Александар Маринчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Маринчић
Александар Маринчић.jpg
Александар Маринчић поред Теслиног трансформатора
Датум рођења (1933-06-09)9. јун 1933.
Место рођења Сињ
Краљевина Југославија
Датум смрти 12. мај 2011.(2011-05-12) (77 год.)
Место смрти Београд
Република Србија

Др Александар Маринчић (Сињ, 9. јун 1933Београд, 12. мај 2011) је био академик, професор Електротехничког факултета у Београду.

Од 1935. стално живео у Београду. Основну и средњу школу завршио је у Београду као и студије електротехнике 1956. као најбољи студент у генерацији. Магистрирао 1957, а докторат одбранио 1963. у Шефилду, Енглеска. Асистент је постао 1958, доцент 1965, ванредни професор 1974, а редовни од 1980. године. У међувремену је као експерт УНЕСКО-а радио у Анкари као и на Електротехничком факултету у Нишу и Новом Саду.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је априла 1991, а за редовног октобра 2000.[1]

Настава[уреди]

Држао је предавања из следећих предмета:

  • Мерења у телекомуникацијама,
  • Основи телекомуникација,
  • Пренос података,
  • Оптоелектронске телекомуникације,
  • Светловоди,
  • Микроталасна техника.

Радови[уреди]

Аутор је око 200 радова из области микроталаса и оптоелектронике. Проучавао је живот и дело Николе Тесле и о њему написао већи број текстова и књига и био уредник Изабраних дела Николе Тесле у 7 томова.

Функције[уреди]

Био је директор Музеја Николе Тесле од 1982. до 1996. године.

Био је Председник Програмског Одбора Телекомуникационог форума ТЕЛФОР.

Награде[уреди]

Награђиван је са:

  • Годишња награда РТБ-а,
  • Повеља савеза инжењера,
  • Плакета за изузетан допринос развоју електронског факултета у Нишу и друге.

Извори[уреди]

  1. Биографија, САНУ, Одељење техничких наука