Апсцисинска киселина
| |
| Називи | |
|---|---|
| Системски IUPAC назив
(2Z,4E)-5-[(1S)-1-хидрокси-2,6,6-триметил-4-оксоциклохекс-2-ен-1-ил]-3-метилпента-2,4-диеноинска киселина[1] | |
| Други називи
(2Z,4E)-(S)-5-(1-Хидрокси-2,6,6-триметил-4-оксо-2-циклохексен-1-ил)-3-метил-2,4-пентанедиеноинска киселина
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| 3DMet | B00898 |
| Абревијација | ABA |
| Бајлштајн | 2698956 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.040.275 |
| EC број | 244-319-5 |
| MeSH | Abscisic+Acid |
| RTECS | RZ2475100 |
| |
| |
| Својства | |
| C15H20O4 | |
| Моларна маса | 264,32 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојни кристали |
| Тачка кључања | 120 °C (248 °F; 393 K) |
| log P | 1.896 |
| Киселост (pKa) | 4.868 |
| Базност (pKb) | 9.129 |
| Опасности | |
| S-ознаке | S22, S24/25 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је  ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Апсцисинска киселина (енгл. abscisic acid, ABA) је биљни хормон, по хемијској природи сесквитерпеноид. Синтеза апсцисинске киселине дешава се највећим делом у хлоропластима, као и у другим пластидима. Стално присуство апсцисинске киселине у ниским концентрацијама неопходно је за нормалан раст и диференцијацију ћелија. Повишена концентрација апсцисинске киселине неопходна је за затварање стома, дормантност семена, сенесценсију (старење) и опадање листова, као и способност толеранције на физиолошку сушу.
Ови хормони регулишу раст и развиће биљке у периоду када она прелази из фазе активног раста у фазу мировања. Осим тога што утиче на опадање листова, он ствара и пупољке за презимљавање и спречава клијање семена. Овај хормон припада групи која се називај инибитори. Из тог разлога што у неким физиолошким процесима имају супротно дејство. Садрже у себи једињења са разноврсном хемијском структуром. Ова киселина је откривена је у Калифорнији шездесетих година 20. века. Открио ју је истраживач Адикот док је испитивао узроке опадања незрелих плодова памука. Тада је устновљено да се у плодовима накупља хормон који изазива њихово опадање и он бива назван апсцисинска киселина. Име је добила по појави коју узрокује (лат. abscessio, опадање). У току сушних перода повећава се концентрација овог хормона у листовима биљке. То утиче и на затварање стоминог апарата приликом наглог губитка воде, што доводи то прекида транспирације која ће спречити даљи губитак воде.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Abscisic Acid - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification and Related Records. Приступљено 22. 10. 2011.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
