Џек Ма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ма Јун
Jack Ma Yun, Tianjin, 2008 (cropped).jpg
Ма Јун, 2008
Датум рођења(1964-10-15)15. октобар 1964.(54 год.)
Место рођењаХангџоу, Џеђанг
 Народна Република Кина
ПољеИнтернет трговина , Интернет технологије
ШколаХангџоу Нормал Универзитет
Познат поОснивању Алибабе (1999. године)


Ма Јун (упрошћени кинески:马云, пин'јин:Mǎ Yún, рођен 15.10.1964. -)[1] је кинески предузетник. Он је пореклом из Шангџоуа у префектури Шаосинг, која се налази у кинеској провинцији Џеђанг, а рођен је у главном граду провинције Џеђанг, Хангџоуу. Познат је и под именом Џек Ма. Некада најбогатији човек Азије, сада је председник Управног одбора Алибаба Групе[2], као и члан Управног одбора компаније Браћа Хуаји. Оснивач је компанија Таобао и Алипеј, и директор јапанске компаније Софтбанк[3]. Председник је кинеског већа и члан управног одбора Удружења за очување природе.

Име[уреди]

Ма Јун и Ма Хуатенг се у индустрији интернет технологија често називају “два коња”  зато што ова два бизнисмена имају исто презиме - Ма (кин. 马 , пинјин: Мǎ ) , чије је значење коњ. Интерни часопис компаније Тенсент , чији је Ма Хуатенг власник, зове се “Тенгјун” (кин. 腾云, пин'јин: Téngyún ) па у круговима индустрије интернет технологија постоји шала да је Ма Хуатенг на овај начин желео да се нађе испред Ма Јуна.[4]

Биографија[уреди]

Школовање[уреди]

Године 1982. Ма Јун је завршио средњу школу и по први пут полагао пријемни испит за факултет, остваривши само 1 бод на испиту из математике. Други пут је полагао пријемни испит 1983., који је опет пао са остварених 19 бодова из математике.[5]Због овога је, по очевом захтеву, почео да ради као разносач новина на трициклу за новинске куће : Шанхаи Ђинг, Донгхаи и Ђангнан. Дању је радио, а увече похађао вечерњу школу. Године 1984. је по трећи пут полагао пријемни испит, и са резултатом од 79 бодова је напокон примљен на Педагошки факултет у Хангџоуу (данас Хангџоу Нормал Универзитет). Године 1988. је дипломирао на Одсеку за стране језике са енглеским као главним језиком[6], а касније је радио као учитељ енглеског језика на Електротехничком институту у Хангџоуу (данас Електротехнички универзитет у Хангџоуу).

Пословна каријера[уреди]

Године 1991. Ма Јун је основао Преводилачку агенцију Хаибо, и тада је по први пут дошао у додир са светом бизниса. У првом месецу, приход  је износио 700 јуана, а закуп простора чак 2000 јуана. Увозом и продајом робе из Гуангџоуа, Јивуа и сл. успевао је да издржава преводилачку агенцију. Такође је и организовао први Енглески кутак у Хангџоуу[7]. Током посете Сједињеним Америчким Државама 1995. године, Ма Јун је први пут дошао у додир са Интернетом. По повратку кући је са супругом и пријатељем Хе Јибингом, који је такође био учитељ, основао веб-сајт “Кинеске жуте странице”[8] намењен за прављење веб-страница за кинеске компаније. За мање од три године помоћу  овог веб-сајта су зарадили преко 5 милиона јуана.[6] Године 1997. развио је званичну страницу Кинеског министарства спољне трговине  и  економске сарадње, као и интернет тржиште кинеских производа[7].

Године 1999. Ма Јун је оподнео оставку на свој посао у јавном сектору  и основао  компанију Алибаба, користећи апликације за електронску трговину, с акцентом на Б2Б пословању[9]. Године 2003. је тајно основао компанију Таобао, а 2004. године је основао Алипеј, независну платформу за електронско плаћање преко трећег лица. Обе компаније су тренутно на водећој позицији на кинеском тржисту, а Алибаба је водећа светска  Б2Б веб-страница .

