Афрокарибијци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Афрокарибијци је назив за људе чији су преци припадали групи од пет милиона робова који су из западне Африке доведени у европске колоније на Карипским острвима да би радили на плантажама шећерне трске.

Када је укинуто ропство у британским колонијама (1838), многи бивши робови постали су фармери, занатлије или уметници. Међутим, на Карипским острвима било је мало посла и обрадивих површина, па су многи робови посао тражили у другим државама. До средине 20. века највише су одлазили у Северну, Средњу и Јужну Америку. На крају радне сезоне враћали су се кући. У Велику Британију одлазио је мањи број Афрокарибијаца, углавном су то били студенти, морнари или они који су се придружили британској армији у Првом и Другом светском рату.

После Другог светског рата у Британији се осетила потреба за радницима, па је британска влада регрутовала људе са Карипских острва. Годишње је тај број достизао више хиљада Афрокарибијаца. Највише их се запослило у превозу, болницама и другим значајним јавним сервисима. Неки су остајали кратко и враћали се кућама, а већина се ту настањивала за стално. Од 1962. године уведена су строга имиграциона правила која су отежала улазак становника бивших колонија у Британију.

Многи од пола милиона Афрокарибијаца Британије представљају децу или унуке досељеника који су се ту населили педесетих и шездесетих година 20. века. Афрокарибијаца има и у Француској, Холандији, Канади, САД, а данас већина њих одлази у Северну Америку. Често су мета предрасуда, дискриминације и расизма и поред законских и уставних правила која то забрањују.