Аквадукт у Сеговији

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Аквадукт у Сеговији је староримски аквадукт саграђен за време римских царева Клаудија и Трајана (1.-2. в.); један од најбоље очуваних у свету. Он је најпознатији симбол Сеговије и овековечен је на његовом грбу.

Аквадукт у Сеговији

Историја и одлике[уреди | уреди извор]

Изворно дуг 18 километара с разликом висине од 1 км, данас је сачувано око 1.200 метара с 166 лукова на 120 пилона на два спрата, с највећом висином од 35,1 m. Изворно је у паду од 1% доносио воду у Сеговију с извора реке Аkебеда, 18 km од града. Био је изграђен од 20400 великих гранитних блокова, без бетона. Пошто је коришћен систем хватаљки за подизање камења на велике висине, видљива су удубљења на камењу. Према легенди та удубљена се називају ђавољим стопама.[1]

Обновљен је у 16. ст. у време владавине краља Фернанда II од Арагона када су постављене скулптуре у средишњим нишама градског дела аквадукта.

Панорама аквадукта у Сеговији

Аквадукт и дан данас обезбеђује град водом, али су удаљени делови замењени водоводним цевима. Године 1974., обележена је 2000 годишњица аквадукта постављањем комеморативне плоче[2], а 1985. године уписан је на УНЕСКО-в списак места светске баштине у Европи. Од 1997. године траје његова опсежна обнова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Legenda kaže da je djevojka koja je morala svaki dan putovati na izvor po vodu obećala svoju dušu onome koji vodu dovede u grad. Đavo je izgradio akvedukt, ali nije stigao postaviti posljednji kamen na vrijeme i djevojka je sačuvala dušu.
  2. ^ Natpis kaže: IT CLAVDIVS PONT MAX VIII COS III PP IMP TRIBVNICIA potestatis VIIII OMNIVM fecit

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Club de Amigos del Acueducto ("Клуб пријатеља аквaдукта"). Колекција бројних фотографија и модела аквaдукта широм света.