Александар Гротендик
| Александар Гротендик | |
|---|---|
 у Монтреалу, 1970 | |
| Рођење | 28. март 1928. Берлин, Немачка |
| Смрт | 13. новембар 2014. (86 год.) Сент Лизије, Француска |
| Држављанство | [1][2][3] |
| Поље | математика |
| Школа | Универзитет у Монпељеу, Универзитет у Нансију |
| Институција | Институт напредних студија[4][5] |
| Ученици | Пјер Делињ |
| Познат по | Алгебарска геометрија, Шема (математика) |
| Награде | Филдсова медаља, Крафордова награда (одбио) |
Александар Гротендик (франц. Alexander Grothendieck; 28. март 1928 — 13. новембар 2014) био је француски математичар, заснивач модерне алгебарске геометрије.[6][7] Његов истраживачки интерес је био и у комутативној алгебри, хомолошкој алгебри, теорији снопова, теорији категорија и у функционалној анализи. Познат по ставу да објекте треба посматрати у релацији са другим објектима, а не појединачно (Гротендиков релативни поглед).[6][8] Многи га сматрају највећим математичарем двадесетог века.[9]
Гротендик је започео своју продуктивну и јавну каријеру као математичар 1949. Године 1958. именован је за професора истраживача на Институту за високе научне студије (IHÉS) и тамо је остао до 1970. године, када је, вођен личним и политичким уверењима, напустио након спора око војног финансирања. Добио је Филдсову медаљу 1966. за напредак у алгебарској геометрији, хомолошкој алгебри и К-теорији.[10] Касније је постао професор на Универзитету у Монпељеу[4], и док је још увек радио релевантан математички рад, повукао се из математичке заједнице и посветио се политичким и религиозним активностима (прво будизму, а касније, више хришћанској визији).[11] Године 1991. преселио се у француско село Ласер на Пиринејима, где је живео повучено, и даље неуморно радећи на математици и својим филозофским и религиозним размишљањима све до своје смрти 2014. године.[12]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Берлину. Отац му је био украјински револуционар јеврејског поријекла Александар Саша Шапиро, док је мајка Јоана Гротендик била из протестантске њемачке породице, новинарка и такође заговорник анархистичких идеја. 1933. су отац, а ускоро и мајка напустили Њемачку из страха од нацистичког прогона и касније отишли у Шпанију у којој је у то вријеме трајао грађански рат. Александра је у Хамбургу одгајао лутерански свештеник Вилхелм Хидорн. 1939. се Александар придружио мајци у Француској[13] гдје су у почетку живјели у избјегличким камповима. Други свјетски рат су провели у Шамбон сир Лињону гдје је Александар завршио средњу школу.
Математичка каријера[уреди | уреди извор]
Послије рата је студирао математику у Монпељеу. Неупознат са радом других, открио је наново Лебегову мјеру. Студије је наставио у Паризу 1948, али је на савет Картана и Вејла прешао у Нанси гдје је 1953. добио докторат на пољу функционалне анализе под менторством Лорена Шварца и Жана Дидјона. У то вријеме био је један од светски познатих стручњака за тополошке векторске просторе.
1957. је почео рад у алгебарској геометрији и хомолошкој алгебри. Од 1958. је радио на Институту напредних студија, гдје је и водио свој чувени семинар. У свом златном периоду остварио је неке од фундаменталних резултата у алгебарској геометрији,[14] теорији бројева, топологији, теорији категорија и комплексној анализи. Својим чисто алгебарским доказом Риман-Рохове теореме поставио је темеље данас познате К-теорије. 1958. је увео појам шеме, која је постала главна тема у модерној алгебарској геометрији. Шеме су третиране у познатом дјелу Елементи алгебарске геометрије. Увео је такозвану етал кохомологију за шеме, кристалин кохомологију и алгебарску де-Рам кохомологију. Оснивач је и теорије топоса. Дао је алгебарску дефиницију фундаменталне групе за шеме, те многих других структура битних за категоријску теорију Галоа.
Имао је радикална антимилитарна схватања и 1970. напушта научну заједницу када је сазнао да маргинални дио прихода Института напредних студија долази од француске војске. Почео је да се бави писањем о спиритуализму и полако смањио истраживања у математици. Коначно се повукао 1988. и 1991. прешао на нову адресу у Пиринеје,[13] непознату широј заједници. Умро је у Сент Лизеју 2014. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cartier 2004, p. 10, footnote 12.
