Александар Ацо Аполонио

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Ацо Аполонио
Aleksandar Aco Apolonio.png
Александар Ацо Аполонио
Биографија
Датум рођења (1916-11-11)11. новембар 1916.
Место рођења Каменари код Херцег Новог
 Аустроугарска
Датум смрти 2001.(2001-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (84/85 год.)
Место смрти Београд
 Савезна Република Југославија
Држављанство Југословенско
Религија католик
Професија окружни тужилац
први премијер обновљене Дубровачке републике (1991)
24. новембар 1991. — 4. мај 1992.

Александар Ацо Аполонио (11. новембра 1916, Каменари крај Херцег Новог - 2001, Београд). Био је најпре адвокат, а затим и окружни тужилац у Дубровнику. Почетком 1990-их постаје вођа аутономашког покрета у овом граду, а затим и први премијер самопроглашене обновљене Дубровачке републике.

Умро је у Београду у избеглиштву.

Биографија[уреди]

Александар Ацо Аполонио рођен је 11. новембра 1916. године у Каменарима крај Херцег Новог. Отац му је био Виргилио, Истранин из Пирана, а мајка Марица рођена Шуковић из Дубровника.

Александар је од 1950-их био окружни тужилац у Дубровнику. Почетком 1990-их постаје вођа аутономашког покрета у овом граду, због чега бива осуђен на 12 година затвора. Тада бежи у приградско место Цавтат где наставља са својим аутономашким активностима.

Обнављање Дубровачке републике[уреди]

Искористивши сукоб хрватских сепаратиста и југословенских федералиста 1991. године, Александар Ацо Аполонио заједно са својим истомишљеницима користи прилику да обнове Дубровачку републику у оквирима нове Југославије. Дубровачка република проглашена је 24. новембра 1991. у Цавтату. На овом скупу успостављено је Мало вијеће Дубровачке републике као орган власти будуће Републике. Вијеће је имало 12 чланова, међу којима су уз Александар Аполонија, били и други угледни грађани Дубровника, као Иво Ланг, Миро Братош, Мирко Вујачић, Блажо Злопаша и Угљеша Јовић. Након успостављања овог вијећа Александар Аполонио постаје први председник владе новопроглашене Дубровачке републике. [1][2]

Александар Ацо Аполонио био је декларисани Србин католик и југословенски родољуб, што је потврдио и његов пријатељ Војислав Шешељ, током суђења Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу.[3] На присуство Југословенске народне армије у Дубровачком залеђу 1991. године, Аполонио је гледао више него добронамерно, а хрватске снаге и власт у Загребу називао је фашистима и усташама.[4]

Избеглиштво и смрт[уреди]

Након повлачења ЈНА са дубровачког ратишта, заједно са војском са овог подручја се повлачи и неколико хиљада избеглица (неке процене говоре о око 10.000 избеглица), са којима је и Аполонио. Након овог, одлази у Београд. Као и други заговорници обнављања Дубровачке републике, Аполонио се осећао разочараним због овог повлачења, због чега напушта активни политички рад и остатак живота проводи пензионерски у кругу породице. Без обзира на његово повлачење, у Хрватској је и даље био мета медијског блаћења, чак и у јавним гласилима.[5][6]

Аполонио умире у Београду 2001. године. Сахрањен је у свом родном месту.

Референце[уреди]

  1. „Transcript 050920IT”. The Prosecutor v. Slobodan Milošević. The International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. 20. 9. 2005. стр. 44342. Приступљено 29. 11. 2012. 
  2. Thomas & Mikulan (2006). стр. 54.
  3. www.icty.org
  4. „Aleksandar Apolonio” (на језику: српскохрватски). 
  5. „Aleksandar Apolonio”. ХРТ. 
  6. „PROGLAS IZDAJE DUBROVNIKA”. Слободна Далмација. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]