Пређи на садржај

Административна подела Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије

Административна подела Југославије обухвата административно-територијалну поделу Југославије у три историјска раздобља, од којих прво обухвата период Краљевине СХС/Југославије (1918-1941), друго период ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ (1944-1992), а треће период СРЈ/ДЗСЦГ (1992-2006).

За време Краљевине СХС/Југославије, држава је прво била била подељена на покрајине, а потом на области и најзад на бановине, а ниже административно-територијалне јединице биле су окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине.[1]

У време социјалистичке Југославије, држава се делила на федералне једнице, које су називане народним, а потом социјалистичким републикама, а ниже административно-територијалне јединице су у разним периодима биле: покрајине, области, окрузи, срезови и општине.

За време постојања СРЈ, држава се такође делила на федералне јединице.

Краљевина СХС/Југославија

[уреди | уреди извор]
Покрајине Краљевине СХС, између 1918 и 1922/1925. године

Током постојања Краљевине СХС (1918-1929), односно Краљевине Југославије (1929-1941), админинистративно-територијална организација државе прошла је кроз три развојне фазе: прву је обележило постојање привремених покрајина, са окрузима/жупанијама и срезовима/котарима (1918-1922), док се друга одликовала поделом целокупног државног подручја на новоформиране области (1922-1929), а трећа поделом на бановине (1929-1941).[1][2]

Покрајине и окрузи/жупаније

[уреди | уреди извор]
Окрузи и жупаније Краљевине СХС, између 1918. и 1922/1927. године (карта представља стање које је постојало у време постепеног укидања округа и жупанија)

У периоду од уједињења 1918. године, па све до 1922. године у Краљевини СХС постојало је седам привремених покрајина, које су се делиле на округе или жупаније, а те јединице на срезове или котаре, који су се даље делили на вароши и општине.

Територија Краљевине СХС била је подељена на 7 покрајина:

Области Краљевине СХС, према уредби из 1922. године, чије је спровођење у потпуности окончано тек 1927. године, тако да је стање представљено на карти у стварности постојало само у кратком периоду (1927-1929)

Доношењем Видовданског устава из 1921. године, Краљевина СХС је преуређена у унитарну државу без покрајина, уместо којих су установљене мање административне јединице - области, чији је укупан број (33) и територијални опсег био прописан посебном уредбом од 26. априла 1922. године.[4] Упоредо са постепеним укидањем покрајинских управа (1922-1925) и оснивањем области, започео је и процес укидања дотадашњих округа, односно жупанија (1922-1927), а новостворене области су подељене на срезове, односно котаре. У појединим деловима државе, процес укидања старих административних јединица и успостављања нових обласних управа одвијао се са закашњњем, тако да су последње жупанијске управе укинуте тек 1927. године.[5][2]

Територија Краљевине СХС била је подељена на 33 области:

  1. Врбаска област
  2. Београдска област
  3. Битољска област
  4. Бихаћка област
  5. Ваљевска област
  6. Врањска област
  7. Сремска област
  8. Дубровничка област
  9. Загребачка област
  10. Тимочка област
  11. Приморско-крајишка област
  1. Шумадијска област
  2. Крушевачка област
  3. Љубљанска област
  4. Мариборска област
  5. Мостарска област
  6. Нишка област
  7. Бачка област
  8. Осјечка област
  9. Пожаревачка област
  10. Косовска област
  11. Сарајевска област
  1. Скопска област
  2. Подунавска област
  3. Сплитска област
  4. Травничка област
  5. Тузланска област
  6. Моравска област
  7. Ужичка област
  8. Зетска област
  9. Рашка област
  10. Подрињска област
  11. Брегалничка област

Бановине

[уреди | уреди извор]
Бановине Краљевине Југославије (1929-1939)

Од 1929, након проглашења Краљевине Југославије, административно се дели се на бановине:

Као уступак Хрватима у Југославији, Бановина Хрватска је настала 1939. спајањем Приморске и Савске бановине, са појединим деловима Врбаске, Дринске, Зетске и Дунавске бановине.

ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ

[уреди | уреди извор]

Стварањем Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), држава је преуређена у федерацију, са шест федералних јединица, која су за време постојања ФНРЈ (1945-1963) називане народним републикама, а потом су за време постојања СФРЈ (1963-1992) називане социјалистичким републикама. У саставу поједних федреалних јединица постојале су аутономне покрајине, аутономне области (и административне области, само 1949-1951), као и ниже јединице, чија се структура временом мењала (окрузи, срезови, градови, општине).

Федералне и аутономне јединице

[уреди | уреди извор]

Државно подручје ФНРЈ/СФРЈ било је подељена на шест народних, односно социјалистичких република, од којих је само НР/СР Србија имала аутономне јединице: Војводину (аутономна покрајина) и Косово и Метохију (аутономна област, а потом аутономна покрајина). Главни град је био Београд.[2]

СФРЈ су сачињавале следеће федералне и аутономне јединице:

Име
Главни град
Застава
Грб
Мапа
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Сарајево
Социјалистичка Република Македонија Скопље
Социјалистичка Република Словенија Љубљана
Социјалистичка Република Србија
Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (до 1963. Социјалистичка аутономна област)
Београд
Нови Сад
Приштина
Социјалистичка Република Хрватска Загреб
Социјалистичка Република Црна Гора Титоград

Територијална организација република

[уреди | уреди извор]

Мада је устав ФНРЈ 1946. изричито предвиђао округе, њихово постојање било је доведено у питање већ у првом Општем закону о народним одборима 21. маја 1946, тиме што је члан 9. тог закона утврдио да мање републике не морају имати округе. Потом су све четири републике које су имале округе одлучиле да их укину својим законима у току 1947. године, а међу њима и Србија. Али чим су окрузи укинути, осетио се њихов недостатак. Зато је Президијум Народне скупштине ФНРЈ 24. марта 1949. године прописао обавезу оснивања области у свим републикама, осим у Црној Гори, као и то да се аутономне јединице Војводина и Косово и Метохија неће делити на области. Међутим, и области су биле кратког века, јер су нестале већ 1951. године.[6]

Пре 1955. године постојало је чак 338 срезова (укључени и градови), након тога Републичким је прописима њихов број смањен на 107 срезова. Број им се даље смањивао, крајем 1958. било их је 91. На дан 1. јануара 1960. било их је 75. Разлог смањењу биле су републичке одлуке, тако су у НР Црној Гори 1957. укинути сви срезови (котари), затим у Аутономној Косовско-метохијској области 31. децембра 1959. У Аутономној Покрајини Војводини у исто време задржано је само шест срезова (котара). Остатак срезова постепено је престао да постоји од 1963. до 1967. године.

  • У Македонији, Словенији и Војводини – 1965.
  • У Босни и Херцеговини – 1966.
  • У Хрватској и Србији – 1967.

Срезове су убрзо 1974. замениле заједнице општина односно међуопштинске регионалне заједнице.

Републике и аутономне покрајине

[уреди | уреди извор]
Подела Савезне републике Југославије - републике и покрајине

СРЈ је била подељена на две републике и на две аутономне покрајине које су биле део Републике Србије.

Главни град је био Београд.

Године 2004. усвојене су нове заставе и грбови република.

Име
Главни град
Застава
Грб
Локација
Република Србија (1990—2006)
Аутономна Покрајина Косово и Метохија
Аутономна Покрајина Војводина
Београд
Приштина
Нови Сад
Република Црна Гора (1992—2006) Подгорица

Територијална организација република

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]