Алергијски коњуктивитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алергијски коњуктивитис
Allergicconjunctivitis.jpg
Алергијски коњуктивитис
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОфталмологија
ICD-9-CM372.14
DiseasesDB30842
MedlinePlus001031
MeSHD003233

Алергијски коњуктивитис (лат. Conjunctivitis allergica) једно је од запаљењских обољења ока које се чешће јавља код особа које имају неку од алергијских болести.[1] Карактерише се упалом коњуктиве (вежњаче), танког провидног покривача који покрива унутрашњу страну капака и предњи део ока осим рожњаче. Симптоми се јављају везано за сезону алергена (нпр. полен траве), мада могу јавити у било ком периоду године, када је болест изазва хемијским, нутритивним или другим супстанцама супстанце као што су нпр. козметика, парфеми, протеинске наслаге на контактним сочивима или неки лекови.[2] Болест која обично захвата оба ока, најчешће је праћена црвенилом и отоком капака.[3]

Анатомија[уреди]

Коњунктива (лат. Tunica conjunctiva) вежљача или спојница је слузокожа која обавија предњу страну очне јабучице и задњу страну очних капака. Тако формира једну врећу која се отвара на рима палпебрарум. На тој врећи анатомски се описују; предњи и задњи зид и два форникс, горњи и доњи.

Предњи зид

Предњи зид ове вреће покрива задњу страну очних капака, и носи назив палпебрлна коњуктива или веђни део коњуктиве (лат. tunica conjuctiva palpebrarum). Она облаже задњу страну капка срасла је са тарзалним плочицама, садржи два или више слојева колумнарног епитела са гоблет ћелијама и растреситом, васкуларизованом ламином пропријом

Задњи зид
Нормални изглед коњуктиве доњег очног капка

Задњи зид прекрива предњи део очног булбуса и зове се булбарна коњуктива (лат. tunica conjuctiva bulb) и облаже предњи део склере до корнеалног руба. Садржи стратификовани некератинизовани сквамозни епител са неколико гоблет ћелија, и растреситу ламину пропрате, прожету еластичним влакнима.

Булбарна коњуктива је глатка у свим деловима осим у медијалном очном углу где формира полумесечасти набор и једну избочину названу карункула лакрималис, која чини дно сузног језера. Булбарна коњуктива дели на два дела;

  • корнеални део који је провидан и приљубљен уз корнеу (рожњачу)
  • склерални део који је прислоњен уз склеру.
Форникси коњуктиве

На прелазу палпебрарне у булбарну коњуктиву налазе се два форникс: горњи и доњи форникс (лат. Fornix conjunctivae superior/inferior), који омогућавају глатко кретање булбуса и могу код кретања ишчезнути или се навући било на булбус, било на палпебру. Форникси се сусрећу медијално код карункуле лакрималис, а латерално прелазе један у други. У латералном делу горњег форникс налазимо отворе изводних канала сузних жлезда.

Грађа коњуктиве[уреди]

Коњуктива је у свим деловима, осим у корнеалном, грађена из три слоја:

  • Епитела (на скералном делу је вишеслојно плочастог, а на осталим вишеслојно цилиндрични)
  • Тунике проприје (густог везивног ткива)
  • Субмукозе (везивног ткива нешто ређег од оног у туники проприји), у чијем форниксу се налазе сузне жлезде.

Коњуктива садржи велики број жлезда које влаже око и тако га чине глатким и лакше покретљивим. У њој се налази и више врста ћелија важних за имунолошку одбрамбену способност ока од страних микроорганизама и других честица Како је коњуктива врло добро прожета крвним судовима (васкуларизованиа), њена отпорност додатно је појачана материјама и телешцима (цитокини, имуноглобулини и упалне ћелије) које из крви прелазе у коњуктиву и сузе те тако око додатно штите.

