Велики Устјуг
Изглед
| Велики Устјуг рус. Великий Устюг | |
|---|---|
Велики Устјуг и река Сухона | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област | Вологдска област |
| Основан | 1147. |
| Статус града | 1147. |
| Стара имена | Устјуг |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 31.928 |
| — густина | 1.878,12 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 60° 46′ 00″ С; 46° 18′ 00″ И / 60.766667° С; 46.3° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 55 m |
| Површина | 17 km2 |
| Поштански број | 162390–162394, 162396 |
| Позивни број | +7 81738 |
| Регистарска ознака | 35 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Велики Устјуг (рус. Великий Устюг) град је у Вологдској области у Русији. Налази се на ушћу река Сухоне и Југа.
Град се први пут спомиње у хроници из 1207. Био је делом Владимирско-Суздаљске кнежевине. Чињеница да се налази на укрштању најважнијих трговачких рута, је претворила град у велико трговинско и индустријско средиште у раздобљу од 16. до 17. века. Велики Устјуг је изгубио свој значај због премештаја руске спољне трговине на обале Балтичког мора. Овај град је познат по својим обртима, резбарењу у брезиној кори, декоративном везивању бакра и никла.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 32.147 | 37.026 | 36.737 | 37.916 | 36.202[1] | 33.419[2] | 31.665 |
Познати Великоустјужани
[уреди | уреди извор]- Семјон Дежњов (1605—1973), руски истраживач
- Јерофеј Хабаров (1610—1667), руски поморац и истраживач
- Владимир Атласов (између 1661. и 1664. - 1711), руски истраживач
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Велики Устјуг на Викимедијиној остави- Странице о Великом Устјугу Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. септембар 2008)