Административна подјела Краљевине Црне Горе

Административна подјела Краљевине Црне Горе била је на снази у вријеме постојања Краљевине Црне Горе, од 1910. до 1918. године. У том периоду, државно подручје Црне Горе било је подјељено на три нивоа власти, односно на: области, капетаније и општине.[1]
Области
[уреди | уреди извор]У вријеме проглашења Књажевине Црне Горе за краљевину (15/28. август 1910. године), на снази је био "Закон о административној подјели Књажевине Црне Горе", који је проглашен владарским указом од 12/25. фебруара 1910. године.[2]
По том закону, Црна Гора је била подјељена на 10 области:
- Катунска област, обласно мјесто Цетиње
- Ријечко-љешанска област, обласно мјесто Ријека
- Приморско-црмничка област, обласно мјесто Бар
- Зетска област, обласно мјесто Подгорица
- Брдска област, обласно мјесто Данилов Град
- Никшићка област, обласно мјесто Никшић
- Вучедолска област, обласно мјесто Велимље
- Дурмиторска област, обласно мјесто Шавник
- Морачко-ровачка област, обласно мјесто Колашин
- Васојевићка област, обласно мјесто Андријевица
Иако је био проглашен и званично објављен, поменути закон није у потпуности спроведен у дјело усљед недостатка административних и кадровских капацитета и материјалних средстава, те је тако у пракси поред пет старих заживела још само једна нова област, што је значило да се Црна Гора у стварности делила на свега шест области:
- Катунско-ријечка област, обласно мјесто Цетиње
- Зетско-брдска област, обласно мјесто Подгорица
- Никшићка област, обласно мјесто Никшић
- Приморско-црмничка област, обласно мјесто Бар
- Морачка област, обласно мјесто Колашин
- Васојевићка област, обласно мјесто Андријевица
Након Првог балканског рата (1912), државно подручје Црне Горе знатно је проширено, што је довело до стварања четири нове области на прикљученим подручјима, а то стање је озваничено доношењем посебне "Уредбе о управним, судским и финансијским властима у новоослобођеним областима" од 12/23. децембра 1913. године:[3]
За вријеме Првог свјетског рата привремено је формирана и Скадарска област.[4]
Капетаније
[уреди | уреди извор]Према "Закону о административној подјели Књажевине Црне Горе" из фебруара 1910. године, који је био на снази у вријеме проглашења Црне Горе за краљевину, државно подручје се делило на 56 капетанија, које су биле груписане по областима.[2]
I) У Катунској области: 1) Цетињска, капетанско мјетсо Бајице, 2) Његушко-Ћеклићка, капетанско мјетсо Његуши, 3) Чевско-Бјеличка, капетанско мјетсо Чево, 4) Цуцка, капетанско мјетсо Трешњево, 5) Команско-Загарачка, капетанско мјетсо Бијела-Рудина, 6) Пјешивачка, капетанско мјетсо Богетићи.
II) У Ријечко-љешанској области: 1) Цеклинско-Добрска, капетанско мјетсо Цеклин, 2) Доњо-Цеклинска, капетанско мјетсо Ријека, 3) Љуботињско-Грађанска, капетанско мјетсо Љуботин, 4) Љешанска, капетанско мјетсо Корнет.
