Александар Гротендик
Александар Гротендик | |
---|---|
![]() у Монтреалу, 1970 | |
Датум рођења | 28. март 1928. |
Место рођења | Берлин Немачка |
Датум смрти | 13. новембар 2014.86 год.) ( |
Место смрти | Сент Лизије Француска |
Поље | математика |
Школа | Универзитет у Монпељеу, Универзитет у Нансију |
Институција | Институт напредних студија |
Ученици | Пјер Делињ |
Познат по | Алгебарска геометрија, Шема (математика) |
Награде | Филдсова медаља, Крафордова награда (одбио) |
Александар Гротендик (франц. Alexander Grothendieck; 28. март 1928 — 13. новембар 2014) био је француски математичар, заснивач модерне алгебарске геометрије. Његов истраживачки интерес је био и у комутативној алгебри, хомолошкој алгебри, теорији снопова, теорији категорија и у функционалној анализи. Познат по ставу да објекте треба посматрати у релацији са другим објектима, а не појединачно (Гротендиков релативни поглед).
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Берлину. Отац му је био украјински револуционар јеврејског поријекла Александар Саша Шапиро, док је мајка Јоана Гротендик била из протестантске њемачке породице, новинарка и такође заговорник анархистичких идеја. 1933. су отац, а ускоро и мајка напустили Њемачку из страха од нацистичког прогона и касније отишли у Шпанију у којој је у то вријеме трајао грађански рат. Александра је у Хамбургу одгајао лутерански свештеник Вилхелм Хидорн. 1939. се Александар придружио мајци у Француској[1] гдје су у почетку живјели у избјегличким камповима. Други свјетски рат су провели у Шамбон сир Лињону гдје је Александар завршио средњу школу.
Математичка каријера[уреди | уреди извор]
Послије рата је студирао математику у Монпељеу. Неупознат са радом других, открио је наново Лебегову мјеру. Студије је наставио у Паризу 1948, али је на савет Картана и Вејла прешао у Нанси гдје је 1953. добио докторат на пољу функционалне анализе под менторством Лорена Шварца и Жана Дидјона. У то вријеме био је један од светски познатих стручњака за тополошке векторске просторе.
1957. је почео рад у алгебарској геометрији и хомолошкој алгебри. Од 1958. је радио на Институту напредних студија, гдје је и водио свој чувени семинар. У свом златном периоду остварио је неке од фундаменталних резултата у алгебарској геометрији,[2] теорији бројева, топологији, теорији категорија и комплексној анализи. Својим чисто алгебарским доказом Риман-Рохове теореме поставио је темеље данас познате К-теорије. 1958. је увео појам шеме, која је постала главна тема у модерној алгебарској геометрији. Шеме су третиране у познатом дјелу Елементи алгебарске геометрије. Увео је такозвану етал кохомологију за шеме, кристалин кохомологију и алгебарску де-Рам кохомологију. Оснивач је и теорије топоса. Дао је алгебарску дефиницију фундаменталне групе за шеме, те многих других структура битних за категоријску теорију Галоа.
Имао је радикална антимилитарна схватања и 1970. напушта научну заједницу када је сазнао да маргинални дио прихода Института напредних студија долази од француске војске. Почео је да се бави писањем о спиритуализму и полако смањио истраживања у математици. Коначно се повукао 1988. и 1991. прешао на нову адресу у Пиринеје,[1] непознату широј заједници. Умро је у Сент Лизеју 2014. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „Умро ексцентрични геније Александар Гротендик”. Глас Српске. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Умро ексцентрични геније Александар Гротендик”. Б92. Приступљено 20. 1. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Александар Гротендик на Викимедијиној остави. |