Године 2006. Ма Јун је постао други судија у емисији Кинеске централне телевизије (енгл. China Central Television; CCTV), “Победи у Кини”. Такође је користио веб-сајтове  Јаху! Кина и Алибаба као платформу за званичну веб-страницу  емисије . На прослави поводом десетогодишњице компаније  Таобао, 10. маја 2013. године, објављено је да се Ма Јун повлачи  са места директора Алибаба Групе, а да ће га на овом месту наследити Лу Џаоси.[10]

Успех  Алибаба Групе, омогућио је Ма Јуну да много пута буде позван да предаје на чувеним светским универзитетима, међу којима су  Вартон факултет за послове студије Универзитета Пенсилваније, Масачусетски технолошки институт (МИТ), Универзитет Харвард, итд.

Хуманитарни рад[уреди]

Ма Јун је 3. априла  2015. године донирао 100 милиона јуана за свој алма матер – Хангџоу Нормал Универзитет, како би основао “Ма Јунов образовни фонд Хангџоу Нормал Универзитета” који се углавном користи за финансирање истраживања и иновација у домену образовања.[11]

У априлу 2014. године Ма Јун, Ма Хуатенг и други су заједнички покренули хуманитарну организацију “Фондација за еколошку заштиту –Таохуа јуен” (назив фондације се односи на Тао Јуенмингову басну Táohuā Yuán Jì , односно “Извор бресквиног цвета”, а сам термин се користи да означи утопију) , која се бави заштитом животне средине. Он је са кинеским уметником Ценг Фанџијем заједнички насликао уље на платну “Таохуа јуен”, које је продато на аукцији, а сав зарађени новац је дониран фондацији.

Такође се бави пружањем помоћи сиромашнима и олакшавању последица природних катастрофа.[12]

Богатство[уреди]

У мају 2014. године амерички часопис који се бави финансијама Форчун (енгл. Fortune) објавио је листу “50 највећих светских лидера” , а директор и председник Управног одбора Алибаба групе, кинез Ма Јун нашао се се на 16. месту  листе оних који “чине свет бољим местом за живот”.[13]

У августу 2014. године, Блумберг (енг. Bloomberg) процењује Ма Јунову имовину на 21,8 милијарди америчких долара , што га чини најбогатијим човеком у Кини.[14] У  Извештају Хужун објављеном у септембру 2014. године Ма Јун је, са богатством од 150 милијарди јуана, по први пут проглашен за најбогатијег човека Кине, чиме је постао 11. човек који се нашао на овом месту у шеснаест година постојања Хужуновог извештаја.[15] Октобра исте године ,  Ма Јун, према Форбсовој (енгл. Форбес)”Листи светских милијардера”  преузима позицију најбогатијег човека континенталне Кине, са богатством од 119,3 милијарди јуана.[16] У децембру 2014. године, “Блумберг индекс милијардера” (енгл. Bloomberg Billionaires Index) показује да је Ма Јун, са нето вредношћу имовине од 28,6 милијарди америчких долара ,  превазишао Ли Ђеченгових 28,3 милијарди америчких долара.[17] Према Блумберговим подацима из јуна 2018.. године, Ма Јуново богатство износи 50,3 милијарде америчких долара. Он поседује 5,8% деоница Алибаба Групе.[18] Он такође поседује готово половину акција Алипеја.

Позиције[уреди]

  • Декан Алибаба факултета за пословне студије Ханџоу Нормал Универзитета у Кина
  • Главни оснивач  корпорације Алибаба група
  • Председник Управног одбора  корпорације Алибаба Група
  • Председник Управног одбора и директор компаније  Алибаба
  • Директор Софтбанк Групе [3]
  • Члан Управног одбора медијске компаније Браћа Хуаји
  • Ћлан пословног саветодавног комитета форума за Азијско-Пацифичку економску сарадњу (APEC)
  • Заступник пројеката  америчког удружења за очување природе (енгл. The Nature Conservancy; TNC) за Кину и члан Главног управног одбора[19]
  • Ко-оснивач Таиђи зен баште (са Ли Лијенђијем – познат као Џет Ли)[20]

Контроверзе[уреди]

Коментар о Протестима на Тјенанмену[уреди]

Почевши од 13. јула 2013 “Јутарње новине Јужне Кине” су објавиле низ интервјуа са Ма Јуном. У интервјуу, Ма Јун подсећа на кризе са којима се сусрела компанија Алибаба, као што су финансијска превара  као и раздвајање деоница Алипеја, и даље говори:

“Као извршни директор једне компаније, без обзира да ли је у питању инцидент који се десио у Алибаби, или раздвајање деоница  Алипеја, у том тренутку, Ви сте као Денг Сјаопинг у оно доба 4. јуна. Он је био на највишој владајућој позицији у Кини, желео је стабилност, морао је донети неке окрутне одлуке. То није била савршена одлука, али је била најисправнија, била је то најисправнија одлука у том моменту. У било којем моменту, вођа мора донети овакве одлуке.”

