Ер Франс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ер Франс
Air France
IATA ICAO Ознака
AF
 AFR AIR FRANCE
Основана1933.
ФилијалеБрит ер, Ер Корзика, Риџенал, Ситиџет, Трансавија[1]
ЧвориштеАеродром Шарл де Гол Аеродром Орли
Клуб путникаFlying blue
Аеродромски салонСалон прве класе, СкајТим салони, Салони бизнис класе
АлијансаСкајТим (2000)
Флота387[2]
(укључујући зависне филијале)
Дестинације189[3]
Слоган компаније„Правимо небо најбољим местом на Земљи“
СедиштеПариз,  Француска
Кључне личностиАлександр де Жуниак
Веб-сајтwww.airfrance.rs

Ер Франс (франц. Compagnie Nationale Air France) је француска авио-компанија са седиштем у Паризу, која од 2004. године послује у саставу Ер Франс-КЛМ групе. Лети на домаћим и међународним редовним путничким и карго линијама на 189 дестинација у 91. земљи на свим континентима, осим Аустралије.
Главне базе су му Аеродром Шарл де Гол и Аеродром Орли у Паризу, као и још пет база широм Француске.

Пре уједињења са холандским КЛМ-ом, Ер Франс је био национална авио-компанија Француске. У марту 2007. Ер Франс је запошљавао 102.422 радника.

Ер Франс лети дневно до Београда са аеродрома Шарл де Гол. У сарадњи са Јат ервејзом, Ер Франс лети до Београда укупно 14 пута недељно.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Ер Франс је основан 7. октобра 1933. Авио-компанија је летела до многих дестинација у Европи и до француских колонија у северној Африци. Током Другог светског рата Ер Франс је био смештен у Казабланци у Мароку. У почетку, европски летови су обављани авионима типа Даглас DC-3. 1. јула 1946. Ер Франс је успоставио директне летове између Париза и Њујорка, са техничким слетањем ради допуне горива у Шенону, у Ирској. Авион Даглас DC-4 је летео на поменутој рути нешто мање од 20 часова.[5] Септембра 1947. године, Ер Франс је проширио своју мрежу дестинација источније од Њујорка до Фор де Франса, Буенос Ајреса и Шангаја.

Закључно са 1948. годином, Ер Франс је поседовао флоту од 130 авиона, једну од највећих флота тога времена.[5]

Ер Франс је започео џет еру авио-саобраћаја 1960. године са авионима типа Каравела SE-210 и Боинг 707;[5] који су за половину скратили време путовања и значајно унапредили комфор путника.[5] Ер Франс је, касније, постао један од првих авио-превозника који је увео у флоту авионе типа Боинг 747 и, у исто време, један од авио-превозника са највећим бројем авиона тог типа у флоти.

21. јануара 1976. године, Ер Франс је обавио први лет суперсоничним авионом Конкорд, регистарских ознака F-BVFA, на релацији Париз Шарл де Гол - Рио де Жанеиро, (преко Дакара). Летови до Њујорка (ЏФК) – једини летови Конкорда који су трајали од почетка до краја његове комерцијалне употребе – започели су 22. новембра 1977. Лет је трајао 3 сата и 23 минута, двоструко брже од брзине звука. Ер Франс је био један од укупно две авио-компаније, поред Бритиш ервејза, које је имао у флоти овај суперсонични авион и обављао редован дневни путнички саобраћај, до његовог повлачења из комерцијалне употребе крајем маја 2003.[6]

1987. Ер Франс је, заједно са, Луфтханзом, Иберијом and САС групом основао Амадеус, ИТ компанију (познатију као ГДС) која је туристичким агентима омогућила продају карата свих авио-превозника преко јединственог система.

Ер Франс је био прва авио-компанија која је увела у комерцијалну употребу ускотрупне авионе типа Ербас 320, а прва летелица му је испоручена у марту 1988. године.[7]

30. септембра 2003, Ер Франс и холандски КЛМ објављују намеру о спајању две авио-компаније, чије ће ново име гласити Ер Франс-КЛМ. Спајање је постало званично 5. маја 2004. У том тренутку, власници аксија Ер Франса су поседовали 81% те нове компаније (44% у власништву Француске државе, а 37% у рукама приватних акционара), док се остатак акција налазио у власништву акционара бившег КЛМ-а. Иако у власништву сада јединствене компаније, Ер Франс и КЛМ су наставили да лете под сопственим брендовима.

13. јануара 2009, Ер Франс постаје власник 25% акција тек приватизоване Алиталије.[8]

12. јануара 2012, Ер Франс-КЛМ објављују трогодишњи план трансформације, назван Трансформација 2015, чији је циљ смањење трошкова и претварање у „светског играча“ број 1 до 2015. године. Ер Франс, тренутно, годишње губи 700 милиона евра.

