Аполоније Тијански
| Аполоније Тијански | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. г. |
| Место рођења | Тијана, Кападокијско царство, |
| Датум смрти | 98. |
| Место смрти | Ефес, Римска империја, |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Неопитагореизам |
| Интересовања | философија |
Аполоније Тијански или Аполоније из Тијане (грч. Απολλωνιος ο Τυανευς 1.г - 98.г) - неопитагорејски филозоф. Сачувано је 97 писама приписаних Аполонију[1].
Извори[уреди | уреди извор]
Према раширеним информацијама, Флавије Филострат Старији је почетком 3. века, у име царице Јулије Домне, жене Септимија Севера, саставио Аполонијеву биографију - „Живот Аполонија из Тијане“ у 8 књига, препун са митологизованим елементима. Међу својим изворима Филострат [2] наводи белешке Дамиде из Ниниве, Аполонијевог личног секретара, али већина савремених аутора се слаже да су Дамида, као и Аполонијева путовања на исток, књижевна фикција. Од поузданијих извора Филострат помиње дело Максима Егејског и дело Мојагена у 4 књиге. Постоје још два доказа који разјашњавају време Аполонијевог живота: према Лукијану, Александар Абонотишки је учио са Аполонијем у младости, што указује на отприлике 120. годину, а Касије Дион извештава да је Аполоније имао 95 година када је имао визију убиства Домицијана у Ефесу.
Биографија[уреди | уреди извор]
Према биографији Филострата, Аполоније је рођен у богатој породици у кападокијском граду Тијани. Пошто се рано заинтересовао за философију и аскетизам, он је своју младост провео у Асклепијевом храму у граду Егију, прошао је петогодишње искушење ћутања и цео свој наредни живот до дубоке старости провео у лутањима. Наследство преостало после смрти родитеља дао је својој браћи. Кренувши да путује, пропутовао је Малу Азију и чак је покушао да продре у Индију да би се упознао са учењем брамана. Свуда је деловао као проповедник-моралиста и уверавао да може предвидети будућност и чинити чуда. Иако је Нерон протерао све мађионичаре и чаробњаке из Рима, Аполоније је отишао тамо, али је ипак морао да напусти овај град. Посетивши Шпанију, после Неронове смрти, отишао је преко Италије у Грчку, а одатле у римски Египат, где је Веспазијан, који се спремао да преузме власт, искористио његов утицај и славу; Коначно, посетио је и Етиопију.
Враћајући се из Египта, наишао је и на милостив пријем код Тита. Пошто је оптужен за време Домицијанове владавине за подстицање побуне у Египту у корист Нерве, затворен је, добровољно се појавио пред судом и ослобођен. Пошто је поново пропутовао Грчку, Аполоније се настанио у Ефесу, где је основао Питагорејску школу, и умро у доби од скоро 100 година, одбивши Нервин позив да оде у Рим.
Паралеле[уреди | уреди извор]
Аполонијева биографија, која је укључивала извештаје о чудима које је чинио (исцељење болесника, васкрсење девојке која је умрла на дан венчања), његове говоре против деспотске моћи царева Нерона и Домицијана, његово поседовање екстрачулних перцепција, дарови прорицања и далековидости (на пример, Аполоније је наводно јасно видео убиство Домицијана у Риму, док је био у Ефесу), често је упоређиван са Исусом из Назарета. Тако је крајем 3. века Хијерокле у посебном есеју супротставио Аполонија Исусу и целокупној јеванђељској историји, што је довело до трактата о одговору Јевсевија из Цезареје[3].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Stucchi, Sandro (1988). Il gruppo bronzeo tiberiano da Cartoceto. Studia archaeologica. Roma: "L'Erma" di Bretschneider. ISBN 978-88-7062-599-8.
- ^ Chapter 11: Philostratus’ Life of Apollonius of Tyana, DE GRUYTER, 2012, стр. 258—308, ISBN 978-3-11-029767-6, doi:10.1515/9783110297737.258, isbn 978-3-11-029767-6, Проверите вредност параметра
|doi=(помоћ), Приступљено 17. 1. 2024 - ^ Ehrman, Bart D. (2012). Did Jesus exist ? the historical argument for Jesus of Nazareth (1. ed изд.). New York: HarperOne. ISBN 978-0-06-220460-8.