Алфонс Доде

Алфонс Доде
Лични подаци
Датум рођења	(1840-05-13)13. мај 1840.
Место рођења	Ним, Француска
Датум смрти	16. децембар 1897.(1897-12-16) (57 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Занимање	романописац писац кратке приче сценариста песник
Књижевни рад
Период	натурализам
Језик стварања	француски
Потпис

Алфонс Доде (фр. Alphonse Daudet; Ним, 13. мај 1840 — Париз, 16. децембар 1897) био је француски књижевник.

Биографија

Доде је рођен у Ниму, у Ландоку 1840 године. У детињству су га родитељи, због слабог здравља, послали на село, где је научио провансалски језик и наслушао се провансалских легенди. Породица му се преселила у Лион 1849. где је Доде ишао у гимназију. У Париз је отишао 1857 године. Прва дела била су му збирка песама Љубавнице и аутобиографски спис Малишан. Озбиљно болестан, отпутовао је на југ Француске 1861. године, а потом у Алжир. Године 1863. отпутовао је на Корзику, а мало касније је боравио код својих рођака у замку Монтобан. Сва ова путовања су важна јер ће бити извор утисака за његова дела Писма из мог млина (1860), која су га учинила славним, и за романе о Југу, од којих је најчувенија триологија о Тартарену Тарасконцу. Ту је створио бесмртан тип јужњака, хвалисавог добричине, који је помало и Дон Кихот и Санчо Панса. Затим следе бројни романи: Фромон Млађи и Рислер старији (1874), Жак (1876), Набоб (1887), Краљеви у изгнанству (1879), Нума Руместан (1881), Јеванђелист (1883), Сафо (1884), Бесмртник (1888). Ту су и многе књиге приповедака и драма Арлезијанка (1872). Умро је 1897. године.

Референце

Милка Марковић у костиму Сидоније у комаду "Фроман и Рислер" Алфонса Додеа (Атеље Самуела Сингера, Сомбор, око 1900. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.

Литература

• Burton, Richard (1898). "Björnson, Daudet, James: A Study in the Literary Time-spirit." In: Literary Likings. Boston: Copeland and Day. стр. 107–130.
• Conrad, Joseph (1921). "Alphonse Daudet." In: Notes on Life & Letters. London: J.M. Dent & Sons Ltd.. стр. 25–31.
• Crawford, Virginia M. (1898). "Alphonse Daudet," The Contemporary Review, Vol. 73. стр. 182–192 (Rep. in Studies in Foreign Literature. Boston: L.C. Page & Company, (1899). стр. 49–77.)
• Croce, Benedetto (1924). "Zola and Daudet." In: European Literature in the Nineteenth Century. London: Chapman & Hall. стр. 312–325.
• Daudet, Léon (1898). Alphonse Daudet. Boston: Little, Brown and Company.
• Doumic, René (1899). "Alphonse Daudet." In: Contemporary French Novelists. New York: Thomas Y. Crowell & Company. стр. 127–174.
• Favreau, Alphonse R. „British Criticism of Daudet, 1872-97”. PMLA. 52 (2): 528—541. 1937. 
• Gosse, Edmund (1905). "Alphonse Daudet." In: French Profiles. New York : Dodd, Mead and company. стр. 108–128.
• Hamilton, C.J. (1904). "The Early Struggles of Alphonse Daudet," The Gentleman's Magazine, Vol. CCXCVII. стр. 597–608.
• Hemmings, F.W.J. (1974). "Alphonse Daudet." In: The Age of Realism. Harmondsworth: Penguin. стр. 194–200.
• Henry, Stuart (1897). "M. Daudet." In: Hours with Famous Parisians. Chicago: Way & Williams. стр. 31–76.
• James, Henry (1894). "Alphonse Daudet." In: Partial Portraits. London: Macmillan & Co.. стр. 195–239.
• Major, John C. (1966). Major, John C. (1966). „Henry James, Daudet and Oxford”. Notes & Queries. 13 (2): 69—70. doi:10.1093/nq/13-2-69. 
• Matthews, Brander (1901). "Alphonse Daudet." In: The Historical Novel and Other Essays. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 109–146.
• Maurice, Arthur Bartlett (1901). "Daudet and the Making of the Novel," The Bookman, Vol. 13. стр. 42–47.
• Mauris, Maurice (1880). "Alphonse Daudet." In: French Men of Letters. New York: D. Appleton and Company. стр. 219–244.
• Moore, Olin H. (1916). „The Naturalism of Alphonse Daudet”. Modern Philology. 14 (3): 157—172. JSTOR 432780. doi:10.1086/387051. 
• Oliphant, Margaret (1879). "The Novels of Alphonse Daudet," Blackwood's Magazine, Vol. 125. стр. 93–111.
• Powers, Lyall H. „James's Debt to Alphonse Daudet”. Comparative Literature. 24 (2): 150—162. 1972. JSTOR 1769966. doi:10.2307/1769966. 
• Ransome, Arthur (1913). "Alphonse Daudet." In: Portraits and Speculations. London: Macmillan & Co.. стр. 57–70.
• Raffaëlli, Jean François (1899). "Alphonse Daudet and his Intimates," Lippincott's Magazine, Vol. 64. стр. 952–960.
• Sachs, Murray „The Role of Collaborators in the Career of Alphonse Daudet”. PMLA. 73 (1): 116—122. 1948. 
• Sachs, Murray (1964). "Alphonse Daudet and Paul Arène: Some Umpublished Letters," Romanic Review, Vol. 55. стр. 30–37.
• Saylor, Guy Rufus (1940). Alphonse Daudet as a Dramatist. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
• Sherard, Robert Harborough (1894). "Alphonse Daudet at Home," McClure's Magazine, Vol. 3. стр. 137–149.
• Sherard, Robert Harborough (1894). Alphonse Daudet: Biographical and Critical Study. London: Edward Arnold.
• Taylor, Una A. „"The Short Story in France,"”. The Edinburgh Review. 218 (445): 137—50. 1913.  ..
• Whibley, Charles „"Alphonse Daudet,"”. The Modern Quarterly of Language and Literature. 1 (1): 16—21. 1898.  ..

Спољашње везе

• Alphonse Daudet на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Алфонс Доде на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Алфонс Доде на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Works by Alphonse Daudet at Hathi Trust
• Works by Alphonse Daudet at Unz.org