Пиран (град)

Координате: 45° 31′ 43″ СГШ; 13° 34′ 13″ ИГД / 45.528611° СГШ; 13.570278° ИГД / 45.528611; 13.570278
С Википедије, слободне енциклопедије
Пиран
PiranPirano
Piran Stadtpanorama.jpg
Панорама Пирана
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 3.730
 — густина83,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 43″ СГШ; 13° 34′ 13″ ИГД / 45.528611° СГШ; 13.570278° ИГД / 45.528611; 13.570278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина16 m
Површина44,6 km2
Пиран на мапи Словеније
Пиран
Пиран
Пиран на мапи Словеније
Остали подаци
ГрадоначелникТомаж Гантар
Веб-сајт
piran.si

Пиран (словен. Piran, итал. Pirano) је град и управно средиште истоимене општине Пиран, која припада Обално-Крашкој регији у Републици Словенији.

По последњем попису из 2002. године општинa Пиран ималa је 16.330 становника, a caм град Пиран je 2020. имао 3.730 становника.[1]

Пиран је веома познато туристичко одредиште у Републици Словенији, како због положаја на Јадрану, тако и због очуваног старог градског језгра са низом тргова, цркава и палата.

Географска обележја[уреди | уреди извор]

Пoглeд ca мopa нa иcтopијcки цeнтap

Историјски центар града лежи на полуострву у истоименом заливу. С типичним медитеранским уским калама и контрадама дели се у два кварта: Пунта и Марциана (венетски Марзана), Највиша тачка града, брдо - Монте Могорон (словенизовано у Баретовец при Падни) високо је 289 метара[2]

Порекло имена је несигурно, по неким научницима оно долази из келтског: "биор-дун" (насеље на брду). Могуċе је међутим да име града долази од грчке речи "пyр" (ватра), с обзиром на светионик који се налази на крајњем рту полуострва.[3]

Град наликује великом музеју на отвореном са средњовековном архитектуром и богатом културном баштином. Уске кале и компактне куће дају му свој посебан шарм. Пиран је административно средиште општине те и једно од главних туристичких атракција словеначког дела Истре.

Пjaцa Tapтини

Пиран је родно место композитора и виолиниста Ђузепеа Тартинија, који је одиграо важну улогу у формирању културне баштине града. Због тог се и главни градски трг, данас зове по њему.

Историја[уреди | уреди извор]

У предримско доба, брежуљци на подручју Пирана били су насељени Хистрима. Крај око Пиранског залива и полуострва постаје део Римске Републике између 178. и 177. п.н.е. Пропадање царства, од 5. века па надаље, и напади варвара крајем 6. века, потакнуло је романско становништво да се повуче у лакше бранљива места као шта су брежуљци, острва и полуострва. То је започело локалну урбанизацију у 7. веку те под византијском управом, чини Пиран јако утврђеним насељем. Анонимни Равењанин први пут спомиње у 7. в. Пиран; Пиранон (Πιρανόν). По легенди Пиран је, као и Венеција, утемељен од Аквилејаца избјеглих пред Хунима. По Теопому и Флориусу Грци су у 4. вијеку п.н.е. основали на мјесту Пирана своје насеље.

Успркос одбрани, Франци освајају Истру 788. и постепено као своје кметове насељавају Словене у широј регији. Од 830. до 935. су у саставу Краљевства Италије да би од 976. до 1040. били под Крањском, а од 1283. су под Венецијом све до 1797, са извесном аутономијом. 1354. и 1379. су под ђеновљанском опсадом. Град је највише живио од трговине сољу (попут Дубровника) и доживљава свој успон. 1558. куга је изазвала велики помор Пиранеза.[4] Од 1814. окупиран је од Аустрије под којом остаје до 1918. када долази под Краљевину Италију у саставу Јулијске Крајине (покрајина Јулија).

Након ослобођења од нацистичке окупације Пиран је од 1945. до 1947. био у Окупационој Зони Б Јулијске крајине да би од 1947. до 1954. био у саставу Зоне Б Слободне Територије Трста. Град је доживео велику промену структуре становништва због истарског егзодуса, 95% романских (истровенетских) староседилаца је након анексије овог дела Истре (тј. Јулијске крајине) Словенији, тако да су на њихово место усељени већином Словенци.

Cтaнoвништвo[уреди | уреди извор]

Гpaд дoживљaвa cyдбинy Дyбpoвникa - cмaњeњe cтaнoвникa у иcтopијcкoj jeзгpи:

Бpoj cтaнoвникa пo гoдинaмa[5]
1991 2002 2011 2020
4.788 4.143 4.192 3.730
Поглед са мора на стари део Пирана
Mapинa Пирaн

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Piran2.jpg


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-03. 
  2. ^ „Občina Piran-Predstavitev”. web.archive.org. 2012-08-13. Приступљено 2022-04-03. 
  3. ^ „Portorož/Portorose - Welcome to the Tourist Association Portorož”. web.archive.org. 2009-12-05. Приступљено 2022-04-03. 
  4. ^ Bassanese, Valentina (2014). Istria slovena e croata. Marco Vertovec, Federica Moro, Alessio Trainiti, Papergraf) (1a ed изд.). Udine: Odòs libreria editrice. ISBN 978-88-96303-26-9. OCLC 898671066. 
  5. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-03.