Александар Доброклонски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Доброклонски
Датум рођења (1856-10-22)22. октобар 1856.
Место рођења Павловски Посад
 Руска Империја
Датум смрти 4. октобар 1937.(1937-10-04) (80 год.)
Место смрти Београд
 Краљевина Југославија

Александар Павлович Доброклонски (Павловски Посед, Московска губернија, Руска Империја, 22. октобар 1856. — Београд, Краљевина Југославија, 4. октобар 1937) био је историчар и професор Богословског факултета СПЦ.

Рођен је у Русији у Московској губернији у свештеничкој породици. Школовао се на Московској духовној академији. Његов магирстски рад „Дело Факунда, епископа Герминаског, у заштиту трију поглавља“ био је веома добро примљен у научном свету. Предавао је на Московској духовној еминарији а потом и на Новоросијском универзитету у Одеси. За своју докторску дисертацију „Преподобни Теодор Исповедник и игуман студитски“ добио је висока научна признања од Руске академије наука.

Након бољшевичке револуције напушта Русију и долази у Југославију. У Београду бива изабран за професора Опште историје Цркве на БФ.

И у Београду је наставио да пише и објављује. Тако је саставио Курс Опште црквене историје. По препоруцу Св. Синода написао је опширни рад „Хришћанске хетеродоксне цркве“ (поводом питања сједињења са православном и о intercommunio in sacris).

Спољашње везе[уреди]