Општина Пљевља

С Википедије, слободне енциклопедије
Пљевља
Грб Пљеваља
Грб
Основни подаци
Држава  Црна Гора
Становништво
Становништво 30.786 (2011.)
Густина насељености 22/km² ст./km2
Географске карактеристике
Површина 1.346 km² km2

Pljevlja in Montenegro (2018).svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Председник општине Игор Голубовић (ДПС)
Позивни број 052
Регистарска ознака PV
Веб-сајт Општина Пљевља

Општина Пљевља налази се на крајњем северу Црне Горе, у планинском пределу река Таре и Лима, на тромеђи са Србијом и Босном и Херцеговином. Површина општине износи 1346 km² и трећа је по величини у Републици Црној Гори.

Географске координате општине су: 43 степена и 21 минут СГШ и 19 степени и 21 минут ИГД. Подручје општине Пљевља, својим овално издуженим обликом, динарским правцем пружања, простире се у дужини од 60 km и у просјечној ширини од око 25 km. висинске разлике су веома велике, чак и преко 1700 m, а просјечна надморска висина креће се између 1000 и 1200 m. Већи дио општине чине планински масиви Љубишње, Ковача, Чемерна и Јабуке.

Пљеваљска котлина спада у ред виших са средњом надморском висином од 770 m. сам град смештен је у њој, омеђеној са свих страна брдима Голубиња, Маљевац, Богишевац и Балибегово брдо. Лежи на три реке: Брезници, Ћехотини (у локалном сленгу често се чује и назив "Ћотина") и Везишници. Простире се правцом северозапад - југозапад. Простор под градским насељем дуг је око три, а широк нешто више од хиљаду метара.

Подручје пљеваљске Општине има углавном умерено континенталну климу са одликама ублажене планинске, чији утицај се огледа у екстремно ниским температурама, због чега Пљевља спадају у ред најхладнијих места у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

Према попису 2003. године на територији пљеваљске општине живјело је 36.918 становника а у граду 22.000.

Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини се налази 159 насеља. Нека насељена места су новим закомо о теиторијалној организацији добила нова имена: Ковачи, Жидовићи и Хоревина су сада Ковач, Жидовици и Оревине[1].

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године становништво су чинили:

  • Црногорци (55,35%),
  • Срби (24,23%),
  • Муслимани (17,59%).

Према попису из 2003. године становништво су чинили:

  • Срби (60,11%),
  • Црногорци (21,52%),
  • Муслимани (8,14%),
  • Бошњаци (5,21%).

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године општина има 30.786 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године[уреди | уреди извор]

Национални састав (са уделом преко 1%)‍
Срби
  
17.569 57,07%
Црногорци
  
7.494 24,34%
Бошњаци
  
2.128 6,91%
Муслимани
  
1.739 5,65%
остали
  
408 1,33%
неизјашњени
  
1.448 4,70%

Верски састав становништва општине по попису 2011. године[уреди | уреди извор]

Верски састав (са уделом преко 1%)‍
Православци
  
24.346 79,08%
Муслимани
  
5.039 16,37%
атеисти и агностици
  
129 0,42%
остали
  
506 1,64%
неизјашњени
  
766 2,49%

Језички састав становништва општине по попису 2011. године[уреди | уреди извор]

Језички састав (са уделом преко 1%)‍
Српски језик
  
20.787 67,52%
Црногорски језик
  
7.199 23,38%
Бошњачки језик
  
727 2,36%
остали
  
869 2,82%
неизјашњени
  
1.204 3,91%

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]