Пређи на садржај

Агрокомерц

С Википедије, слободне енциклопедије
Индустрија
ОснивачиФикрет Абдић

Агрокомерц је прехрамбено предузеће са сједиштем у Великој Кладуши. Фирма је постала свјетски позната касних 1980-их због корупционог скандала познатог као Афера Агрокомерц.[1]

Производи

[уреди | уреди извор]

До 1986. године, Агрокомерц је производио 196 милиона јаја и 8.870 тона меса годишње. У периоду од 1982. до 1986. године, годишња стопа раста производње била је 10%. Поред тога, нудио је:[2]

Агрокомерц је извозио робу широм Европе, а уз дозволу ЈНА, нудио је своје производе чланицама НАТО пакта.

Историја

[уреди | уреди извор]

Агрокомерц се налази на простору који је стављен у економску блокаду од стране КПЈ непосредно након Другог свјетског рата. У то вријеме компанија је била фарма која се налазила одмах преко републичке границе, у СР Хрватској. Седамдесетих година, са новим предсједником Фикретом Абдићем Агрокомерц је почео да расте сарађујући са пољопривредницима у околним подручјима, градећи фарму пилића и обезбјеђујући радна мјеста за хиљаде незапослених људи у региону који би се иначе одселили.

Убрзо након тога Агрокомерц је постао главна тема у свим аспектима локалног живота. Позитивним утицајем на запослене и јавност, Агрокомерц је направио овај регион једним од најнапреднијих у Југославији. Сопственим ресурсима Агрокомерц је изградио путеве и у крајњим дијеловима региона, увео воду у готово сваку кућу у региону, уложио у школски систем да би добио високообразоване раднике. Осамдесетих компанија је имала милионе пилића, хиљаде ћурки, хиљаде зечева, производила мајонез, пилетину, ћуретину, зечетину, саламу, чоколаду, печурке, и посједовала хладно и суво складиште. Са преко 13.000 запослених, својих камиона за дистрибуцију производа, аутобусе које су користили радници и јавност, огроман углед за квалитет производа широм Европе, Агрокомерц је био гигант.

У току рата компанија се налазила у Аутономној Покрајини Западној Босни, де факто независном тијелу, у сјеверозападном углу БиХ. Послије рата фирма је прешла у власништво ФБиХ.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Banta, Kenneth W. (28. 9. 1987). „Yugoslavia All the Party Chief's Men”. TIME Magazine. Архивирано из оригинала 19. 08. 2013. г. Приступљено 11. 5. 2010. 
  2. ^ Admir Mulaosmanović, Institut za istoriju, Sarajevo, 2010 BIHAĆKA KRAJINA 1971. – 1991 ISBN 978-9958-649-05-9 (језик: бошњачки)