Социјалистичка Република Хрватска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Социјалистичка Република Хрватска
Socijalistička Republika Hrvatska
Застава
Застава
Locator map Croatia in Yugoslavia.svg
Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Географија
Земља  СФР Југославија
Главни град Загреб
Друштво
Службени језик Хрватскосрпски језик
Облик државе Народна република
Социјалистичка република
Владајућа партија Савез комуниста Хрватске
Историја
Постојање  
 — Оснивање 25. јул 1945.[a]
 — Укидање 8. октобар 1991.[b]
Догађаји  
 — формирање ЗАВНОХ 2. март 1943.
 — формирање ФНРЈ 29. новембар 1945
 — промена назива 25. јул 1990.[c] 
 — независност од СФРЈ 25. јун 1991.[d] 
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 56.254 km²
Становништво 4.784.265 (1991)
Валута Југословенски динар
Земље претходнице и наследнице
СР Хрватске
Претходнице: Наследнице:
Flag of Croatia (1941–1945).svg НДХ Хрватска Flag of Croatia (1990).svg

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска и СРХ) била je једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је друга по величини република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености (после СР Словеније). Главни град СР Хрватске био је Загреб.

Дефакто је настала на ослобођеној територији Хрватске, маја 1944. одлукама Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ), које су имале уставотворни карактер. Под називом Федерална Држава Хрватска званично је настала 25. јула 1945. на заседању Четвртог заседања ЗАВНОХ-а. Након проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 26. фебруара 1946. променила је назив у Народна Република Хрватска. Назив Социјалистичка Република Хрватска добила је кад и остале југословенске републике, Уставом из априла 1963. и носила га је до 25. јула 1990, када је након првих вишепартијских избора, преименована у Републику Хрватску.

Независност од СФРЈ прогласила је 25. јуна 1991, али је Брионском декларацијом на њу стављен мораторијум од три месеца, након чега је независност потврђена 8. октобра 1991. године.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности — Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва. Након првих вишепартијских избора, дошло је до крупних друштвено-политичких промена — измењени су државни симболи, укинуте су Заједнице општина, а Срби у Хрватској су престали да буду конститутиван народ, што је био један од разлога за избијање рата у Хрватској.

Историја[уреди | уреди извор]

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Тада Хрватска постаје део Краљевине Југославије, али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској[уреди | уреди извор]

Заједнице општина у СР Хрватској, од 1986. до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Имена градова[уреди | уреди извор]

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

Функционери СР Хрватске[уреди | уреди извор]

Председници[уреди | уреди извор]

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Хрватске уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, од 1943. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

Премијери[уреди | уреди извор]


Фотогалерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оснивање Федералне Државе Хрватске
  2. ^ Независност од СФРЈ проглашена је 25.6, али је Брионском декларацијом на њу стављен мораторијум од три месеца
  3. ^ Усвајањем амандмана на Устав промењен је назив СР Хрватске
  4. ^ Проглашење независности, на коју је стављен мораторијум од три месеца

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]