Пређи на садржај

Општина Пљевља

С Википедије, слободне енциклопедије
Пљевља
Административни подаци
Држава Црна Гора
Становништво
 — Пад 24.542 (2023)
 — густина22/km²/km2
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина1.346 km² km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеДарио Вранеш (НСД) ()
Позивни број052
Регистарска ознакаPV
Веб-сајтОпштина Пљевља

Општина Пљевља налази се на крајњем северу Црне Горе, у планинском пределу река Таре и Лима, на тромеђи са Србијом и Босном и Херцеговином. Површина општине износи 1346 km² и трећа је по величини у Републици Црној Гори. Према прелиминарним резултатима пописа из 2023. године имала је 24.542 становника.[1]

Географске координате општине су: 43 степена и 21 минут СГШ и 19 степени и 21 минут ИГД. Подручје општине Пљевља, својим овално издуженим обликом, динарским правцем пружања, простире се у дужини од 60 km и у просјечној ширини од око 25 km. висинске разлике су веома велике, чак и преко 1700 m, а просјечна надморска висина креће се између 1000 и 1200 m. Већи дио општине чине планински масиви Љубишње, Ковача, Чемерна и Јабуке.

Пљеваљска котлина спада у ред виших са средњом надморском висином од 770 m. сам град смештен је у њој, омеђеној са свих страна брдима Голубиња, Маљевац, Богишевац и Балибегово брдо. Лежи на три реке: Брезници, Ћехотини (у локалном сленгу често се чује и назив "Ћотина") и Везишници. Простире се правцем северозапад - југозапад. Простор под градским насељем дуг је око три, а широк нешто више од хиљаду метара.

Подручје пљеваљске Општине има углавном умерено континенталну климу са одликама ублажене планинске, чији утицај се огледа у екстремно ниским температурама, због чега Пљевља спадају у ред најхладнијих места у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

Насељена места

[уреди | уреди извор]

У општини се налази 159 насеља. Нека насељена места су новим законом о територијалној организацији добила нова имена: Ковачи, Жидовићи и Хоревина су сада Ковач, Жидовици и Оревине[2].

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године становништво су чинили:

  • Црногорци (55,35%),
  • Срби (24,23%),
  • Муслимани (17,59%).

Према попису из 2003. године становништво су чинили:

  • Срби (60,11%),
  • Црногорци (21,52%),
  • Муслимани (8,14%),
  • Бошњаци (5,21%).

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године општина има 30.786 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године

[уреди | уреди извор]
Национални састав (са уделом преко 1%)‍
Срби
  
17.569 57,07%
Црногорци
  
7.494 24,34%
Бошњаци
  
2.128 6,91%
Муслимани
  
1.739 5,65%
остали
  
408 1,33%
неизјашњени
  
1.448 4,70%

Верски састав становништва општине по попису 2011. године

[уреди | уреди извор]
Верски састав (са уделом преко 1%)‍
Православци
  
24.346 79,08%
Муслимани
  
5.039 16,37%
атеисти и агностици
  
129 0,42%
остали
  
506 1,64%
неизјашњени
  
766 2,49%

Језички састав становништва општине по попису 2011. године

[уреди | уреди извор]
Језички састав (са уделом преко 1%)‍
Српски језик
  
20.787 67,52%
Црногорски језик
  
7.199 23,38%
Бошњачки језик
  
727 2,36%
остали
  
869 2,82%
неизјашњени
  
1.204 3,91%

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]