Аликвотно певање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грлене певачице.
Грлено певање са аликвотима.
Монголски музичар, свирач на инструменту morin khuur.

Аликвотно певање (енгл. overtone singing или harmonic singing).[1] је специфична техника каналисаног певања која се код нас не учи. То је резонантно издржавање основне тонске фреквенције која певачу омогућава да пева више од једног тона у исто време (основни + горњи аликвотни тон или више њих).

Певач тако, помоћу посебно формиране артикулације гласовног апарата, постиже невероватно појачање аликвотних тонова основне фреквенције које може да мења по жељи - изменом облика резонантне шупљине уста, ларинкса и фаринкса.

Верује се да је у аликвотним тоновима скривена сва тајна универзума, те да је такво певање начин координације са свим нивоима постојања, свести и битисања, и да оно лечи тело и душу.

Туванско грлено певање[уреди]

Туванско грлено певање (höömij на монголском значи грло) је посебна варијанта аликвотног певања коју упражњавују углавном монголска племена, Туванци из јужног Сибира.

Суштина и уметност овог врло популарног традиционалног и старог туванског грленог пјевања који се преноси с колена на колено, је стварање непојмљивог звука, тако што један или више тонова истовремено звучи заједно са основним тоном.

Грлени певач вешто влада резонанцама и шупљинама главе док ваздух путује из плућа, пролазећи поред гласних жица до усана које мењањем облика производе специфичну мелодију. Положај језика у усној шупљини, која се користи као резонатор, има веома битну улогу (обично је „везан“ за предње горње зубе).

Верује се да је туванско грлено певање настало као последица имитирања физичких и метафизичких звукова из природе (опонашање звукова које производе животиње, ветар, вода), погодног географског положаја и културе туванског народа.

Ови певачи путују и траже отворене простране пејзаже који им омогућују да се звук простире на велику даљину.

Туванско грлено певање има много варијанти и стилова. Већина њих су тесно повезани са стиловима и варијантама које се негују у суседној Монголији.

Културе у овом делу Азије развиле су многе нама непознате инструменте. Најчеће је у употреби morin khuur (читај морин хур) [2], дрвени древни гудачки инструмент који има две жице и служи као пратећи инструмент за грлено певање, а наравно и за соло свирање. На самом врху инструмента налази се изрезбарена глава коња (Морин Хур, енгл. Horse Fiddle или преведено: виолина с коњском главом)[3] (види слику десно).

Своје традиционално умеће грленог певања Туванци негују и у певачким друштвима, приказујући га на многим националним и интернационалним фестивалима.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аликвотно певање

Izvori[уреди]

  1. ^ Vlastimir Peričić, Вишејезични речник музичких термина
  2. ^ Инструмент Morin khuur
  3. ^ The Mongolian Horse Fiddle