2004. долази до спајања Ер Франс-а и КЛМ-а.
Број превезених путника
Ер Франс - КЛМ групе
Година Број путника
у милионима 		Промена у %
2005 70.0 —
2006 73.5 Раст5
2007 74.8 Раст2
2008 73.8 Пад1
2009 71.4 Пад3
2010 70.75 Пад1
2011 75.78 Раст7

Дестинације[уреди | уреди извор]

Ер Франс је један од оснивача СкајТим алијансе.

Видите: Редовне линије Ер Франс

Код шер уговори[уреди | уреди извор]

Изузимајући своје филијале и зависне компаније, као и партнере из СкајТим алијансе, Ер Франс има код шер уговоре са следећим авио-компанијама, по подацима из априла 2012. године:[9]

Флота[уреди | уреди извор]

Ербас 320 у ретро ливреји Ер Франс-а.
Боинг 777-300ЕР у ливреји СкајТим алијансе.
Конкорд, у флоти од 1976—2003.

По подацима из марта 2016. године, флота авио-компаније Ер Франс састоји се од следећих авиона:[2]

Ер Франс Боинг 747-400.
Путничка и карго флота Ер Франс-а
Тип авиона У флоти Наручено Број седишта по класама Напомена
F C Y+ Y Укупно
Ербас A318 18 — — разл. — разл. 131 Највећи оператер
овог типа авиона
Ербас A319 40 — — разл. — разл. 144
Ербас A320 46 6 — разл. — разл. 180
Ербас A321 23 — — разл. — разл. 212
Ербас A330-200 15 — — 40 21 147 208
Ербас A350-900 — 28 — — — — —
Ербас A340-300 13 — — 30 21 224 275
Ербас A380 10 9 80 38 389 516
Боинг 777-200ЕР 25 — 4 49 24 170 247
— 35 24 250 309
Боинг 777-300ЕР 40 8 67 28 197 300
— 14 36 422 472
— 42 24 317 383
Боинг 787-9 — 14 — — — — —
Карго флота
Боинг 777-200Ф 2 —
-
Укупно 232 40

Просечна старост флоте Ер Франс-а износи 9,1 годину (по подацима из јануара 2011, без карго флоте).[10]

Наруџбине[уреди | уреди извор]

  • 23. септембра 2011. Ер Франс је објавио наруџбину 50 авиона типа Ербас 350 и Боинг 787, са опцијом наруџбине додатних 60. Први Боинг 787 Дримлајнер ће се придружити флоти 2016. године, док би први Ербас 350 требало да стигне током 2018. године.
  • 24. маја 2007. Ер Франс је објавио да планира повлачење из флоте авиона Боинг 747-400 до 2013,[11] истовремено наручујући додатних 13 летелица Боинг 777-300ЕР и 5 Боинга 777Ф, чиме ће увећати флоту за додатних 33 Боинга 777-300ЕР, 10 Боинга 777Ф и 12 Ербаса 380.[12]
  • 23. маја 2005. Ер Франс је наручио 5 модела Боинга 777Ф (са опцијом наруџбине додатна 3), што га је чинило првим корисником тога типа карго авиона. Прве две летелице су испоручене у фебруару 2009. године.[13]

Ербас 380[уреди | уреди извор]

Први Ербас A380 у флоти.

Ер Франс је прва авио-компанија у свету која је наручила авионе типа Ербас 380-800 „суперџамбо“ током 2001. године,[14] наручивши 12 авиона, са опцијом наруџбине још додатна два.

Ер Франс је, такође, прва европска авио-компанија која је обавила комерцијални лет овим типом авиона. Први авион им је испоручен 30. октобра 2009. године, а први лет је обављен на релацији Париз-Њујорк 23. новембра 2009.[15]

Ер Франс лети авионима типа Ербас 380 до следећих дестинација:

Сви летови Ер Франс-а, авионима типа Ербас 380, полећу са терминала 2Е или сателит терминала 3 аеродрома Шарл де Гол.

Услуга[уреди | уреди извор]

Кабинске класе[уреди | уреди извор]

Седишта у Ла Премијер (Првој) класи у Боингу 777.

Ер Франс нуди четири примарне класе на својим, углавном дуголинијским, рутама, и то: Ла Премијер (Прва), Бизнис, Премијум Војаџер (Премијум економска) и Војаџер (Економска). На кратколинијским и средњолинијским рутама у Европи, конфигурација седишта је таква да се у предњем делу авиона налази Премијум Војаџер (Премијум економска) класа, а Војаџер (Економска) класа се налази иза ње.

