Аксел Бакајоко

С Википедије, слободне енциклопедије
Аксел Бакајоко
Лични подаци
Пуно име Аксел Мохамед Бакајоко[1]
Датум рођења (1998-01-06)6. јануар 1998.(26 год.)[2]
Место рођења Париз, Француска[2]
Висина 1,79 m[3]
Маса 69 kg[3]
Позиција крило[4] / десни спољни[5]
Јуниорска каријера
2006—2008. Пантин
2008—2014. Црвена звезда Париз
2014—2017. Интер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2016—2020. Интер 0 (0)
2017—2018. Сошо 17 (1)
2017—2018. Сошо II 4 (0)
2018—2020. Санкт Гален 54 (4)
2021—2022. Црвена звезда 5 (0)
Репрезентативна каријера**
2018. Француска до 20 5 (1)
* Датум актуелизовања: 30. октобар 2022.
** Датум актуелизовања: 22. децембар 2020.

Аксел Мохамед Бакајоко (франц. Axel Mohamed Bakayoko; Париз, 6. јануара 1998) француски је фудбалер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Бакајоко је фудбалски стасавао у академији Црвене звезде из родног Париза, после чега је 2014. године приступио Интеру.[6] У сезони 2015/16. био је део екипе која је освојила Куп Италије за омладинце,[7] док је по окончању наредне сезоне освојио и Скудето у том узрасту.[8] Свој дебитантски наступ у сениорском фудбалу забележио 8. децембра 2016. године на последњој утакмици Групе К Лиге Европе за такмичарску 2016/17.[9] Тада је на терену заменио Андреу Пинамонтија и одиграо последњих 10 минута сусрета са Спартом из Прага.[10]

У јулу 2017. године, уступљен је француском друголигашу Сошоу на једногодишњи период.[1][11] Наредног лета је отишао на нову позајмицу поставши члан Санкт Галена пред почетак такмичарске 2018/19.[12][13] После прве сезоне у којој је имао задовољавајући учинак, договорена је нова позајмица са правом откупа 2020. године за 4 милиона евра. Поред крилних позиција где је најпре наступао, Бакајоко је на појединим утакмицама играо на месту десног спољног.[5][14][15] Услед проблема са повредама и слабије форме у односу на претходну сезону, откуп није реализован.[16]

Дана 22. децембра 2020. године, Бакајоко је потписао уговор са београдском Црвеном звездом на три и по године.[2] Према писању медија, клубу је приступио као слободан играч уз договор да Интеру припада 15 процената од будућег трансфера. Истовремено је објављено да је припадајућа зарада играча 12 хиљада евра на месечном нивоу.[17] У свом новом клубу задужио је дрес са бројем 7.[18] У јулу 2022. је раскинуо уговор са Црвеном звездом.[19]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Ажурирано 4. октобра 2021.[20]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Интер 2016/17. Серија А 0 0 0 0 1 0 1 0
Сошо (позајмица) 2017/18. Друга лига Француске 17 1 1 0 1 0 19 1
Сошо II (позајмица) 2017/18. Пета лига Француске 4 0 4 0
Санкт Гален (позајмица) 2018/19. Суперлига Швајцарске 31 4 3 0 0 0 34 4
2019/20. 23 0 0 0 23 0
Укупно 54 4 3 0 0 0 57 4
Црвена звезда 2020/21.[21] Суперлига Србије 2 0 1 0 1 0 4 0
2021/22.[22] 3 0 0 0 1 0 4 0
Укупно 5 0 1 0 2 0 8 0
Каријера 80 5 5 0 1 0 3 0 89 5

Утакмице у дресу репрезентације[уреди | уреди извор]

Трофеји и награде[уреди | уреди извор]

Интер примевера
  • Куп Италије за омладинце : 2015/16.[7]
  • Омладинска лига Италије : 2016/17.[8]
Црвена звезда