Облици алергијског коњуктивитиса[уреди]

Назив Карактеристике
Сезонски алергијски коњуктивитис
  • Ово је најчешћи облик алергијског коњуктивитиса.
  • Обично се јавља када коњуктива дође у додир са алергенима који се сезонски налазе у ваздуху (нпр полен и семенке трава).
  • Ова алергијска реакција најчешће се јавља заједно са алергијским ринитисом.
  • Ако се не лечи ретко доводе до хроничних компликација.
  • Некада могу да доведу до озбиљних проблема у другим деловима ока као што је на пример упала дужице или рожњаче.
Несезонски алергијски коњуктивитис
  • Узрокован је прашином која потиче од кућних љубимаца или домаћих животиња, гриња, перја и сличних супстанци.
  • Овај облик коњуктивитиса може се јављати током читаве године.
  • Симптоми су обично израженији на прелазу између годишњих доба.
  • Симптоми су доста слични сезонском коњуктивитису.
  • Пацијенти са овим обликом коњуктивитиса, осим лекова који им се преписују треба да избегавају додир са алергенима.
  • Ако се не лечи ретко доводе до хроничних компликација.
  • Некада могу да доведу до озбиљних проблема у другим деловима ока као што је на пример упала дужице или рожњаче.
Вернални коњуктивитис
  • Ово је хронични облик коњуктивитиса који се најчешће јавља током пролећа и јесени.
  • Може довести до трајних оштећења вида због чега представља један од два најопаснија облика алергијског коњуктивитиса.
  • Чешће се јавља код мушкараца него код жена.
  • Може имати алергијску и неалергијску компоненту.
  • Лећењем овог облика коњуктивитиса првенствено се бави офталмолог коме је ужа специјалност предњи сегмент ока и алергије ока.[4]
Атопијски коњуктивитис
  • Ово је облик алергијског коњуктивитиса који је удружен са атопијским дерматитисом (екцемом) капака и лица.
  • Симптоми су сличним оним код сезонског и несезонског коњуктвитиса, док је његова специфичност густи мукозни коњуктивални секрет.
  • Овај облик алергијског коњуктивитиса најчешће се испољава током адолесценције или у раним двадесетим годинама живота.
  • Може се јавити код особа које имају у анамнези алергије, нарочито алергијски ринитис и астму.
  • Као и код верналног коњуктивитиса, атопијски коњуктивитис може узроковати трајна оштећења ока.[5]
Гигантопапиларни коњуктивитис
  • Најчешће је узрокован ношењем контактних сочива.
  • Претпоставља се да је узрокован алергијском реакцијом на беланчевине накупљене на површини контактних сочива, очних протеза или крајева конаца - сутура који вире из коњуктиве након одређених хируршких захвата на оку.[6]

Патофизиологија[уреди]

Алергијска коњуктивитис представља неуобичајен и непримерен одговор имуног система организма на разноврсне антигене са којима је организам дошао у додир. Антиген је било која супстанца коју организам препознаје као „страну”, а самим тим и потенцијално штетну, и против ње ствара антитела, као неку врсту одбрамбеног механизма који нам омогућава заштиту од свега што организам сматра опасним.[1]

Према томе алергени су антигени који изазивају алергијске болести, које настају након додира алергена и организма, и у којима се организам брани производњом заштитних антитела, имуноглобулина, који су специфични за сваки алерген (зато је и свака алергијска болест специфична).

Реакција између алергена и специфичног антитела назива се алергијском реакцијом. Она у зависно о врсти ткива у којем се одвија алергијска реакција,ослобађаа многобројне и разноврсне материје (хистамин, протеаза, хепарин, фактор активације тромбоцита, итд), које потом оштећују и/или разарају ткиво и одговорне су за настанак симптома алергијских болести ока.[1]

Време потребно да се развије преосетљивост на антиген, односно да организам створи антитела и да се алергијска болест коњуктиве манифестује, назива се период сензибилизација, и може различито да треаје.[1]

Клиничка слика[уреди]

Према карактеристикама клинчке слике и дужини трајања алергијски коњунктивитис може да се јави као акутни и хроничн:

Акутна алергијски коњуктивитис

Овај облик болести (који је у МКБ-10 означен шифром Х10.1 - лат. Conjunctivitis allergica acuta), карактерише се краткотрајном клинчком сликом и најћешће сезонским карактером (пролеће-лето) јављања. Главни симптоми су:

  • изненадан оток очних капака
  • хиперемија коњуктиве
  • свраб, или осећај страног тела у очима.
  • може бити праћен цурењем из носа.
Хронични алергијски коњуктивитис

Овај облик болести (који је у МКБ-10 означен шифром Х10.4 - лат. Conjunctivitis allergica chronica), мање је уобичајено стање, хроничног је тока, несезонског карактер и може се јавити током целе године. Клиничка слика је блажа у односу на акутни облик, а уобичајени симптоми су:

  • жарење и свраб у очима
  • фотофобија или осетљивост на светлост.

Дијагноза[уреди]

Како је свака алергијска реакција изазвана посебним алергеном, главни циљ дијагнозе је проналажење тога алергена. Алерген може бити биљка која расте у одређеном периоду године, попут траве или полена или нека друга материја као нпр. псеће длаке, лекова или хране. Како алерген може изазвати алергијску реакцију када дође у додир са кожом или оком, када је удахнут, поједен или убодом унесен у кожу, пажљивом сарадњом лекара и пацијената треба дијагностички утврдити пут уноса алергена у организам.[7]

Крвни тестови

Тестови могу помоћи при одређивању да ли су симптоми повезани с алергијом и који је алерген одговоран. Узорак крви може садржати мноштво еозинофила, врсте крвних ћелија које се у повећаном броју налазе код многих алергијских реакција.

Данас се најчешће користе тестови из крви за одређивање укупне количине ИгЕ антитела (РИСТ), или ниво специфичних ИгЕ антитела на одређене алергене (РАСТ).

  • Одређивање укупних ИгЕ антитела у крви (РИСТ), заснова се на чињеници да се количина ИгЕ антитела у серуму здравих особа мења током живота и да може бити повећана код алергијских, паразитских и злоћудних болести.
  • Одређивање специфичних ИгЕ антитела у крви (РАСТ), омогућава утврђивање количине специфичних ИгЕ антитела, која се стварају у телу болесника на појединачне алергене (инхалаторним или нутритивне). Ове вредности изражавају се најчешће у мерним јединицама IU/ml.
Тумачење резултата специфичних ИгЕ.[8]
Разред Специфични ИгЕ (IU/ml) Тумачење резултата специфичних ИгЕ
0 0,00 - 0,34 Није мерљив ниво ИгЕ
1 0,35-0,69 Минимална количина ИгЕ
2 0,70-3,49 Мала количина ИгЕ
3 3,50- 17,49 Умерена количина ИгЕ
4 17,90- 49,90 Велика количина ИгЕ
5 50,00-100,0 Врло велика количина ИгЕ
6 > 100 Изузетно велика количина ИгЕ
Кожни тестови

Кожни тестови су најбољи за одређивање врсте алергена. За кожне тестове, праве се разблажени раствори екстраката дрвећа, трава, полена, прашина, животињских длака, отрова инсекта, хране и појединих лекова, који се појединачно, у малим количинама наносе на или у кожу пацијента. Ако је особа алергична на једну или више тих материја, место на којем је иницирана та супстанца развија се оток и осип (налик на уртикарију уз околно црвенило) унутар 15 до 20 минута.

Радиоалергосорбент тест.

Када се кожно тестирање не може извести или је опасно, због бурне реакције, може се користити радиоалергосорбент тест. Радиоалергосорбент тест (РАСТ) мери нивоа ИгЕ специфичних за поједине алергене у крви, што може помоћи при дијагнози алергијске кожне реакције, сезонске алергијске упале носне слузокоже или алергијске астме.

Оба су теста високо специфична и тачна, премда је кожни тест обично нешто мало тачнији и често, јефтинији а резултати се могу очитати одмах.

