Административне поделе Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Југославија је била административно подељена у време краљевине на покрајине, области и бановине, а у време федерације на републике. Ниже управно-територијалне јединице чинили су окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине.

Краљевина СХС/Југославија[уреди]

Покрајине и окрузи[уреди]

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након утврђивања спољних граница 1920. године

До априла 1922. у Краљевини је постојало 7 привремених покрајина:

Заједно са покрајинама су укинути и окрузи, а уместо њих су основане области.

Области[уреди]

33 Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1922.

Видовдански устав из 1921. је успоставио Краљевину СХС као унитарну државу, и, од 26. априла 1922. године, са 33 нове административне области је управљано из града око ког су основане. Нова подела није имала везе са претходном. Територија је била подељена на области:

  1. Врбаска област
  2. Београдска област
  3. Битољска област
  4. Бихаћка област
  5. Ваљевска област
  6. Врањска област
  7. Сремска област
  8. Дубровничка област
  9. Загребачка област
  10. Тимочка област
  11. Приморско-крајишка област
  1. Шумадиска област
  2. Крушевачка област
  3. Љубљанска област
  4. Мариборска област
  5. Мостарска област
  6. Нишка област
  7. Бачка област
  8. Осјечка област
  9. Пожаревачка област
  10. Косовска област
  11. Сарајевска област
  1. Скопска област
  2. Подунавска област
  3. Сплитска област
  4. Травничка област
  5. Тузланска област
  6. Моравска област
  7. Ужичка област
  8. Зетска област
  9. Рашка област
  10. Подрињска област
  11. Брегалничка област

Бановине[уреди]

Бановине Краљевине Југославије, од 1929.

Од 1929, након проглашења Краљевине Југославије, административно се дели се на бановине:

Као уступак Хрватима у Југославији, Бановина Хрватска је настала 1939. спајањем Приморске и Савске бановине, са појединим деловима Врбаске, Дринске, Зетске и Дунавске бановине.

ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ[уреди]

Социјалистичке републике и аутономне покрајине[уреди]

СФРЈ је била подељена на шест социјалистичких република и на две социјалистичке аутономне покрајине које су биле део СР Србије. Главни град је био Београд. СФРЈ су сачињавале следеће републике и покрајине:

Име
Главни град
Застава
Грб
Мапа
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Сарајево
Flag of Bosnia and Herzegovina (1946–1992).svg
Coat of Arms of the Socialist Republic of Bosnia and Herzegovina.svg
Социјалистичка Република Македонија Скопље
Flag of the Socialist Republic of Macedonia (1946–1992).svg
Coat of arms of Macedonia (1946-2009).svg
Социјалистичка Република Словенија Љубљана
Flag of Slovenia (1945–1991).svg
Coat of Arms of the Socialist Republic of Slovenia.svg
Социјалистичка Република Србија
Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (до 1963. Социјалистичка аутономна област)
Београд
Нови Сад
Приштина
Flag of Serbia (1947–1992).svg
SR Serbia coa.png
Социјалистичка Република Хрватска Загреб
Flag of Croatia (1947–1990).svg
Coat of Arms of the Socialist Republic of Croatia.svg
Социјалистичка Република Црна Гора Титоград
Flag of Montenegro (1946–1993).svg
Coat of arms of Montenegro (1945–1994).svg

Територијална организација република[уреди]

Мада је устав ФНРЈ 1946. изричито предвиђао округе, њихово постојање било је доведено у питање већ у првом Општем закону о народним одборима 21. маја 1946, тиме што је члан 9. тог закона утврдио да мање републике не морају имати округе. Потом су све четири републике које су имале округе одлучиле да их укину својим законима у току 1947. године, а међу њима и Србија. Али чим су окрузи укинути, осетио се њихов недостатак. Зато је Президијум Народне скупштине ФНРЈ 24. марта 1949. године прописао обавезу оснивања области у свим републикама, осим у Црној Гори, као и то да се аутономне јединице Војводина и Косово и Метохија неће делити на области. Међутим, и области су биле кратког века, јер су нестале већ 1951. године.[1]

Пре 1955. године постојало је чак 338 срезова (укључени и градови), након тога Републичким је прописима њихов број смањен на 107 срезова. Број им се даље смањивао, крајем 1958. било их је 91. На дан 1. јануара 1960. било их је 75. Разлог смањењу биле су републичке одлуке, тако су у НР Црној Гори 1957. укинути сви срезови (котари), затим у Аутономној Косовско-метохијској области 31. децембра 1959. У Аутономној Покрајини Војводини у исто време задржано је само шест срезова (котара). Остатак срезова постепено је престао да постоји од 1963. до 1967. године.

  • У Македонији, Словенији и Војводини - 1965.
  • У Босни и Херцеговини - 1966.
  • У Хрватској и Србији - 1967.

Срезове су убрзо 1974. замениле заједнице општина односно међуопштинске регионалне заједнице.

СРЈ/СЦГ[уреди]

Републике и аутономне покрајине[уреди]

Подела Савезне републике Југославије - републике и покрајине

СРЈ је била подељена на две републике и на две аутономне покрајине које су биле део Републике Србије.

Главни град је био Београд.

2004. године усвојене су нове заставе и грбови република.

Име
Главни град
Застава
Грб
Локација
Република Србија (1990—2006)
Аутономна Покрајина Косово и Метохија
Аутономна Покрајина Војводина
Београд
Приштина
Нови Сад
Flag of Serbia (1992–2004).svg
SR Serbia coa.png
SerbiaMontenegro-Serbia.png
Република Црна Гора (1992—2006) Подгорица
Flag of Montenegro (1994–2004).svg
Coat of arms of Montenegro (1992-2004).svg
SerbiaMontenegro-Montenegro2.png

Територијална организација република[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]