III) У Приморско-црмничкој области: 1) Барска, капетанско мјетсо Стари-Бар, 2) Мркојевићка, капетанско мјетсо Печурина, 3) Улцињска, капетанско мјетсо Улцињ, 4) Крајишка, капетанско мјетсо Ћурило, 5) Шештанско-Селаћка, капетанско мјетсо Крњице, 6) Горњо-Црмничка, капетанско мјетсо Брчели, 7) Доњо-Црмничка, капетанско мјетсо Вир;
IV) У Зетској области: 1) Зетска, капетанско мјетсо Голубовци, 2) Подгоричка, капетанско мјетсо Подгорица, 3) Горњо-Кучка, капетанско мјетсо Безијево, 4) Доњо-Кучка, капетанско мјетсо Дољани, 5) Братоножићка, капетанско мјетсо Пелев Бријег, 6) Затријебачка, капетанско мјетсо Затријебач;
V) У Брдској области: 1) Вражегрмачка, капетанско мјетсо Бороњина, 2) Павковићка, капетанско мјетсо Рсојевићи, 3) Петрушинска, капетанско мјетсо Данилов Град, 4) Мартинићко-Брајовићка, капетанско мјетсо Доње Село, 5) Спушка, капетанско мјетсо Спуж, 6) Пиперска, капетанско мјетсо Дрезга, 7) Љешкопољска, капетанско мјетсо Горња Горица;
VI) У Никшићкој области: 1) Никшићка, капетанско мјетсо Кочани, 2) Требјешка, капетанско мјетсо Никшић, 3) Луковска, капетанско мјетсо Луково, 4) Жупска, капетанско мјетсо Манастир Жупски, 5) Голијска, капетанско мјетсо Боботово Гробље.
VII) У Вучедолској области: 1) Граховска, капетанско мјетсо Грахово, 2) Рудинска, капетанско мјетсо Трубјела, 3) Бањанска, капетанско мјетсо Велимље, 4) Опутна-Рудинска, капетанско мјетсо Пилатовци.
VIII) У Дурмиторској области: 1) Ускочка, капетанско мјетсо Боан, 2) Дробњачка, капетанско мјетсо Шавник, 3) Језерско-Шаранска, капетанско мјетсо Жабљак, 4) Планина Пивска, капетанско мјетсо Пишче, 5) Жупа Пивска, капетанско мјетсо Манастир Пивски.
IX) У Морачко-ровачкој области: 1) Ровачка, капетанско мјетсо Међуријечје, 2) Доњо-Морачка, капетанско мјетсо Манастир Морачки, 3) Горњо-Морачка, капетанско мјетсо Драговића Поље, 4) Колашинска, капетанско мјетсо Колашин, 5) Липовска, капетанско мјетсо Блатина, 6) Пољска, капетанско мјетсо Поља.
X) У Васојевићкој области: 1) Љеворечка, капетанско мјетсо Лијева Ријека, 2) Краљска, капетанско мјетсо Краље, 3) Андријевичка, капетанско мјетсо Ђулићи, 4) Полимска, капетанско мјетсо Крушево, 5) Величка, капетанско мјетсо Велика, 6) Шекуларско-Трепачка, капетанско мјетсо Трепча.
Пошто поменути закон није био у цјелости спроведен у дјело, прерасподела капетанија у пракси није извршена према подјели на предвиђених десет области, већ је свих 56 капетанија у стварности било груписано у свега шест области.
Након државног проширења (1912) и стварања четири нове области, свака од њих је подјељена на новостворене капетаније:
- Пљеваљска област се делила на двије капетаније (Пљеваљска, Ћехотинска) и варош Пљевља.
- Бјелопољска област се делила на двије капетаније (Бијелопољска, Брзавска) и варош Бијело Поље.
- Беранска област се делила на три капетаније (Беранска, Будимска, Рожајска) и варош Беране.
- Пећка област се делила на три капетаније (Пећка, Ђаковачка, Источка), са варошима Пећ и Ђаковица.
Тада је основана и Плавско-аусињска капетанија, са варошима Плав и Гусиње, која је ушла у састав Васојевићке области, док је варошица Тузи ушла у састав Зетско-Брдске области, а ослобођени крајеви у Скадарској Крајини у састав Крајинске капетаније.
Види још
[уреди | уреди извор]- Административна подјела Црне Горе
- Административна подјела Књажевине Црне Горе
- Административне поделе Југославије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Љушић 2001, стр. 264-266.
- ^ а б Глас Црногорца (год. 39, бр. 10, од 23. фебруара/8. марта 1910. године)
- ^ О неким особеностима црногорског друштва 1914. године Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (8. март 2016), Др Живко М. Андријашевић
- ^ Глас Црногораца Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. фебруар 2017), 6. 7. 1915. страница 2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.