Пређи на садржај

Андреја Андрејевић (сликар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреја Андрејевић
Лични подаци
Датум рођења(1906-02-25)25. фебруар 1906.
Место рођењаБерлин, Немачко царство
Датум смрти17. мај 1991.(1991-05-17) (85 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
ПољеСликарство, илустрација, графика

Андреја Андрејевић (Берлин, 25. фебруар 1906Београд, 17. мај 1991) био је српски графичар, илустратор и сликар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Андреја Андрејевић био је син ксилографа Вељка Куна и брат Ђорђа Андрејевића Куна. Примивши православље (1923), породица Кун је, по претку Андрашу, презиме променила у Андрејевић. После школовања у Београду, Андреја је похађао Графичку школу у Берлину. Бавио се опремом књига и стручних часописа, илустрацијом и сликарством. У Београду је, од 1930. до национализације 1952. водио своју цинкографску радњу „Илустра". Затим је радио као технички уредник у „Младом покољењу", сарађивао са Војноисторијским институтом и „Дечијом књигом". Био је један од оснивача УЛУПУДС-а. Аутор је ликовних решења две поштанске марке (1945), неколико плаката и амблема едиција: „Библиотека нобеловаца", „Златно коло", „100 књига". Као сликар припадао је токовима поетског реализма и умереног експресионизма. Уз владање цртежом и занатом, те познавање анатомије, радио пиктурално засићене, хроматски сведене мртве природе и портрете. Његове радове чувају Народни музеј (Цвеће, 1940; Портрет Милице Бошковић, 1940; Портрет Светислава Бошковића, 1948) и Музеј примењене уметности у Београду (Плакат за 1. мај 1949; Плакат Југословенске и народне армије, 1951).[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „АНДРЕЈЕВИЋ, Андреја | Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-27.