- ^ Kleinert 2007.
- ^ Douroux 2012.
- ^ а б Scharlau 2008.
- ^ Pierre Cartier; Luc Illusie; Nicholas M. Katz, ур. (2006). The Grothendieck Festschrift, Volume I: A Collection of Articles Written in Honor of the 60th Birthday of Alexander Grothendieck. Springer. стр. 7. ISBN 978-0-8176-4566-3.
- ^ а б Jackson, Allyn (2004), „Comme Appelé du Néant – As If Summoned from the Void: The Life of Alexandre Grothendieck II” (PDF), Notices of the American Mathematical Society, 51 (10)
- ^ Bruce Weber; Julie Rehmeyer (14. 11. 2014). „Alexander Grothendieck, Math Enigma, Dies at 86”. The New York Times. Архивирано из оригинала
на датум 2022-01-01.
- ^ Mumford, David; Tate, John (2015). „Alexander Grothendieck (1928–2014) Mathematician who rebuilt algebraic geometry”. Nature. 517 (7534): 272. Bibcode:2015Natur.517..272M. ISSN 0028-0836. PMID 25592527. doi:10.1038/517272a
.
- ^ Alexander Grothendieck obituary by David Mumford and John Tate David Mumford at Brown and Harvard Universities: Archive for Reprints: Can one explain schemes to biologists, 14 December 2014
- ^ „Fields Medals 1966”. mathunion.org. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2019. Приступљено 5. 1. 2022.
- ^ Scharlau, Winfried. „Who is Alexander Grothendieck? Anarchy, Mathematics, Spirituality, Solitude” (PDF).
- ^ Ruelle 2007, стр. 40.
- ^ а б „Умро ексцентрични геније Александар Гротендик”. Глас Српске. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Умро ексцентрични геније Александар Гротендик”. Б92. Приступљено 20. 1. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Grothendieck, A. (1986). Récoltes et semailles : réflexions et témoignage sur un passé de mathématicien. Paris: Gallimard. ISBN 978-2-07-288980-6.
- Michael Artin; Allyn Jackson; David Mumford; John Tate; Coordinating Editors (март 2016). „Alexandre Grothendieck 1928–2014, Part 1” (PDF). Notices of the American Mathematical Society. 63 (3): 242—255. doi:10.1090/noti1336 .
- Michael Artin; Allyn Jackson; David Mumford; John Tate; Coordinating Editors (април 2016). „Alexandre Grothendieck 1928–2014, Part 2” (PDF). Notices of the American Mathematical Society. 63 (4): 401—2413. doi:10.1090/noti1361 .
- Cartier, Pierre (1998), „La folle journée, de Grothendieck à Connes et Kontsevich – Évolution des notions d'espace et de symétrie”, Les relations entre les mathématiques et la physique théorique – Festschrift for the 40th anniversary of the IHÉS, S88, Institut des Hautes Études Scientifiques, стр. 11—19
- Cartier, Pierre (2001). „A mad day's work: from Grothendieck to Connes and Kontsevich The evolution of concepts of space and symmetry” (PDF). Bulletin of the American Mathematical Society. 38 (4): 389—408. doi:10.1090/S0273-0979-01-00913-2 , English translation of Cartier (1998).
- Cartier, Pierre (2001). „A mad day's work: from Grothendieck to Connes and Kontsevich The evolution of concepts of space and symmetry” (PDF). Bulletin of the American Mathematical Society. 38 (4): 389—408. doi:10.1090/S0273-0979-01-00913-2
- Cartier, Pierre (2004), „Un pays dont on ne connaîtrait que le nom (Grothendieck et les " motifs ")” (PDF), Ур.: Cartier, Pierre; Charraud, Nathalie, Réel en mathématiques-psychanalyse et mathématiques (на језику: француски), Editions Agalma, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2016, English translation: A country of which nothing is known but the name: Grothendieck and "motives" .
