Алфонс Доде
Алфонс Доде | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. мај 1840. |
Место рођења | Ним, Француска |
Датум смрти | 16. децембар 1897.57 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Занимање |
|
Књижевни рад | |
Период | натурализам |
Језик стварања | француски |
Потпис |
Алфонс Доде (фр. Alphonse Daudet; Ним, 13. мај 1840 — Париз, 16. децембар 1897) био је француски књижевник.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Доде је рођен у Ниму, у Ландоку 1840 године.[2] У детињству су га родитељи, због слабог здравља, послали на село, где је научио провансалски језик и наслушао се провансалских легенди. Породица му се преселила у Лион 1849. где је Доде ишао у гимназију. У Париз је отишао 1857 године. Прва дела била су му збирка песама Љубавнице и аутобиографски спис Малишан. Озбиљно болестан, отпутовао је на југ Француске 1861. године, а потом у Алжир. Године 1863. отпутовао је на Корзику, а мало касније је боравио код својих рођака у замку Монтобан. Сва ова путовања су важна јер ће бити извор утисака за његова дела Писма из мог млина (1860), која су га учинила славним, и за романе о Југу, од којих је најчувенија триологија о Тартарену Тарасконцу. Ту је створио бесмртан тип јужњака, хвалисавог добричине, који је помало и Дон Кихот и Санчо Панса.[3] Затим следе бројни романи: Фромон Млађи и Рислер старији (1874), Жак (1876), Набоб (1887), Краљеви у изгнанству (1879), Нума Руместан (1881), Јеванђелист (1883), Сафо (1884), Бесмртник (1888).[4] Ту су и многе књиге приповедака и драма Арлезијанка (1872). Умро је 1897. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Alphonse Daudet | French Novelist & Poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-12. Приступљено 2024-01-26.
- ^ "Sketch of Alphonse Daudet," Review of Reviews, Vol. 17, No. 2, (1898). стр. 161.
- ^ Sachs, Murray (1966). "Alphonse Daudet's Tartarin Trilogy," The Modern Language Review, Vol. 61, No. 2. стр. 209–217.
- ^ јавном власништву: Marzials, Frank Thomas (1911). „Daudet, Alphonse”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 848. Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у
Литература
[уреди | уреди извор]- Burton, Richard (1898). "Björnson, Daudet, James: A Study in the Literary Time-spirit." In: Literary Likings. Boston: Copeland and Day. стр. 107–130.
- Conrad, Joseph (1921). "Alphonse Daudet." In: Notes on Life & Letters. London: J.M. Dent & Sons Ltd.. стр. 25–31.
- Crawford, Virginia M. (1898). "Alphonse Daudet," The Contemporary Review, Vol. 73. стр. 182–192 (Rep. in Studies in Foreign Literature. Boston: L.C. Page & Company, (1899). стр. 49–77.)
- Croce, Benedetto (1924). "Zola and Daudet." In: European Literature in the Nineteenth Century. London: Chapman & Hall. стр. 312–325.
- Daudet, Léon (1898). Alphonse Daudet. Boston: Little, Brown and Company.
- Doumic, René (1899). "Alphonse Daudet." In: Contemporary French Novelists. New York: Thomas Y. Crowell & Company. стр. 127–174.
- Favreau, Alphonse R. (1937). "British Criticism of Daudet, 1872-97," PMLA, Vol. 52, No. 2. стр. 528–541.
- Gosse, Edmund (1905). "Alphonse Daudet." In: French Profiles. New York : Dodd, Mead and company. стр. 108–128.
- Hamilton, C.J. (1904). "The Early Struggles of Alphonse Daudet," The Gentleman's Magazine, Vol. CCXCVII. стр. 597–608.
- Hemmings, F.W.J. (1974). "Alphonse Daudet." In: The Age of Realism. Harmondsworth: Penguin. стр. 194–200.
- Henry, Stuart (1897). "M. Daudet." In: Hours with Famous Parisians. Chicago: Way & Williams. стр. 31–76.
- James, Henry (1894). "Alphonse Daudet." In: Partial Portraits. London: Macmillan & Co.. стр. 195–239.
- Major, John C. (1966). "Henry James, Daudet and Oxford," Notes & Queries, Vol. 13, No. 2. стр. 69–70.
- Matthews, Brander (1901). "Alphonse Daudet." In: The Historical Novel and Other Essays. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 109–146.
- Maurice, Arthur Bartlett (1901). "Daudet and the Making of the Novel," The Bookman, Vol. 13. стр. 42–47.
- Mauris, Maurice (1880). "Alphonse Daudet." In: French Men of Letters. New York: D. Appleton and Company. стр. 219–244.
- Moore, Olin H. (1916). „The Naturalism of Alphonse Daudet”. Modern Philology. 14 (3): 157—172. JSTOR 432780. doi:10.1086/387051.
- Oliphant, Margaret (1879). "The Novels of Alphonse Daudet," Blackwood's Magazine, Vol. 125. стр. 93–111.
- Powers, Lyall H. (1972). "James's Debt to Alphonse Daudet", Comparative Literature, Vol. 24, No. 2. стр. 150–162.
- Ransome, Arthur (1913). "Alphonse Daudet." In: Portraits and Speculations. London: Macmillan & Co.. стр. 57–70.
- Raffaëlli, Jean François (1899). "Alphonse Daudet and his Intimates," Lippincott's Magazine, Vol. 64. стр. 952–960.
- Sachs, Murray (1948). "The Role of Collaborators in the Career of Alphonse Daudet," PMLA, Vol. 73, No. 1. стр. 116–122.
- Sachs, Murray (1964). "Alphonse Daudet and Paul Arène: Some Umpublished Letters," Romanic Review, Vol. 55. стр. 30–37.
- Saylor, Guy Rufus (1940). Alphonse Daudet as a Dramatist. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
- Sherard, Robert Harborough (1894). "Alphonse Daudet at Home," McClure's Magazine, Vol. 3. стр. 137–149.
- Sherard, Robert Harborough (1894). Alphonse Daudet: Biographical and Critical Study. London: Edward Arnold.
- Taylor, Una A. (1913). "The Short Story in France," The Edinburgh Review, Vol. 218, No. 445. стр. 137–50.
- Whibley, Charles (1898). "Alphonse Daudet," The Modern Quarterly of Language and Literature, Vol. 1, No. 1. стр. 16–21.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Alphonse Daudet на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Алфонс Доде на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Алфонс Доде на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Works by Alphonse Daudet at Hathi Trust
- Works by Alphonse Daudet at Unz.org