Према овом интервјуу, Ма Јун је такође похвалио кинески систем контроле интернета. Након што је чланак неко време био на интернету, једна новинарка је без дозволе приступила  систему како би обрисала део текста који се тиче протеста на Тјенанмену. Након тога, новинарка је суспендована  и започета је истрага, након чега је  поднела оставку. Уредништво “Јутарњих новина Јужне Кине” је објавило изјаву, истичући да је новинарка Љу Ји без дозволе приступила систему, и изменила последњу верзију чланка коју је уредник одобрио за објаву. У измењеној верзији је избрисан део где Ма Јун помиње  “4. јуна”, што није у складу са изворним снимком интервјуа. Људи из про-демократског покрета су обзнанили аферу, захтевајући од Ма Јуна да се извини због начина на који је говорио о протестима.[21]

Остали скандали[уреди]

У августу 2014. године Ма Јун је потрошио око 500 хиљада хонгконшких долара на најам 4 хеликоптера коришћених за лов у Шкотској, током којег је за недељу дана уловио 17 јелена, што је изазвало  критике.[22]

У јануару 2015. године новине су објавиле Ма Јунов коментар о конкурентској компанији Ђингдонг за коју је рекао да ће “у будућности завршити трагично”, што је изазвала контроверзе, па се Ма Јун након тога извинио.

Године 2017. Ма Јунова промотивна кампања за ДингДинг отворено је вређала и умањивала вредност Вичата. Након извињења, наставио је са омаловажавањем компаније  Ђингдонг.[23]

Породица[уреди]

  • Отац – Ма Лајфа: био је директор једног драмског друштва у Џеђангу[24][25]
  • Супруга - Џанг Јинг : Рођена у  Ганлину, округ Шенгџоу, провинција Џеђанг. Џанг Јинг је упознала  Ма Јуна током студија на Педагошком факултету у Хангџоуу (сада Хангџоу Нормал Универзитет). Након дипломирања, Ма Јун је предавао на Електротехничком институту у Хангџоуу (сада Електротехнички универзитет у Хангџоуу), и недуго потом њих двоје су се венчали. [26]Имају сина и кћерку који студирају на Универзитету Калифорније у Берклију.[27]
  • Син – Ма Јуенкун (1992-) [27]
  • Кћерка

Почасти[уреди]

  • Ма Јун  не само да се два пута нашао на насловници часописа Форбс (енгл. Forbes),2000. и 2011. године, већ  је ово и први пут да се предузетник из континенталне Кине појавио на насловној страни Форбса у више од 50 година од оснивања часописа.[28]
  • Године 2009. часопис Тајм (енгл. Time) га је прогласио једним од  „100 најутицајнијих људи на свету“.[29] На истој листи се појавио и 2014. године.[30]
  • Године 2010. часопис Форбс Азија (енгл. Forbes Asia) га је прогласио једним од „Хуманитарних хероја Азије“.[12]
  • Године 2011. Вол Стрит Џурнал (енгл. Wall Street Journal) прозвао је Ма Јуна  „кинеским Џобсом[28]
  • У октобру 2013. године, на 60. годишњицу Свекинеске федерације  индустрије и трговине, часопис „Кинеска индустрија и трговина“ , уредништво кинеских предузетника и издавачка кућа „Кинеска федерација индустрије и трговине“ заједно су покренули издавање почасног  извештаја  „Приватни сектор чини да кинески сан блиста– 100 приватника вредних похвале чији је допринос националној индустрији изванредан“, како би истакли допринос приватног сектора  и приватних предузетника нацији. Ма Јун је, као један од најистакнутијих људи у индустрији интернет технологије, проглашен за једног од „приватника вредних похвале чији је допринос националној индустрији изванредан“.
  • 7. маја 2014. године, са богатством од 45,7 милијарди јуана ушао је међу првих 10 листе „500 најбогатијих за 2014. годину“ часописа Форчун (енгл. Fortune) .[31]
  • Светски економски форум изабрао га је за кинеског  „Будућег светског лидера“[32]

Остало[уреди]

