Пређи на садржај

Амалфи

Координате: 40° 38′ 00″ С; 14° 36′ 00″ И / 40.633333° С; 14.6° И / 40.633333; 14.6
С Википедије, слободне енциклопедије
Амалфи
Amalfi
Поглед на Амалфи са мора
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаКампанија
ПокрајинаСалерно
Становништво
Становништво‍
 — 2026.4.572[1]
 — густина802,11 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40° 38′ 00″ С; 14° 36′ 00″ И / 40.633333° С; 14.6° И / 40.633333; 14.6
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина6 m[2]
Површина5,7 km2[2]
Амалфи на карти Италије
Амалфи
Амалфи
Амалфи на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникАнтнио Де Лука
Поштански број84011
Позивни број089
Регистарска ознакаSA
Веб-сајт
comune.amalfi.sa.it

Амалфи (итал. Amalfi) град је у јужној Италији.[3] Амалфи је омањи град Округа Салерно у оквиру италијанске покрајине Кампанија.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Град Амалфи налази се у јужном делу Италије, на свега 20 км западно од Салерна. Град је налази на Сорентинском полуострву, које раздваја Напуљски и Салернски залив. Град је друго по важности насеље полуострва, смештено на јужној страни, на Салернском заливу[3], на тзв. Амалфитској обали. Изнад града веома стрмо се издиже планина Латаро, која затвара града са копна и која је онемогућила развој града у веће насеље. Са друге стране, град стога има дивне погледе на море.

Историја

[уреди | уреди извор]

Амалфи је био први западни град који је имао јаке трговачке везе са Блиским истоком и Византијом. Разлог овоме треба тражити у положају града, у јужном делу Апенинског полуострва, мање изложеног упадима варвара, као и заклоњености града од околине окомитим планинама, па је прилаз граду био углавном са мора. Трговина Амалфија је била на врхунцу у 8. веку, а њени трговци били су чувени трговци на Средоземљу. Међутим, развојем северних крајева Амалфи губи трку у 10. веку, када на сцену ступају Пиза, Ђенова и Венеција. 1075. године град губи самосталност и пада у зачеље историје.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 5.163 становника.[4]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
6.4976.0636.2377.1636.2586.0558.5895.4285.163

Амалфи данас има тек преко 5.000 становника, Италијана и странаца, махом некадашњих гостију града, који су се заљубили у лепоте Амалфија и овде се скућили трајно. Последњих деценија број становника у граду опада, а што је повезано са нарастањем потреба за новим туристичким садржајима.

Главне знаменитости

[уреди | уреди извор]

Амалфи је имао висок статус у средњовековној архитектури; његова катедрала Сан Андреа[5][6] (Свети Андреја, XI век), звоник, манастир капуцина основан од стране амалфитског кардинала Пиетра Капуано, јасно представљају уметнички правац који је владао у Јужној Италији у доба Нормана, са тенденцијом спајања византијског стила са облицима и оштрим линијама северне архитектуре.[7]

Амалфи је симбол италијанске изузетности и спокоја. Беоци кућа на падинама, воћњаци цитруса, уске улице и бескрајни морски пејзажи стварају атмосферу филмске сцене.[8]

На врху степеница, које се уздижу изнад трга Дуомо, у самом срцу Амалфија, налази се катедрала Светог Андреје (Дуомо). Катедрала датира из XI века; њен ентеријер украшен је у стилу касног барока са бродоломом и два бочна алтарска простора, разделјена двадесет колона. Фасада катедрале изведена је у византијском стилу и украшена разним приказима светаца, укључујући велику фреску Светог Андреје.[9]

На златном касетираном плафону налазе се четири велике слике Андреа дел’Аста. Приказују бијење Светог Андреје, чудо са маном, распеће Светог Андреје и самог светитеља на крсту. Из левог брода води степенице до крипте. Ове степенице су изграђене 1203. године за кардинала Пиетра Капуаноа, који је 18. маја 1208. године донео у катедралу мошти Светог Андреје из Константинопоља.[10]

Бронзана статуа Светог Андреје у катедрали створена је од стране Микеланђела Наккериноа, ученика Микеланђела; такође се налазе мермерне скулптуре Светог Стефана и Светог Лавренција рад Пиетра Бернинија.

1206. године мошти Светог Андреје пренете су у Амалфи из Константинопоља од стране Пиетра Капуаноа након пљачке Константинопоља (догађај Четвртог крсташког рата) по завршетку изградње градске катедрале. У крипти катедрале налази се гробница у којој, како се тврди, и даље почива део моштију апостола. Такође се може видети златни реликвијар, у којем је првобитно чувана његова лобања, и још један који се користио за процесије кроз Амалфи у свечане дане.

Музеј ручне израде папира, смештен у Мил Валy у северном делу савременог града, прославља дугу традицију производње папира у Амалфију.[11] Град је био један од првих центара производње папира у Европи, чије су вештине Амалфитани усвојили од Арапа. Музеј се налази у здању старе фабрике папира, која је некада припадала породици Милано, познатој у Амалфију по вези са производњом папира. Године 1969. зграда је претворена у музеј по вољи Николаса Миланоа, тадашњег власника фабрике. У музеју су изложене машине и опрема (рестауиране и у потпуности функционалне), које су некада коришћене за ручну производњу папира.[12]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Трг испред катедрале
    Трг испред катедрале
  • Сликовите куће Амалфија
    Сликовите куће Амалфија
  • Амалфи -мали трг
    Амалфи -мали трг
  • Катедрала
    Катедрала

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Resident population by age, sex and marital status on 1st January 2026”. demo.istat.it. Италијански национални институт за статистику. 2026-01-01. Приступљено 2026-04-01.  (Napomena: Povezivanje datoteke na tehničkom skupu podataka.)
  2. ^ а б „Classificazioni statistiche – anno 2026”. www.istat.it. Италијански национални институт за статистику. 2026-02-21. Приступљено 2026-02-27.  (Napomena: Povezivanje datoteke na tehničkom skupu podataka.)
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 40. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 
  5. ^ „CasaDuomo-Amalfi-Italy-Story”. casaduomo-amalfi.com. Приступљено 23. 10. 2025. 
  6. ^ „St. Andrew's Cathedral, Amalfi, Italy”. catholicshrinebasilica.com. Приступљено 23. 10. 2025. 
  7. ^ „HVF Magazine Amalfi Cathedral of St Andrew en”. www.hvfmagazine.it. Приступљено 23. 10. 2025. 
  8. ^ „Europe trip planner”. layla.ai. Архивирано из оригинала 16. 11. 2025. г. Приступљено 23. 10. 2025. 
  9. ^ „Stages of the Relocation of St. Andrew’s relics”. www.visitamalfi.info. Приступљено 23. 10. 2025. 
  10. ^ „The Crypt”. museodiocesanoamalfi.it. Приступљено 23. 10. 2025. 
  11. ^ „The Museum – Museo della Carta”. www.amalfipapermuseum.com. Приступљено 23. 10. 2025. 
  12. ^ „A new nanohybrid for electrocatalytic biodiesel production from waste Amalfi coast lemon seed oil”. www.sciencedirect.com. Приступљено 23. 10. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Амалфи на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амалфи&oldid=30750602”