Монголија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Монголија
ᠮᠣᠩᠭ᠋ᠣᠯ
ᠤᠯᠤᠰ
 (монголски)
Монгол Улс  (монголски)
Крилатица: нема
Химна: Национална химна Монголије
(монг. Монгол улсын төрийн дуулал)
Положај Монголије
Главни градУлан Батор
Службени језикмонголски
Владавина
ПредседникКалтмагин Батулга
Председник ВладеУкнагин Курелсук
Историја
НезависностОд Кине
11. јула 1921.
Географија
Површина
 — укупно1.564.116 km2(19)
 — вода (%)0,6
Становништво
 — 2015.[1]3.042.511(139)
 — густина1,95 ст./km2
Економија
ВалутаМонголски тугрик
 — стоти део валуте‍100 монгоа¹‍
Остале информације
Временска зонаUTC +7 до +8
Интернет домен.mn
Позивни број+976

¹ Ван употребе

Монголија (монг. ᠮᠣᠩᠭ᠋ᠣᠯ
ᠤᠯᠤᠰ
, Монгол Улс
), држава је у источној Азији, која се граничи са Русијом на северу и Кином на југу, главни град је Улан Батор.[2] У старијим документима може се наћи још и име Спољна Монголија (за разлику од Унутрашње Монголије која је као аутономна област део Кине). До промене Устава 1992. звала се Народна Република Монголија. Монголија је члан: УН и има статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу.

Са 1.564.116 км2, Монголија је 18. по површини и најређе несељена суверена држава на свету, са популацијом од око три милиона људи. То је уједно и друга по величини земља без излаза на море иза Казахстана и највећа таква земља која се не граничи са затвореним морем. Земља садржи веома мало обрадиве земље, јер већи део ње прекривају травнате степе, са планинама на северу и западу и пустињом Гоби на југу. У Улан Батору, главном и највећем граду, живи око 45% становништва земље.[3] Улан Батор такође дели ранг најхладнијег главног града на свету са Москвом, Отавом и Нур Султаном.[4][5][6]

Историја[уреди]

Освајања Џингис-кана

Још у античко време су Монголију због нестварно сурове климе насељавала готово искључиво номадска племена сточара; у тој великој земљи постојала су тек спорадично мања насеља Самоједа и Ујгура, као и нека под кинеским утицајем.

Још у то време долазило је до напада појединих племена на Кину и на пут свиле која је пролазила западно средњом Азијом. У средњем веку успело је Џингис-кану (1155—1227) ујединити монголска племена у државу која је неколико векова владала светским царством, које је 1240. године досезало чак до средње Европе. Његов унук Кублај-кан (†1294 у Пекингу) основао је у Кини династију Јуан, и будистичким свештеницима пренео право управљања Тибетом. Након неколико раздобља слабости око 1400-е је под Тимур Ленком опет створено велико царство које је касније у раздобљу имеђу 1690. и 1757. године прешло на кинеску династију Ћинг.

Након њеног слома 1911. Монголија је прогласила независност, али је ипак (упркос руској помоћи) потрајало до 1921. да су кинеске снаге (северни милитаристи) коначно истеране из земље. 1924. године проглашена је Народна Република Монголија, и постала је земља-сателит Совјетског Савеза. У амбицији совјетског водства да од Монголије направе модерну комунистичку државу, готово потпуно је уништено традиционално номадско сточарство, што је узроковало велике економске проблеме. За време стаљинистичких чистки убијено је око 38.000 Монгола, међу осталима, готово сва интелигенција земље и око 18.000 будистичких монаха. Готово сви будистички манастири Монголије са свим њиховим културним благом и библиотекама бесповратно су уништени.

На крилима промена у источној Европи појавио се 1990. и у Монголији демократски покрет, а први слободни избори одржани су 1992. Данас је демократија у Монголији стабилнија него у било којој другој држави средње Азије. На председничке изборе у мају 2005. изашла су по два пређашња председника владе и два индустријалца, дакле четири угледна кандидата. Главне предизборне теме биле су тржишна привреда и борба против незапослености и корупције; ово задње приписивало се обојици кандидата који су ушли у други круг.

Од 1990. до 1996. владали су реформирани комунисти, а онда до 2000. Демократска странка. Од 2004. на власти је велика коалиција реформираних комуниста и демократских странака.

Географија[уреди]

Мапа Монголије

Положај[уреди]

Државе са којима се Монголија граничи су Кина и Русија. Монголија је врло ретко насељена земља степа, планина и пустиња. Са 1.565.501 km² она је 18-та држава по величини од укупно 193 државе, тек нешто мало мања од Ирана, али за разлику од Ирана, са својих 2,66 милиона становника има само 4 % његовог становништва - исто колико и 140 пута површином мање острво Јамајка. Таква ретка насељеност неће се, вероватно, у овом веку озбиљније мењати, иако је истина да се становништво Монголије у задњих 30 година удвостручило.

Монголија нема излаз на море. Јужни део земље заузима пустиња Гоби док западни и северни део заузимају планински предели. Највећи врх Монголије има висину од 4374 m.

