Пређи на садржај

Александар Тутуш

С Википедије, слободне енциклопедије

Александар Тутуш (Книн, 1974) српски је књижевник и есејиста. Он се се у својим дјелима бави и разрачунава са стварним узроцима и посљедицама ратних збивања.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Книну, 1974. проводећи године дјетињства у Буковици, затим у залеђу Сплита у младим годинама као службеничко дијете, син православног свештеника. Избјегао је у прогнаничкој колони 1995.

Александар Тутуш је дипломирао филозофију на Универзитету Црне Горе.

Проучавајући одлике и тежину умјетничког бављења злочином чији су починиоци из редова властитог народа 2018. под логом идавачке куће Бернар објављује први роман с насловом 671.[1][2][3][4] Тема је отмица путника из воза на линији Београд - Бар 1993. године  у мјесту Штрпци у БиХ.

Истражујући рецепцију и читање злочина као етички ниво и предуслов разумјевања историје, у чијем вртлогу се опет испоставља невиност, овог пута са аспекта и позиције жртве Александар Тутуш 2019. у истој издавачкој кући представља свој други роман Молитва под морем.[5] У делу књижевник третира тему покоља над српским народом у НДХ и то у првим мјесецима рата на подручју једне српске енклаве на обали Подгорског канала.

Промјене које је донијело колективно искуство пандемије инспирише аутора у стварању једног дистопијског романа под насловом Тунел (Чигоја 2021).[тражи се извор]

Објавио је збирку приповетки Приче уз ватру, илустровано издање које објављује загребачка Просвјета у сарадњи са СКЗ из Београда (2024).[тражи се извор]

Објављује колумне за интернет портале.[тражи се извор]

Живи између Београда, Даблина и Книна.[тражи се извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Nevinost nema nacionalno porijeklo ni političko opredjeljenje" - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-02-28. Приступљено 2024-06-05. 
  2. ^ Журнал (2023-02-07). „Александар Тутуш: „671“ – шифра српске срамоте?”. Журнал (на језику: српски). Приступљено 2024-06-04. 
  3. ^ „Kako knjigom do oprosta?”. Tacno.net (на језику: хрватски). 2018-12-25. Приступљено 2024-06-04. 
  4. ^ ствари, Стање (2023-02-06). „Александар Тутуш: „671“ – шифра српске срамоте?”. Стање ствари (на језику: српски). Приступљено 2024-06-04. 
  5. ^ ствари, Стање (2020-01-06). „Милош Ковић: Именовати Зло, открити Смисао”. Стање ствари (на језику: српски). Приступљено 2024-06-04.