Анђеоски водопад

С Википедије, слободне енциклопедије
Анђеоски водопад
Kerepakupai merú
Salto Angel from Raton.JPG
Анђеоски водопад
Анђеоски водопад на мапи Венецуеле
Анђеоски водопад
ЛокацијаНП Канајма
Држава Венецуела
Координате5° 58′ 03″ N 62° 32′ 08″ W / 5.96750° С; 62.53556° З / 5.96750; -62.53556Координате: 5° 58′ 03″ N 62° 32′ 08″ W / 5.96750° С; 62.53556° З / 5.96750; -62.53556
Висина979 m
Падовислободан пад
ВодотокЧурун
Светски ранг1
Национални ранг1

Анђеоски водопад[1] (шп. Salto Ángel, Salto Del Ángel, индијанско име Kerepakupai merú) је највиши водопад на свету са висином од 979 метара [2][3] (слободан пад воде је 807 m). Налази се на маленој реци Чурун (притока реке Карони) у Националном парку Канајма у региону Гран Сабана провинције Боливар у Венецуели.[3] Висина водопада је толика да се од ветрова вода претвара у измаглицу пре него што падне на земљу. Национални парк Канајма је 1994. године уписан на листу Светске баштине као природно добро.

Водопаде је 16. новембра 1933. угледао и ово откриће први објаио амерички авијатичар Џими Ејнџел. Он је био у потрази за рудним налазиштима. Покушао је да се авионом спусти поред водопада 9. октобра 1937, када је авион оштећен, а Џими је са три сарадника 11 дана пешачио до цивилизације. Водопади су добили име по његовом презимену.[3]

Анђеоски водопад је најзначајнија туристичка атракција Венецуеле. Пут до водопада ни данас није једноставан, јер се налазе изоловани у џунглама Венецуеле.

Назив водопада[уреди | уреди извор]

У српској географској литератури назив овог водопада се интерпретира на неколико начина: Ејнџел, Енџел, Анхел, Анђеоски, што је последица различитих погледа на сам назив у оригиналу — „Angel Falls“. Будући да је водопад први запазио амерички пилот Џими Ејнџел, по њему је и добио име. Буквалан превод презимена овог пилота је анђео што је довело до устаљења назива Анђеоски водопад[1] у српској географској литератури.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Енциклопедијски атлас света, 57
  2. ^ Лексикон држава света, 24. страна. ISBN 978-86-331-2757-8.
  3. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 52. ISBN 86-331-2075-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]