Љубиша М. Бојић
| Љубиша М. Бојић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. фебруар 1912. |
| Место рођења | Ваљево, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 18. јул 1980. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Народност | србин |
| Порекло | српско |
| Религија | Православна |
Љубиша М. Бојић (Ваљево, 12. фебруар 1912 — Београд, 18. јул 1980) био je адвокат по занимању.
Докторирао је економске науке у Франкфурту у Немачкој пролећа 1940. године. Свој докторат објавио је као књигу Die Budgetpolitik Jugoslaviens 1918-1938 која је доступна у Архиву Југославије.[1]
Љубиша је говорио немачки, словачки и француски.
Љубишин син је Милорад Бојић, био је професор и дописни члан САНУ, док је његов унук истоимени Љубиша Бојић комуниколог и футуролог који истражује утицај вештачке интелигенције на друштво и виши је научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду[2] и Истраживачко-развојном институту за вештачку интелигенцију Србије.[3]
.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „БИБЛИО — Библиотечки фонд”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2023. г. Приступљено 2. 2. 2023.
- ^ „Bojić Ljubiša”. INSTITUT ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU (на језику: српски). Приступљено 2024-07-22.
- ^ „Computer Vision & Remote Sensing”. Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju (на језику: српски). Приступљено 2024-07-22.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Бојић, Љ. М. (1931). Симфонија живота. Београд: Штампарија Св. Сава. Архивирано из оригинала 3. 12. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2023.
- Јовановић, Драгољуб (1990). Музеј живих људи. Београд: Рад. Приступљено 2. 2. 2023.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
