Арсен Аваков
| Арсен Аваков | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Арсен Борисович Аваков | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 2. јануар 1964. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Баку, Азербејџанска ССР, СССР | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | украјинско | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Харковски политехнички институт | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Занимање | политичар, бизнисмен | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Отаџбина (2010—2014) Народни фронт (од 2014) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Званични веб-сајт | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| avakov | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 Министар унутрашњих послова Украјине 2014–2021. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Арсен Борисович Аваков (укр. Арсен Борисович Аваков, јерм. Արսեն Բորիսի Ավակով; Баку, рођен 2. јануара 1964) — украјински државник и политичка личност јерменског порекла. Министар унутрашњих послова Украјине у периоду 2014–2021.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен 2. јануара 1964. године у Бакуу у породици војног лица.
По националности - Јермен. Од 1966. је стално настањен у Украјини. Држављанин Украјине.
1990. године оснива АД Инвестор. У периоду 2005-2010. био је председник Харковске регионалне државне администрације.
Од јесени 2011. до децембра 2012. био је у политичком егзилу у Италији због прогона у Украјини од стране режима Виктора Јануковича.
2012. године изабран је за народног посланика Украјине.
Током Револуције 2014. био је један од команданата Евромајдана.
27. фебруара 2014. Врховна рада Украјине одобрила је Арсена Авакова за министра унутрашњих послова Украјине.
На иницијативу Авакова 2014. године створена је Национална гарда Украјине и добровољачки батаљони. Они су омогућили да се заустави војна агресија Руске Федерације на истоку Украјине.[2]
У ноћи између 7. и 8. априла 2014. Аваков је лично предводио упад на зграду Обласне државне управе у Харкову, коју су заузели сепаратисти и милитанти из Руске Федерације.[3]
Аваков је покренуо напоре Министарства унутрашњих послова за увођење биометријских пасоша. То је био неопходан услов за увођење безвизног режима за Украјину са земљама ЕУ.
Аваков је у Италији бранио војника украјинске Националне гарде Виталија Маркива. Уз учешће Авакова, суд у Милану (Италија) одбацио је оптужбе против Маркива и Украјине за смрт фоторепортера Андреа Роцхелија (Италија) и Андреја Миронова (Руска Федерација) у Славјанску у мају 2014. године.
Аваков је био министар унутрашњих послова Украјине од 24. фебруара 2014. до 15. јула 2021. под два председника Украјине: Петра Порошенка и Владимира Зеленског и био је члан пет кабинета министара Украјине. Ово је најдужа каденца у независној Украјини.[4]
Државне награде
[уреди | уреди извор]- Почасни економиста Украјине (22.06.2007.)
- Орден за заслуге III степена (15.04.2016.)
- Орден Легије части (Француска) (06.09.2022.)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Biography of Arsen Avakov | Arsen Avakov. Official website”. avakov.com (на језику: енглески). 24. 2. 2018. Приступљено 11. 5. 2022.
- ^ „The book "Volunteer Battalions. Story of a heroic deed of battalions that saved the country" was presented in Canada by Arsen Avakov”. kmu.gov.ua. 25. 9. 2017.
- ^ „Ukraine Authorities Clear Kharkiv Building, Arrest Scores Of 'Separatists'”. rferl.org. 8. 4. 2014.
- ^ „Ukrainian Parliament Accepts Resignation Of Influential Interior Minister”. rferl.org. 15. 7. 2021.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
