Пређи на садржај

Александар Цвијановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Цвијановић
Фотографија Цвијановића 2009. године
Име по рођењуАлександар Цвијановић
Датум рођења(1923-12-19)19. децембар 1923.
Место рођењаДаљ, Краљевина СХС
Датум смрти7. мај 2019.(2019-05-07) (95 год.)
Место смртиБостон, САД
ЗанимањеАрхитекта
Значајни радовиУниверзитет у Багдаду

 

Александар Цвијановић (такође Алекандер/Алек Цвијановић; 19. децембар 1923 — Бостон, 7. мај 2019) био је српско-амерички архитекта. Био је близак сарадник Валтера Гропијуса[1][2] и партнер The Architects Collaborative.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Цвијановић је рођен у богатој српској породици. Његов отац, Будислав Цвијановић, био је доктор медицине, а током 1930-их, владин министарски савјетник.

Цвијановић је почео да студира дириговање на Музичкој академији у Београду, али му је студије прекинуо Други светски рат. Оца су му убили комунисти[1] и породица је побегла из социјалистичке Југославије 1946. године. У почетку су се настанили у Паризу, где је почео да студира архитектуру. Након кратког времена, породица је емигрирала у Сједињене Државе, где је он обезбедио стипендију Толстојеве фондације за студије архитектуре на Harvard Graduate School of Design.

Убрзо након дипломирања на Харварду, Цвијановић се придружила The Architects Collaborative (TAC),[3] архитектонском партнерству које су основали Валтер Гропијус и седам млађих партнера. TAC је био познат по својим иновативним, методама групног рада.[3]

Цвијановић је радио на многим кључним пројеката фирме у наставку каријере. Како су блиско сарађивали, Гропијус и Цвијановић су створили везу која је превазишла професионалну, а Гропијус је свог колегу третирао као заменског сина.[2][1]

Цвијановићева је говорила више језика, укључујући српски, руски, италијански, француски и немачки. Његово познавање немачког и близак радни однос са Гропиусом, као и његов значајан таленат, резултирали су радом на многим TAC пројектима у Немачкој.

Одабрани пројекти

[уреди | уреди извор]
  • 1958-1963 Универзитет у Багдаду,[4] Багдад, Ирак
  • 1958-1963 Пан Ам зграда,[1][4][5] Њујорк, САД
  • 1962. Берлинска школа и дечији центар, Берлин, Немачка
  • 1962-75 Gropiusstadt,[4][2] Нојкелн, Берлин, Немачка
  • 1968-1970 Фабрика стакла Розентхал (позната као „Стаклена катедрала“),[6][5] Амберг, Баварска, Немачка
  • 1965. Фабрика порцелана Розентхал;[7][8] Зелб, Баварска, Немачка
  • 1975 Индустријски комплекс Џубаил, Џубаил, Саудијска Арабија
  • 1976-1979 Баухаус Архив,[9][10][5] Берлин, Немачка
  • 1982-1986 Кувајтска фондација за унапређење науке, Шарк, Кувајт
  • 1984 Библиотека О’Нил, Бостонски Колеџ, Честнат Хил, Масачусетс, САД
  • 1984 Копли Плејс, Бостон, Масачусетс, САД

Након распада The Architects Collaborative, Цвијановић је наставио да ради у иностранству (Кувајт, Сингапур, Берлин) и у САД.

У 2019. години, Цвијановићева сећања на рад са Гропијусом и скице за пројекте које су заједно предузимали у Баварској коришћена су за креирање филма доживљаја виртуелне реалности „Баухаус у Баварској“.[11]

Живео је у Бостону са својом трећом супругом Маријом и преминуо је 7. маја 2019.[12]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Пан Ам зграда
    Пан Ам зграда
  • Баухаус Архив, Берлин
    Баухаус Архив, Берлин
  • Фабрика компаније Розентхал
    Фабрика компаније Розентхал

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г MacCarthy, Fiona (2019). Walter Gropius : visionary founder of the Bauhaus. London. стр. 467. ISBN 978-0-571-29513-5. OCLC 1084393434. 
  2. ^ а б в Thompson, Jane (лето 2013). „A Man of Parts” (PDF). ArchitectureBoston. Summer 2013: 24—29. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 05. 2021. г. Приступљено 04. 11. 2022. 
  3. ^ а б в „THE ARCHITECTS COLLABORATIVE (TAC)”. architecture-history.org. Приступљено 2021-05-02. 
  4. ^ а б в Nerdinger, Winfried (2019). Walter Gropius Architekt der Moderne 1883-1969 (на језику: German). C.H. Beck Verlag (Originalausgabe изд.). München. стр. 350—359. ISBN 978-3-406-74132-6. OCLC 1120721420. 
  5. ^ а б в „Bauhaus Timeline”. Gropius House (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  6. ^ Gropius, Walter (новембар 2015). Walter Gropius Glaswerk, Amberg (на језику: German). Alex Cvijanovic, Ira Mazzoni, Wilhelm Koch, Manfred Wilhelm, Wilhelm, Gerhard Schmidt u. Manfred Wilhelm GbR BÜRO WILHELM Koch, Büro Wilhelm (1. Auflage изд.). Amberg. ISBN 978-3-943242-59-1. OCLC 952104857. 
  7. ^ Sack, Manfred (1967-10-13). „Wir haben eine neue Fabrik”. www.zeit.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-05-04. 
  8. ^ „Rosenthal Werk Rotbühl in Selb - entworfen von Walter Gropius”. Porzellan Selb (на језику: немачки). 2020-07-27. Приступљено 2021-05-04. 
  9. ^ Barry Bergdoll; Vittorio Magnago Lampugnani, ур. (1986). The Thames and Hudson encyclopaedia of 20th century architecture (Expanded and completely rev изд.). London: Thames and Hudson. стр. 140. ISBN 0-500-23425-6. OCLC 59150249. 
  10. ^ „Building Profile”. Bauhaus-Archiv Museum für Gestaltung (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  11. ^ „360° Bauhaus in Bavaria”. Visual Vitamin (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  12. ^ „Alexander Cvijanovic Obituary” (на језику: енглески). The Boston Globe. 9. 5. 2019. Приступљено 2021-05-05. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Цвијановић&oldid=27845054”