Дана 29. јуна 2014. године Ма Јун је учествовао у  дипломској церемонији генерације 2014. године Факултета за менаџмент, Универзитета Ћингхуа, где је одржао говор. Рекао је да он сам никада није купио ништа на веб-сајту Таобао нити је икада користио Алипеј, али помно слуша друге када причају о томе да ли је Алипеј добар или лош.[33]

Ма Јун је опчињен мистичном источњачком културом и религијом, често проучава ћигонг и будизам. Са будистом Ли Лијенђијем је 2011. године основао је компанију за међународни развој културе Тајђи Чан, и посветио се глобалној промоцији културе Тајђија. Са глумцем Џао Вејем је 2013. године посетио „Мајстора ћигонга“ Ванг Лина, што је привукло пажњу јавности, и довело до разоткривања Ван Линовог незаконитог понашања. При вођењу свог бизниса, Ма Јун инсистира на примени принципа Тајђићуена. Сматра да је за дуг опстанак, било да су у питању људи или компаније, потребно споро кретање, налик Тајђићуену.[34]

Дана 27. марта 2016. године Универзитет  Хупан у Хангџоуу организовао је церемонију отварања, на којој је председник Управног одбора Алибабе, Ма Јун, одржао говор . Говорио је о својим неуспесима и разлозима што су приватни предузетници покренули овај универзитет.

Јануара 2017. године, у кули Трамп, Доналд Трамп је  разговарао са Ма Јуном око четрдесетак минута. Након разговора, обратили су се новинарима који су чекали у предворју. Фокус разговора су биле теме трговине између Кине и САД-а, а посебно  то како Алибаба може, кроз билатерално трговање, помоћи САД-а да створи радна места. [35]

У јуну исте године, у Детроиту, САД, одржана је конференција за индустрију Гејтвеј 17  (енгл. Gateway 17) . На конференцији је изјавио да би вештачка интелигенција могла довести до Трећег светског рата, јер су две претходне индустријске револуције довеле до два светска рата. Даље објашњава како разлози за рат нису били сами проналасци, већ  је неправилно управљање тим  иновацијама извршило велики утицај на друштво и начин живота. Нова технологија ствара нове послове  и замењује старе, ствара нове победнике и нове губитнике у друштву, и ако је број губитника превелик то ствара енергију друштвене нестабилности, коју одлучни људи могу искористити за изазивање различитих инцидената. Ма сматра да би свака држава  требало да буде  у обавези да пропише строга правила према којима машине са вештачком интелигенцијом могу да се користе само за послове које људска бића не могу да обављају, да би се избегао велики талас незапослености након што би велики број људи био замењен машинама у кратком временском периоду. Ипак, Ма Јун није изнео детаљан план којим би се осигурала примена и поштовање ових правила на светском нивоу.[36]

Дана 3. новембра 2017. године, на кинеском сервису за дељење музике  Сјами, објављена је песма „Фенг Ћингјанг“  коју су заједно отпевали Ма Јун и Ванг Феј, што  је и Ма Јунов први сингл.[37]

Референце[уреди]