Геологија и рељеф[уреди]

Од педесетих година двадесетог века до 1990, на простору Монголије, радом совјетских и монголских геолога дефинисано је преко 1100 аномалних појава и око 300 зона са повишеном радиактивношћу.

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Због суве, изражено континенталне климе током године температура веома осцилира. Зими просечна дневна температура се креће око -25 °C, а лети је просечно +25 °C чиме су разлике 2-3 пута веће него у западној Европи. Средња годишња количина падавина је једва изнад 200 mm. Тек са друге стране климатске поделе коју овде чини Монгол Шан, висораван којим истовремено пролази и граница према (данас Кинеској Унутрашњој Монголији) Јужној Монголији, количина падавина достиже 400 mm.

Положај на централноазијској висоравни доноси Монголији једну од екстремнијих континенталних али и аридних клима на свету. Већ су разлике у просечним температурама између дана и ноћи необично велике, док оне између зиме и лета достижу чак 100 °C. То је разлог због ког се у Монголији налазе најјужнија подручја трајно залеђене земље која се, осим горњих неколико центиметара, никада не одледи, а осим тога и најсеверније пустиње на Земљи. Само 10 % земље је шумовито, (претежно у планинама севера и запада), а мање од 1% је обрадиво.

Административна подела[уреди]

Административна подела Монголије

Монголија је подељена на 21 провинцију (монг. аймаг) и на 315 округа (монг. сум). Главни град је Улан Батор који има посебан статус савезног округа. Провинције су следеће:





Становништво[уреди]

Манастир Гандан

Монголија је 2010. имала 2.647.545 становника. Значајна већина становништва припада народу Монгола (82,40 %)На западу земље живи нешто мало Казахстанаца (3,86 %) и занемариви број припадника разних других народа. Прираст становништва у Монголији је око 2,2 %. Према подацима УН писменост међу одраслима је већа од 98 %, а неколико хиљада студената се школује на западу. Монголски се уобичајено користи ћириличним писмом.

Главна религија је Ламаизам (тибетански облик Будизма), а уз то велику улогу има и Шаманизам, али има и муслимана који чине 4 процента становништва као и 20.000 хришћана. Казаси на западу земље припадају исламу. Просечни животни век је око 67 година.

Привреда[уреди]

Монголска привреда је претежно аграрна; традиционални производи су месо, млеко и вуна. Осим тога, производи се нешто житарица (на само пар промила површине), кромпир и поврће. У укупном друштвеном бруто производу пољопривреда - једнако као и индустрија - учествује са непуних 30 %.

Рудно богатство Монголије се састоји углавном од угља, неких минерала, бакра нафте, злата и сребра .

Након дужег раздобља стагнације (1990—2002) у последњих неколико година привреда се опоравља и показује раст од 5,3 до 10 %. Тај раст почива већим делом на услужним делатностима чији је део у укупној привреди нарастао на око 40 %, и на нешто повољнијим светским ценама бакра и злата. Међутим, резултат тог пораста је углавном заобишао сиромашно становништво. Испод границе сиромаштва и даље живи око 36 % становништва, слично као и 1990. Тешке године реформи повећале су додуше удео приватног предузетништва на око 80 %, али су се повећале социјалне разлике као и оне између града и села. Владини подаци приказују око 4% незапослених, међутим, неки међународни стручњаци сматрају да је процена од око 25% незапослених ближа истини.

Култура[уреди]

Традиција[уреди]

Становници монголских степа живе у традиционалним јуртама.

Монголи су традиционално номадски народ, народ јахача. До средине прошлог века њихов свакодневни живот био је нераскидиво повезан са коњима. Још и данас изван градова деца науче јахати пре него што проходају. Након 1990. године, људи се покушавају вратити својим коренима и номадском животу.

Континуитет у преносу неопходних знања за преживљавање у таквим условима је већим делом изгубљен. Мукотрпно се покушава оживети сећања старих људи и обилази онај мали део становништва који је успео одупрети се покушајима „модернизовања“ у време зависности о Совјетском Савезу како би се за будућа покољења сачувала успомена на традицију стару више векова.

Национални празници[уреди]

Монголски национални празник је 11. јун и зове се Надам. На тај дан сећају се револуције од 1921. кад је протерана кинеска окупациона војска. Међутим, цена за то је плаћена великом зависношћу од тадашњег Совјетског Савеза. У то време се одржавају такмичења у монголском рвању, гађању луком и коњичке трке једногодишњака.

Национални празник је 26. новембар у част оснивања Народне Републике Монголије 1924. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 1, 2014) (на језику: енглески)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Mongolia Population 2018”. worldpopulationreview.com. 
  4. ^ Dec 28, CBC News · Posted:; December 28, 2017 10:24 AM ET | Last Updated:; 2017. „Iced cap: Ottawa currently coldest capital city in the world | CBC News”. CBC (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-18. 
  5. ^ „The Coldest Capital Cities In The World”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-18. 
  6. ^ geography, Matt Rosenberg Matt Rosenberg has a masters in; Writer, Is an Award-Winning Freelance; Subject, Author of Two Books on the. „What Is the Coldest Capital City in the World?”. ThoughtCo. Приступљено 2018-12-18. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]