Велика Кладуша
Велика Кладуша | |
|---|---|
 Замак у Великој Кладуши | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Велика Кладуша |
| Становништво | |
| — 2013. |  5.009 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 05″ С; 15° 48′ 18″ И / 45.18484° С; 15.80508° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Велика Кладуша Велика Кладуша на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 77230 |
| Позивни број | 037 |
| Веб-сајт | www |
Велика Кладуша је град и сједиште истоимене општине на крајњем сјеверозападу Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Великој Кладуши је пописано 5.009 лица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Други свјетски рат
[уреди | уреди извор] | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.[2][3]
Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.[2][4]
У мучењу и убијању деце усташе су имале своје нарочите методе као и код људи и жена. У Цетинграду срез Слуњ, један очевидац овако описује страдање српске деце и њихових родитеља. „Усташе су похватале неколико стотина жена, деце и стараца и одвели их у Велику Кладушу. Ту су их затворили у цркву и тукли маљевима и кундацима. Када се спустила ноћ одвели су их у ровове и поубијали. Жене и децу нису убијали из пушака, него су их клали ножевима и притукли маљевима. Најпре су поубијали децу пред очима матера, а затим мајке. У близини тих ровова нашли су се неки људи и жене скривени у кућама. Они су чули ужасан јаук и врисак деце и жена, док су их усташе бацале у ровове, чули су се повици деце како моле мајке да се мало одмакну, јер им је тесно. Неку су децу засули живу кречом па онда земљом.[5]
Стеван и Јован Мијатовић причају како су „виђали малу децу живу затрпану камењем, затим у повоју без главе, бачену поред пута, а није редак случај да су малу децу набијали на колац“.[5]
Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.[5]
Након Другог свјетског рата
[уреди | уреди извор]У Великој Кладуши је 16. септембра 1990. године одржан највећи скуп босанских муслимана са око 300.000 присутних. Био је то оснивачки скуп странке СДА у том крају. Присутнима се обратио Фикрет Абдић, успешан привредник из социјалистичког доба, директор Агрокомерца.
Током рата, Велика Кладуша је била главни град Аутономне Покрајине Западна Босна.
Насеља
[уреди | уреди извор]Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Велика Кладуша | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[6] | 1991. | 1981.[7] | 1971.[8] | 1961. | |||
| Укупно | 4 520 (100,0%) | 6 902 (100,0%) | 5 206 (100,0%) | 2 831 (100,0%) | 1 034 (100,0%) | ||
| Бошњаци | 3 412 (75,49%) | 5 391 (78,11%)1 | 3 823 (73,43%)1 | 2 343 (82,76%)1 | 659 (63,73%)1 | ||
| Босанци | 580 (12,83%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 163 (3,606%) | – | – | – | – | ||
| Хрвати | 140 (3,097%) | 186 (2,695%) | 202 (3,880%) | 131 (4,627%) | 117 (11,32%) | ||
| Неизјашњени | 95 (2,102%) | – | – | – | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 42 (0,929%) | – | – | – | – | ||
| Срби | 39 (0,863%) | 540 (7,824%) | 515 (9,892%) | 226 (7,983%) | 235 (22,73%) | ||
| Албанци | 22 (0,487%) | – | 12 (0,231%) | 20 (0,706%) | 5 (0,484%) | ||
| Остали | 15 (0,332%) | 199 (2,883%) | 44 (0,845%) | 38 (1,342%) | 1 (0,097%) | ||
| Југословени | 6 (0,133%) | 586 (8,490%) | 598 (11,49%) | 68 (2,402%) | 11 (1,064%) | ||
| Непознато | 5 (0,111%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 1 (0,022%) | – | 4 (0,077%) | 3 (0,106%) | – | ||
| Црногорци | – | – | 6 (0,115%) | 2 (0,071%) | 3 (0,290%) | ||
| Македонци | – | – | 2 (0,038%) | – | 3 (0,290%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Образовање
[уреди | уреди извор]- Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно.
- Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
Здравство
[уреди | уреди извор]- Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти, има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара.
- Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 07. 2015.
- ^ а б Страњаковић 1991, стр. 239.
- ^ Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.
- ^ Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.
- ^ а б в Страњаковић 1991, стр. 237.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