Терапија[уреди]

У лечењу алергијског коњуктивитиса пресудни значај има добро узета анамнеза и правилан и детаљан очни преглед, како би примарни циљ лечења алергијског коњуктивитиса смањењио симптоме или прекинуо циклусе реакције на једном од три нивоа:[9]

  • на нивоу медијатора упале,
  • на нивоу мастоцита
  • на нивоу еозинофила.[10]

У лечењу најчешће се примењују антихистаминици који смањују осећај печења, црвенила и отока рожњаче, у системском облику, као таблете или локално у облику капи.

Некритична примена кортикостероида, посебно без редовних офталмолошких контрола, може створити озбиљна нежељена дејства и маскирати знакове упале сасвим друге генезе.

Прогноза[уреди]

Пошто алергијски коњуктивитис генерално лако лечи, прогноза је повољна. Компликације су веома ретка, и могу се јавити у облику секундарне ерозије рожњаче или кератоконусом. Иако болест рецидивира, она ретко изазива губитак вида. Насупрот томе, код вералног кератокоњуктивитиса и папиларног кератокоњуктивитса болест је често повезана са значајним ризиком од прогресивног оштећења рожњаче и губитка вида.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Ventocilla, Mark. „Allergic Conjunctivitis”. WebMD, 2017. Приступљено 9. 5. 2017. 
  2. ^ Kosina-Hagyó K, Veres A, Fodor E, Mezei G, Csákány B, Németh J. Tear film function in patients with seasonal allergic conjunctivitis outside the pollen season. Int Arch Allergy Immunol. 2012. 157(1):81-8.
  3. ^ Rubenstein JB, Tannan A. Allergic conjunctivitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.7.
  4. ^ Stock EL, Meisler DM. Vernal keratoconjunctivitis. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2013:vol 4;chap 9.
  5. ^ Hogan MJ. Atopic keratoconjunctivitis. Am J Ophthalmol. 1953. 36:937-947.
  6. ^ Allansmith MR, Korb DR, Greiner JV, Henriquez AS, Simon MA, Finnemore VM. Giant papillary conjunctivitis in contact lens wearers. Am J Ophthalmol. 1977 May. 83(5):697-708.
  7. ^ Expert Panel Report 3 (EPR-3): Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma-Summary Report 2007. J Allergy Clin Immunol. 2007 Nov. 120(5 Suppl):S94-138.
  8. ^ Tarle-Bajić, Nives. „Alergološko testiranje (određivanje specifičnih IgE antitijela) iz krvi”. ultrazvuk-tarle.hr. Приступљено 9. 5. 2017. 
  9. ^ Calderon MA, Penagos M, Sheikh A, Canonica GW, Durham S. Sublingual immunotherapy for treating allergic conjunctivitis. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Jul 6. CD007685.
  10. ^ Williams PB, Sheppard JD Jr. Omalizumab: a future innovation for treatment of severe ocular allergy?. Expert Opin Biol Ther. 2005 Dec. 5 (12):1603-9.

Литература[уреди]

  • Aswad MI, Tauber J, Baum J. Plasmapheresis treatment in patients with severe atopic keratoconjunctivitis. Ophthalmology. 1988 Apr. 95(4):444-7.
  • Abelson MB, Gomes PJ, Vogelson CT, Pasquine TA, Turner FD, Wells DT, et al. Effects of a new formulation of olopatadine ophthalmic solution on nasal symptoms relative to placebo in two studies involving subjects with allergic conjunctivitis or rhinoconjunctivitis. Curr Med Res Opin. 2005 May. 21(5):683-91.
  • Abelson MB, Greiner JV. Comparative efficacy of olopatadine 0.1% ophthalmic solution versus levocabastine 0.05% ophthalmic suspension using the conjunctival allergen challenge model. Curr Med Res Opin. 2004 Dec. 20(12):1953-8.
  • Williams PB, Sheppard JD Jr. Omalizumab: a future innovation for treatment of severe ocular allergy?. Expert Opin Biol Ther. 2005 Dec. 5 (12):1603-9

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).