Велика Кладуша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велика Кладуша
Velika Kladusa, Bosnia-Herzegovina, Castle.JPG
Замак у Великој Кладуши
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Унско-сански кантон
ОпштинаВелика Кладуша
Становништво
 — (2013)Пад 5.009
Географске карактеристике
Координате45°11′05″ СГШ; 15°48′18″ ИГД / 45.18484° СГШ; 15.80508° ИГД / 45.18484; 15.80508Координате: 45°11′05″ СГШ; 15°48′18″ ИГД / 45.18484° СГШ; 15.80508° ИГД / 45.18484; 15.80508
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Велика Кладуша на мапи Босне и Херцеговине
Велика Кладуша
Велика Кладуша
Остали подаци
Поштански број77230
Позивни број037

Велика Кладуша је град и сједиште истоимене општине на крајњем сјеверозападу Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Великој Кладуши је пописано 5.009 лица.[1]

Историја[уреди]

Други свјетски рат[уреди]

Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.[2][3]

Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.[2][4]

У мучењу и убијању деце усташе су имале своје нарочите методе као и код људи и жена. У Цетинграду срез Слуњ, један очевидац овако описује страдање српске деце и њихових родитеља. „Усташе су похватале неколико стотина жена, деце и стараца и одвели их у Велику Кладушу. Ту су их затворили у цркву и тукли маљевима и кундацима. Када се спустила ноћ одвели су их у ровове и поубијали. Жене и децу нису убијали из пушака, него су их клали ножевима и притукли маљевима. Најпре су поубијали децу пред очима матера, а затим мајке. У близини тих ровова нашли су се неки људи и жене скривени у кућама. Они су чули ужасан јаук и врисак деце и жена, док су их усташе бацале у ровове, чули су се повици деце како моле мајке да се мало одмакну, јер им је тесно. Неку су децу засули живу кречом па онда земљом.[5]

Стеван и Јован Мијатовић причају како су „виђали малу децу живу затрпану камењем, затим у повоју без главе, бачену поред пута, а није редак случај да су малу децу набијали на колац“.[5]

Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.[5]

Након Другог свјетског рата[уреди]

У Великој Кладуши је 16. септембра 1990. године одржан највећи скуп босанских муслимана са око 300.000 присутних. Био је то оснивачки скуп странке СДА у том крају. Присутнима се обратио Фикрет Абдић, успешан привредник из социјалистичког доба, директор Агрокомерца.

Током рата, Велика Кладуша је била главни град Аутономне Покрајине Западна Босна.

Становништво[уреди]

Национална структура града Велика Кладуша по попису из 1991.[уреди]

укупно: 6.902

Образовање[уреди]

  • Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно.
  • Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.

Здравство[уреди]

  • Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти, има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара.
  • Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.
  2. 2,0 2,1 Страњаковић 1991, стр. 239.
  3. ^ Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.
  4. ^ Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.
  5. 5,0 5,1 5,2 Страњаковић 1991, стр. 237.