  1. ^ 史雲. 中外成功人士的奮鬥 (на језику: кинески). 雲書bestbook. 
  2. ^ „Alibaba Group”. www.alibabagroup.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 05. 2018. 
  3. 3,0 3,1 „Board of Directors | Company Info | About Us | SoftBank Group”. SoftBank Group (на језику: енглески). Приступљено 31. 05. 2018. 
  4. ^ „南方周末 - “二马”怒争移动之槽 腾讯阿里两巨头激战移动互联网”. www.infzm.com. Приступљено 31. 05. 2018. 
  5. ^ Mimaroglu, Alp (09. 9. 2016). „How Jack Ma Overcame His 7 Biggest Failures”. Entrepreneur (на језику: енглески). Приступљено 31. 05. 2018. 
  6. 6,0 6,1 „Charlie Rose Talks to Alibaba's Jack Ma”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 29. 01. 2015. Приступљено 31. 05. 2018. 
  7. 7,0 7,1 „那些年走下教坛的企业家_财经_凤凰网”. finance.ifeng.com. Приступљено 31. 05. 2018. 
  8. ^ „【马云达沃斯44分钟全程英文演讲,已配全程字幕】这大概-最神奇的秒拍”. www.miaopai.com. Приступљено 31. 05. 2018. 
  9. ^ „Alibaba Group”. www.alibabagroup.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 05. 2018. 
  10. ^ „淘宝十周年晚会,马云辞去阿里集团CEO - 新快网-新快报”. 30. 07. 2013. Приступљено 31. 05. 2018. 
  11. ^ „马云向母校捐赠1亿元:捐的不是钱 是感恩(图)_中国经济网——国家经济门户”. www.ce.cn. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2015. Приступљено 31. 05. 2018. 
  12. 12,0 12,1 Staff, Forbes. „In Pictures: 48 Heroes of Philanthropy”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 31. 05. 2018. 
  13. ^ „讓世界更美好 馬雲有功勞 | 兩岸 | 中央社 CNA”. Приступљено 02. 6. 2018. 
  14. ^ „彭博社:马云净资产218亿美元跃居中国首富”. Приступљено 02. 6. 2018. 
  15. ^ 网易. „2014胡润百富榜:马云问鼎中国首富 8位80后上榜_网易财经”. money.163.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  16. ^ 网易. „福布斯富豪榜:马云1193亿首富 许家印361亿第15_网易体育”. sports.163.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  17. ^ „Billionaire Index: Gates, Buffett, Ma big winners in 2014”. Fin24. Приступљено 02. 6. 2018. 
  18. ^ „Bloomberg Billionaires Index - Jack Ma”. Bloomberg.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  19. ^ „Jack Ma TNC Board in China | The Nature Conservancy”. 20. 05. 2014. Приступљено 02. 6. 2018. 
  20. ^ Geek-Zoo.com. „Taiji Zen |Company Founders | Jack Ma”. www.taijizen.com. Приступљено 31. 05. 2018. 
  21. ^ Mozur, Paul; Chin, Josh (18. 07. 2013). „Alibaba Founder Jack Ma's Reported Tiananmen Comments Draw Ire”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 02. 6. 2018. 
  22. ^ „马云回应花50万狩猎:狩猎是保护自然的必要手段-搜狐财经”. business.sohu.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  23. ^ „马云就“京东悲剧”论道歉 称京东已今非昔比”. finance.ifeng.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  24. ^ 网易. „马云父亲教子之道:挖掘潜能 成就一生_网易教育”. kids.163.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  25. ^ „马云父亲是谁?揭秘5位商业大佬的父亲-搜狐新闻”. news.sohu.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  26. ^ „【马云与张瑛】为丈夫贤内助退居幕后_中国经济网——国家经济门户”. book.ce.cn. Архивирано из оригинала на датум 07. 04. 2014. Приступљено 02. 6. 2018. 
  27. 27,0 27,1 Rahman, Hafiz (26. 05. 2014). „Starting Small with Jack Ma”. Eyerys (на језику: енглески). Приступљено 02. 6. 2018. 
  28. 28,0 28,1 „马云或成“下一个乔布斯”_财经_凤凰网”. finance.ifeng.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  29. ^ Ignatius, Adi (30. 04. 2009). „The 2009 TIME 100 - TIME”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 02. 6. 2018. 
  30. ^ „Jack Ma”. Time (на језику: енглески). Приступљено 02. 6. 2018. 
  31. ^ „最新中国富豪榜发布 新能源和互联网行业成“创富大户”_财经频道_新浪网-北美”. finance.sina.com. Приступљено 02. 6. 2018. 
  32. ^ „Wayback Machine” (PDF). 15. 12. 2013. Приступљено 02. 6. 2018. 
  33. ^ „马云清华演讲:从未在淘宝上购过物 也没用过支付宝_中国经济网——国家经济门户”. www.ce.cn. Архивирано из оригинала на датум 29. 08. 2014. Приступљено 02. 6. 2018. 
  34. ^ „阿里巴巴创始人马云为何爱上太极拳? - 朝鲜日报中文网——洞察世界的韩国之眼__chn.chosun.com”. 26. 11. 2015. Приступљено 02. 6. 2018. 
  35. ^ 3378. „特朗普见马云,40分钟谈了什么?--国际--人民网”. world.people.com.cn. Приступљено 02. 6. 2018. 
  36. ^ 中時電子報. „馬雲:人工智慧恐導致第3次世界大戰”. 中時電子報 (на језику: кинески). Приступљено 02. 6. 2018. 
  37. ^ 晓凡. „马云王菲风云合璧 《功守道》主题曲《风清扬》发布_央广网”. ent.cnr.cn (на језику: кинески). Приступљено 02. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди]

Званични веб-сајт Алибаба Групе