Доде је рођен у Ниму, у Ландоку 1840 године.[1] У детињству су га родитељи, због слабог здравља, послали на село, где је научио провансалски језик и наслушао се провансалских легенди. Породица му се преселила у Лион 1849. где је Доде ишао у гимназију. У Париз је отишао 1857 године. Прва дела била су му збирка песама Љубавнице и аутобиографски спис Малишан. Озбиљно болестан, отпутовао је на југ Француске 1861. године, а потом у Алжир. Године 1863. отпутовао је на Корзику, а мало касније је боравио код својих рођака у замку Монтобан. Сва ова путовања су важна јер ће бити извор утисака за његова дела Писма из мог млина (1860), која су га учинила славним, и за романе о Југу, од којих је најчувенија триологија о Тартарену Тарасконцу. Ту је створио бесмртан тип јужњака, хвалисавог добричине, који је помало и Дон Кихот и Санчо Панса.[2] Затим следе бројни романи: Фромон Млађи и Рислер старији (1874), Жак (1876), Набоб (1887), Краљеви у изгнанству (1879), Нума Руместан (1881), Јеванђелист (1883), Сафо (1884), Бесмртник (1888).[3] Ту су и многе књиге приповедака и драма Арлезијанка (1872). Умро је 1897. године.
Милка Марковић у костиму Сидоније у комаду "Фроман и Рислер" Алфонса Додеа (Атеље Самуела Сингера, Сомбор, око 1900. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.
^Sachs, Murray (1966). "Alphonse Daudet's Tartarin Trilogy," The Modern Language Review, Vol. 61, No. 2. стр. 209–217.
^Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Marzials, Frank Thomas (1911). „Daudet, Alphonse”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 848.
Француска
