од септембра до маја. У северном делу, од маја до августа, више од трећине свих ветрова су југозападног и западног смера, зими су чести југоисточни ветрови с кишом, док на југу преовлађују лети северозападни и североисточни, а зими јужни ветрови. Средња температура површине мора најнижа је у фебруару и варира од 11°С до 14°С, а највиша у августу, од 23°С до 26°С.

Laika ac Sardinia (9490410584)

Морске струје су под упливом општег система струјања западног басена Средоземног мора. Преовлађујућа источна струја брзине 0,5 чв (чворова) тече уз северну обалу Сицилије и скреће на северозападу дуж Апенинског полуострва. Уз обалу Корзике нема изразите редовне струје, док у Бонифачовом пролазу источна струја може да досегне брзину до 2 чв. Амплитуда морских мена је незнатна (0,3 m).

ISS-30 Europe above the Tyrrhenian Sea

Сланост варира између 37% и 38% на површини, а до дубине од 1500 m расте за око 0,75‰. Прозирност мора је у просеку 40 – 45 m. Рибарство је развијено; највише се лови плава риба и туњ. Главне поморске комуникације транзитног карактера су пролази који га спајају са Средоземним морем, а луке са међународним саобраћајем су Напуљ и Палермо. Поморске базе су у Напуљу, Палерму, Каљарију и Ла Мадалени. У Другом светском рату Тиренско море је било важно поморско ратиште у време заузимања Сицилије у јулу 1943., нарочито у савезничким десантним операцијама код Салерна у септембру 1943. и Анција у јануару 1944. Обале Тиренског мора на Апенинском полуострву су претежно ниске, песковите и претежно мочварне, са бројним плитким заливима; обала на Сицилији је доста стрма сем крајњег западног дела; обала дуж Сардиније и Корзике је, са малим изузецима, типичан пример ријаске обале. Граница Тиренског мора на југоистоку у Месинском теснацу је линија која спаја рт Пачи (Capo Paci) и рт Пелоро; граница мора на југозападу је спојница између рта Боео на Сицилији и рта Теулада на Сардинији; у Бонифачовом пролазу, спојница рта Теста на Сардинији и рта Фено (Cap de Feno) на Корзици и на северу граница Тиренског мора је линија која спаја рт Гросо (Cap Grosso) на Корзици, острво Тино, острво Палмарија и рт Сан Пјетро (’’Punta San Pietro’’).

Тиренско море је са Јонским морем повезано Месинским мореузом, а Корзиканским каналом са Лигурским морем и Ђеновским заливом.


Спољашње везе[уреди]


Координате: 39° 31′ 22" S, 13° 21′ 12" I