Амфилохије Глушицки

С Википедије, слободне енциклопедије
Амфилохије Глушицки
Лични подаци
Датум смрти25. октобар 1452

Амфилохије Глушицки († 25. октобра 1452) - монах, светитељ Руске Православне црква, сарадник светог Дионисија Глушицког[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Главни извор података о Амфилохију Глушичком је „Запис о Спасо-Каменском манастиру“, који је саставио Пајсије Јарославов око 1481. године, и житије Дионисија Глушичког, које је написао ђакон Иринарх, монах Глушичког Покровског манастира 1495. године[2]. Нејасно је да ли је Анфилохије учествовао у састављању Дионисијевог житија. Иринарх Глушицки истиче да сам „учио од својих отаца... Анфилохија, и мог пријатеља Макарија, и Михаила, који је видео светитеља, познат је”и да „из прича... чуо сам од неких, чак и његових рекли су им ученици“[3].

Познато је да је Анфилохије, који је већ био јеромонах, дошао из Великог Устјуга код Дионисија Глушицког у Покровски манастир који је овај основао и затражио благослов да постане искушеник манастира[4].

Након тога, Анфилохије је постао Дионисијев најближи ученик и пријатељ, и заједно су основали манастир претече Глушицки Сосновиет. Године 1437, на самрти, монах Дионисије је поверио Анфилохију „старешинство“ Предтеченског и Покровског манастира. Међутим, да ли је Анфилохије постао игуман, не зна се поуздано; житије каже да је монах Макарије постао игуман „великог манастира“[5], односно Покровског манастира, а према Дионисијевом завету, један игуман је био да стати над оба манастира.

Амфилохије Глушицки је сахрањен у цркви манастира Сосновец поред монаха Дионисија.

Иконографија[уреди | уреди извор]

По предању, Амфилохије Глушицки је приказан у пуној монашкој одежди и чизмама, са благословном десном руком и свитком у левој. На иконама, обично заједно са Дионисијем Глушицким и споља упоређеним са њим: „На лику Дионисија Глушицког, седа брада као Василије Кесаријски, лећа вохра“; назначено је да је светитељ „у лику човека који седи на врху, попут светог Василија Великог, много нижег, часне хаљине, испод бунде, са свитком у руци“[6].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „АМФИЛОХИЙ ГЛУШИЦКИЙ”. www.pravenc.ru. Приступљено 2023-12-09. 
  2. ^ Semiachko, Svetlana A. (2023). „THE LIBRARY OF THE DIONISIEV-GLUSHITSKY MONASTERY AT THE TIME OF ITS FOUNDER”. Texts and History Journal of Philological Historical and Cultural Texts and History Studies. 1: 7—14. ISSN 2712-7591. doi:10.31860/2712-7591-2023-1-7-14. 
  3. ^ „Древнерусские жития святых как исторический источник, Православие в России - профессор Василий Осипович Ключевский”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-12-09. 
  4. ^ „Амфило́хий Глушицкий: житие, иконы, день памяти”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-12-09. 
  5. ^ „Преподобный Амфилохий, игумен Глушицкий / Патриархия.ru”. Патриархия.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-12-09. 
  6. ^ „ИКОНОПИСНЫЙ ПОДЛИННИК”. www.pravenc.ru. Приступљено 2023-12-09.