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Accord pour le prêt d'Axel Bakayoko” [Споразум о уступању Аксела Бакајока]. ФК Сошо, званична презентација (на језику: француски). 10. 7. 2017. Приступљено 22. 12. 2020. 
  2. ^ а б в „Аксел Бакајоко у Звезди”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 22. 12. 2012. Приступљено 22. 12. 2020. 
  3. ^ а б „Axel Bakayoko”. infogol.net (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2020. 
  4. ^ Pagani, Daniele (13. 12. 2016). „AXEL BAKAYOKO, SULLE ORME DI OBA OBA MARTINS” [Аксел Бакајоко стопама Оба Оба Мартинса] (на језику: италијански). lagazzettadidonflaco.com. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  5. ^ а б Sarlo, Fabio (28. 11. 2018). „Inter Owned Axel Bakayoko Will Remain At St. Gallen At Least Until June” [Интеров играч Аксел Бакајоко остаће у Санкт Галену бар до јуна] (на језику: енглески). sempreinter.com. Приступљено 19. 7. 2019. 
  6. ^ Tramacere, Emanuele (11. 12. 2016). „Inter, esordio in coppa per Bakayoko: freccia delle Banlieues soffiata al PSG” [Интер, деби Бакајока из предграђа Париза] (на језику: италијански). calciomercato.com. Приступљено 22. 12. 2020. 
  7. ^ а б Oddi, Francesco (13. 4. 2016). „Coppa Italia Primavera, Inter-Juve 2-1: nerazzurri campioni con Manaj e Zonta” [Примавера куп Италије, Интер-Јуве 2 : 1 Нероазури шампиони са Манајем и Зонтом] (на језику: италијански). La Gazzetta dello Sport. Приступљено 22. 12. 2020. 
  8. ^ а б Oddi, Francesco (11. 6. 2017). „Primavera, l'Inter vince lo scudetto: 2-1 alla Fiorentina” [Примавера, Интер освојио Скудето: 2 : 1 у Фјорентини] (на језику: италијански). La Gazzetta dello Sport. Приступљено 22. 12. 2020. 
  9. ^ „Inter-Sparta Praga 2-1”. ФК Интер, званична презентација (на језику: италијански). 8. 12. 2016. Приступљено 22. 12. 2020. 
  10. ^ Scacchi, Stefano (9. 12. 2016). „Eder per l'inutile successo Inter passa la sorpresa Hapoel Be'er Sheva” [Едер за победу Интера без значаја, даље пролази изненађење Хапоел Бер Шева]. la Repubblica (на језику: италијански). стр. 44. Приступљено 24. 6. 2017. 
  11. ^ „Bakayoko al Sochaux” [Бакајоко у Сошоу]. ФК Интер, званична презентација (на језику: италијански). 11. 7. 2017. Приступљено 22. 12. 2020. [мртва веза]
  12. ^ „Axel Bakayoko in prestito al San Gallo” [Бакајоко на позајмици у Санкт Галену]. ФК Интер, званична презентација (на језику: италијански). 17. 7. 2018. Приступљено 19. 7. 2019. 
  13. ^ „Axel Bakayoko neu beim FC St.Gallen 1879” [Аксел Бакајоко нови играч ФК Санкт Гален 1879]. ФК Санкт Гален, званична преезентација (на језику: немачки). 17. 7. 2018. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  14. ^ „Bakayoko bleibt beim FCSG” [Бакајоко и даље у Санкт Галену] (на језику: немачки). Die Ostschweiz. 2. 7. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  15. ^ Di Benedetto, Lorenzo (23. 7. 2020). „Inter, futuro in bilico per Axel Bakayoko: il San Gallo temporeggia. Offerte dalla Francia” [Интер, неизвесна будућност Аксела Бакајока: у Санкт Галену стагнира. Понуде из Француске] (на језику: италијански). tuttomercatoweb.com. Приступљено 22. 12. 2020. 
  16. ^ Rimi, Alessandro (1. 4. 2020). „L’Inter in prestito - Bakayoko al San Gallo tra infortuni, sogni e obiettivi” [Интерови играчи на позајмицама - Бакајоко у Санкт Галену између повреда, снова и голова] (на језику: италијански). tuttomercatoweb.com. Приступљено 22. 12. 2020. 
  17. ^ Nedeljković, Darjan (18. 12. 2020). „Detalji: Bakajoko u Zvezdi za 12.000 mesečno, Interu 15 odsto od naredne prodaje”. mozzartsport.com. Приступљено 22. 12. 2020. 
  18. ^ Prlina, Dejan (10. 1. 2021). „Bakajoko: Zvezda je šansa koja se pruža jednom u životu!”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 12. 01. 2021. г. Приступљено 10. 1. 2021. 
  19. ^ „Zvanično: Crvena zvezda raskinula ugovor sa Bakajokom”. mozzartsport.com. 17. 7. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  20. ^ а б Аксел Бакајоко на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  21. ^ „Bakayoko, Axel — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 4. 2. 2021. 
  22. ^ „Bakayoko, Axel — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 22. 7. 2021. 
  23. ^ а б „Axel Bakayoko”. Фудбалски савез Француске (на језику: француски). Архивирано из оригинала 1. 4. 2018. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  24. ^ а б в Аксел Бакајоко на сајту Soccerway (језик: енглески)
  25. ^ „Ово су Звездини шампиони”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 19. 5. 2021. Приступљено 20. 5. 2021. 
  26. ^ „Звезда је шампион!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 26. 5. 2022. Приступљено 23. 5. 2022. 
  27. ^ „Црвена зведа је освојила Куп Србије!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2021. Приступљено 25. 5. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]