- Deligne, Pierre (1998), „Quelques idées maîtresses de l'œuvre de A. Grothendieck” (PDF), Matériaux pour l'histoire des mathématiques au XXe siècle – Actes du colloque à la mémoire de Jean Dieudonné (Nice 1996), Société Mathématique de France, стр. 11—19
- Dieudonné, Jean Alexandre (1990), „De L'analyse fonctionelle aux fondements de la géométrie algébrique”, Ур.: Cartier, Pierre; et al., The Grothendieck Festschrift, Volume 1, Birkhäuser, стр. 1—14, ISBN 978-0-8176-4566-3
- Douroux, Philippe (2012-02-08). „Alexandre Grothendieck” (на језику: француски). Приступљено 2014-04-02.
- Jackson, Allyn (2004), „Comme Appelé du Néant – As If Summoned from the Void: The Life of Alexandre Grothendieck I” (PDF), Notices of the American Mathematical Society, 51 (4): 1038—1056
- Jackson, Allyn (2004), „Comme Appelé du Néant – As If Summoned from the Void: The Life of Alexandre Grothendieck II” (PDF), Notices of the American Mathematical Society, 51 (10): 1196—1212
- Pragacz, Piotr (2005), „Notes on the life and work of Alexander Grothendieck” (PDF), Ур.: Pragracz, Piotr, Topics in Cohomological Studies of Algebraic Varieties: Impanga Lecture Notes, Birkhäuser
- Rehmeyer, Julie (9. 5. 2008), „Sensitivity to the Harmony of Things”, Science News
- Ribenboim, Paulo. „Excerpt from The Grothendieck I Knew: Telling, Not Hiding, Not Judging By Paulo Ribenboim”. Notices of the American Mathematical Society (August 2019): 1069—1077. doi:10.1090/noti1909 .
- Ruelle, David (2007), The Mathematician's Brain, Princeton University Press
- Scharlau, Winfried, Wer ist Alexander Grothendieck?: Anarchie, Mathematik, Spiritualität Three-volume biography, first volume available in English, ISBN 3842340923.
- Kleinert, Werner (2007). „Wer ist Alexander Grothendieck? Anarchie, Mathematik, Spiritualität. Eine Biographie. Teil 1: Anarchie.” [Who is Alexander Grothendieck? Anarchy, mathematics, spirituality. A biography. Part 1: Anarchy.] (на језику: немачки). Zbl 1129.01018.
- Scharlau, Winfried (септембар 2008), Написано на Oberwolfach, Germany, „Who is Alexander Grothendieck ?” (PDF), Notices of the American Mathematical Society, Providence, RI: American Mathematical Society, 55 (8), стр. 930—941, ISSN 1088-9477, OCLC 34550461, Приступљено 1. 9. 2011
- Schneps, Leila, ур. (2014), Alexandre Grothendieck: A Mathematical Portrait, Somerville Massachusetts: International Press of Boston, Inc., ISBN 978-1-57146-282-4
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Александар Гротендик на Викимедијиној остави. |
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Александар Гротендик”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Александар Гротендик на сајту MGP (језик: енглески)
- Séminaire Grothendieck is a peripatetic seminar on Grothendieck view not just on mathematics
- Grothendieck Circle, collection of mathematical and biographical information, photos, links to his writings
- The origins of 'Pursuing Stacks': This is an account of how 'Pursuing Stacks' was written in response to a correspondence in English with Ronnie Brown and Tim Porter at Bangor, which continued until 1991. See also Alexander Grothendieck: some recollections.
- Récoltes et Semailles
- "Récoltes et Semailles" et "La Clef des Songes", French originals and Spanish translations
- English summary of "La Clef des Songes"
- Video of a lecture with photos from Grothendieck's life, given by Winfried Scharlau at IHES in 2009
- Can one explain schemes to biologists —biographical sketch of Grothendieck by David Mumford & John Tate
- Archives Grothendieck
- "Who Is Alexander Grothendieck?, Winfried Scharlau, Notices of the AMS 55(8), 2008.
- "Alexander Grothendieck: A Country Known Only by Name, Pierre Cartier, Notices of the AMS 62(4), 2015.
- Alexandre Grothendieck 1928–2014, Part 1, Notices of the AMS 63(3), 2016.
- A. Grothendieck by Mateo Carmona
- Les-archives-insaisissables-d-alexandre-grothendieck
- Kutateladze S.S. Rebelious Genius: In Memory of Alexander Grothendieck
- Alexandre-Grothendieck-une-mathematique-en-cathedrale-gothique
- Les-archives-insaisissables-d-alexandre-grothendieck
Нормативна контрола  |
|
|---|