Општина Херцег Нови

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Херцег Нови

Грб Херцег Новог
Грб

Застава Херцег Новог
Застава
Основни подаци
Држава  Црна Гора
Седиште Херцег Нови
Становништво
Становништво 33.034
Густина насељености 140 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 235 km2

Herceg Novi in Montenegro (2018).svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Председник општине Стеван Катић
(Демократе)
Позивни број 31
Регистарска ознака HN
Веб-сајт www.hercegnovi.me
Херцегновски залив

Општина Херцег Нови је општина на југозападу Црне Горе. Град се налази између највише планинске динарске масе планине Орјен (висине 1.895 m) и улаза у залив Боку которску.

Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини се налази 39 насељених места. Извршене су измене у броју насељених места у општини у односу на стари Закон о територијалној организацији: нека насељена места су модификовала своја имена, пе су тако Бијелске Крушевице сада Бјелске Крушевице, Јошице - Јошица, Требесињ - Требесин, док су укинута насељена места Луштица и Проводина и на њиховој територији и територији делова других насеља формирана нова насељена места: Бргули, Врбањ, Забрђе, Жвиње, Каменари, Клинци, Мардари, Мркови, Њивице, Радовановићи, Репаји, Росе, Ситница, Суторина и Шпуље[1].

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године општина има 30.864 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године[уреди | уреди извор]

Национални састав (са уделом преко 1%)‍
Срби
  
15.090 48,89 %
Црногорци
  
10.395 33,68 %
Хрвати
  
662 2,14 %
остали
  
1.809 5,86 %
неизјашњени
  
2.908 9,42 %

Верски састав становништва општине по попису 2011. године[уреди | уреди извор]

Верски састав (са уделом преко 1%)‍
Православци
  
26.012 84,28 %
Католици
  
1.267 4,11 %
Муслимани
  
622 2,02 %
атеисти и агностици
  
803 2,60 %
остали
  
333 1,08 %
неизјашњени
  
1.827 5,92 %

Језички састав становништва општине по попису 2011. године[уреди | уреди извор]

Језички састав (са уделом преко 1%)‍
Српски језик
  
18.986 61,52 %
Црногорски језик
  
7.224 23,41 %
остали
  
2.522 8,17 %
неизјашњени
  
2.132 6,91 %

Референце[уреди | уреди извор]