Алемани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ширење Алеманске државе
Алеманска држава око 1000. године

Алемани (или Аламани) су били германско племе, тачније савез ратних група германских племена. По први пут спомиње се да су се борили са римским царем Каракалом 213. године. Налазили су се у базену реке Мајне.

Племенске везе[уреди]

Њихово име значи сви људи, што упућује да су били конгломерат различитих племена. Та племена су формирала ратне групе, слично Хунима.

Стари Хермундури су били главни део нације. Друге групе су Брисгави, Јутунги, Букинобанти и Лентјензи.

Близак савезник су им били Свеви (одатле Швабија). Једно време Алемани и Свеви су били синоними, али Свеви су емигрирали у Шпанију и ту су створили краљевство.

Сукоби са Римским царством[уреди]

Алемани су стално били у сукобу са Римским царством. Започели су велику инвазију Галије и северне Италије 268. године. Под краљем Кроком су разрушили целу Галију. Разорили су до темеља сва светилишта саграђена у стара времена. Иза њих је остала пустош у Галији. Све јавне зграде и светилишта потпуно уништена.

У рано љето 268. године цар Галијен зауставио је њихов поход на Италију, али имао је посла са Готима на другој страни у исто време.

Кампања против Гота окончана је римском победом у бици код Ниша септембра 268. године. Цар Клаудије II и његове легије су победиле Готе и сад су имали слободне руке да се обрачунају са Алеманима. Клаудије II је промптно напао Алемане и поразио их у битки код језера Бенакус, у новембру 268. године, неколико месеци после битке код Ниша. Алемани су се повукли у Немачку и нису се усудили годинама након тог тешког пораза да угрожавају територије Римског царства.

Најпознатија њихова битка против Римског царства је била битка код Аргенторатума (Стразбура) 357. године, где су поражени. Римску војску је предводио Јулијан Отпадник, који је касније постао цар. Краљ Алемана Кнодомар је заробљен у тој бици. Аламани прелазе замрзнуту Рајну 2. јануара 366. и врше инвазију Галије. Велику инвазију су такође извршили 406. године. Тада прелазе Рајну, заузимају Алзас и велики део Швајцарске и ту се настањују. Понављају се сцене потпуног уништења претходне културе на том подручју.

Битке између Римљана и Алемана[уреди]

Алемани и Франци[уреди]

Краљевство (или војводство) Алеманија између Стразбура и Аугсбурга трајало је до 496. године, кад је Алеманију освојио Хлодовек у бици код Толбиака. Алеманија тиме постаје земља под франачком управом.

Једну велику побуну Алемана Карломан окончава 746. године масовним погубљењем алеманског племства, тако да и следећих 100 година Алеманијом владају Франачке вијводе. Према Верденском споразуму из 843. Алеманија постаје провинција источног краљевства Луја Њемачког, претходнице Светог римског царства. Војводство је постојало до 1268. Покрштавање Алемана је извршено од VI до VIII века у доба Меровинга.

Модерни Алемани[уреди]

Алеманија је некад означавала земљу у подручју Алзаса.

Данас се алемански, као лингвистички термин односи на алемански Немачки, који обухвата дијалекте у две трећине Баден-Виртенберга, западне Баварске, Швајцарски Немачки и алзашки језик у Алзасу.

На неколико језика се Немачка каже Алеманија. На француском се Немачка каже (Allemand), на шпанском (Alemán) и на португалском (Alemão).

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алемани