Ла Премијер (Прва) класа је доступна само на интерконтиненталним линијама Ер Франса, и то на свим авионима типа Ербас A380 и на авионима типа Боинг 777-300ЕР и Боинг 777-200ЕР, а који имају конфигурацију са све четири класе.[17]

Бизнис класа је, такође, доступна само у дуголинијском саобраћају, али на већем броју типова авиона, укључујући ту и Ербас A330-200, Ербас A340-300 и Боинг 747-400 који не поседују прву класу, као и на типовима авиона Ербас A380, Боинг 777-300ЕР и Боинг 777-200ЕР.

Кетеринг током лета[уреди | уреди извор]

На кратколинијским летовима се служе снек и безалкохолна пића, а у средњолинијском саобраћају у понуди су предјело, хладно главно јело и дезерт, уз алкохолна и безалкохолна пића.

У интерконтиненталном саобраћају постоји могућност избора између два топла главна јела, поред предјела и дезерта, а такође се служе укупно два оброка, у зависности од дужине лета и времена дана. Доступан је широк избор алкохолних и безалкохолних пића, као и шампањац.[18]

Забава током лета[уреди | уреди извор]

АВОД систем за забаву током лета и дезерт послужење у бизнис класи

Ер Франс нуди својим путницима Аудио Видео на захтев (скраћено: АВОД) у свим класама авиона типа Ербас 330, 340, 380 и Боинг 777. АВОД систем обухвата велики избор видео, аудио и музичких садржаја и игрица. Путници у првој и бизнис класи имају могућност одабира почетка и краја програма, као и премотавања садржаја. На свим летовима, филмове је могуће пратити на енглеском, шпанском или француском језику, а одабране филмове и на кинеском, јапанском и корејском језику. Ер Франс, такође, нуди и могућност кратког курса учења језика, у сарадњи са Берлиц Институтом.

Салони[уреди | уреди извор]

Салони Ер Франс-а су доступни свим путницима прве и бизнис класе, као и путницима премијум економске класе (само у Паризу и Амстердаму), а такође и власницима картица клуба лојалних путника (Flying Blue Gold, Flying Blue Platinum, SkyTeam Elite Plus).

Клуб лојалних путника[уреди | уреди извор]

Салон бизнис класе на терминалу 2Е аеродрома Шарл де Гол.

Flying Blue је назив клуба лојалних путника Ер Франс-а и КЛМ-а, који нуди могућност прикупљања поена на основу броја прелетених миља и у зависности од класе путовања. Чланство је бесплатно, а програм је подељен у статусе, и то: стандардни, елитни и елитни плус.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зависне филијале Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2013), airfrance.com, 7. јануар 2013.
  2. ^ а б Флота Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013), airfrance.com, 7. јануар 2013.
  3. ^ Мрежа дестинација Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013), airfrance.com, 7. јануар 2013.
  4. ^ „Сезонски ред летења на релацији Париз-Београд”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2015. г. Приступљено 08. 01. 2013. 
  5. ^ а б в г „Историја Ер Франс-а”. Fotw.net. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  6. ^ „Крај деценија сигурног летења”. The Birmingham Post. 26. 7. 2000. Архивирано из оригинала 12. 07. 2013. г. Приступљено 31. 5. 2011.  Непознати параметар |archive= игнорисан (помоћ)
  7. ^ „Evènements aéronautiques de l'année 1988”. Aeroweb-fr.net. Приступљено 31. 5. 2011. 
  8. ^ Israely, Jeff (12. 1. 2009). „Зашто су Ер Франс-КЛМ купили 25% акција Алиталије”. Time. Архивирано из оригинала 17. 02. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  9. ^ „Код шер уговори”. Air France. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 31. 5. 2009. 
  10. ^ „Старост флоте”. Airfleets.net. Приступљено 31. 5. 2011. 
  11. ^ ДВБ планира куповину 6 Боинга 747-400 од Ер Франс-а Flight International, 5. фебруар 2008.
  12. ^ Ер Франс планира повлачење Боинга 747-400 из флоте Flight International, 24. мај 2007.
  13. ^ Boeing delivers 777 freighter Seattle Post-Intelligencer, 20. фебруар 2009.
  14. ^ „ASIATravelTips.com, 18. јун 2001. – Ер Франс потврдио наруџбину А380”. Asiatraveltips.com. 18. 6. 2001. Приступљено 31. 5. 2011. 
  15. ^ Ербас 380 - први лет, airfrance.com, 7. јануар 2013.
  16. ^ Ербас 380 - дестинације Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2012), atwonline.com, 23. март 2012.
  17. ^ „Air France – Corporate : Livraison du nouveau Boeing 777 à Air France” (PDF). Air France. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2011. (in French)
  18. ^ „Летња винска карта Ер Франса”. Now.boarding.fr. 22. 6. 2010. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 22. 8. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ер_Франс&oldid=26879119”