Petrolej

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Petrolej (kerozin) takođe poznat kao parafin je jako zapaljiva ugljovodonična tečnost. Naziv mu potiče od Grčke reči keros što znači vosak.[1]

Kerozin (petrolej) se najviše koristi kao gorivo za vazduhoplovna vozila kao što su avioni, rakete i druge vrste letjelica. Njegova temperatura sagorevanja je slična kao kod dizela, tačka mržnjenja im je ispod -60 °C. Kerozin je bistra providna tečnost gustine od 0,78 do 0,85 gr/cm3 pri stalnoj temperaturi od 20 °C.[2]

Dobija se frakcionom destilacijom nafte na temperaturi od 150 °C do 270 °C može da unutar svoje hemijske formule ima od 6 do 16 ugljenikovih atoma unutar jednog molekula.

Reference[уреди]

  1. ^ Asbury Herbert (1942). The golden flood: an informal history of America's first oil field. Alfred A. Knopf. стр. 35. 
  2. ^ Chris Collins (2007), “Implementing Phytoremediation of Petroleum Hydrocarbons, Methods in Biotechnology 23:99-108. Humana Press. ISBN 1-58829-541-9.