Ајмаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ајмаци
Укупна популација
cca 650.000
Језици
Ајмачки дијалект персијског језика
Религија
Углавном сунитски ислам
Сродне етничке групе
Хазара, Таџици, Паштуни и други ирански народи

Ајмаци (персијски: ایماق‎) су скупина номадских и полуномадских племена иранског и монголског порекла.[1] Живе углавном у западном Авганистану, региону Белуџистан у Пакистану и у мањем броју у покрајини Хорасан у источном Ирану.[2] Ајмаци говоре ајмачким дијалектом персијског језика, који спада у иранску групу индоевропске породице језика, мада су неке групе Ајмака усвојиле паштунски језик.[3]

Порекло и класификација Ајмака[уреди]

Реч ајмак је реч турско-монголског порекла која означава реч "племе". Ајмачки Хазари и Темури припадају монголоидној раси и претежно живе у јуртама, док остали Ајмаци припадају европеидној раси и живе у традиционалним црним шаторима.[4]

Ајмаци су подељени у 17 племена. То су: Чагатајци, Чангези, Даманриги, Дурзаи, Фирозкохи, Гори, Јамшиди, Какар, Какеди, Хамиди, Кипчаци, Малеки, Тахири, Темури, Зори и Тајмани.

Религија[уреди]

Ајмаци су углавном сунитски муслимани, док су Хазаре већином шиити. Преци Ајмака су вероватно примили ислам у периоду између 10. и 12. века.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Tom Lansford -A bitter harvest: US foreign policy and Afghanistan 2003 Page 25 "The term Aimaq means "tribe" but the Aimaq people actually include several different ethnic groups. The classification has come to be used for a variety of nonaligned nomadic tribes"
  2. ^ Janata, A. „AYMĀQ”. Ур.: Ehsan Yarshater. Encyclopædia Iranica (Online изд.). United States: Columbia University. 
  3. ^ Vogelsang, Willem (2002). The Afghans. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-631-19841-3. Приступљено 23. 01. 2012. 
  4. ^ http://www.tribalanalysiscenter.com/PDF-External/Hazara%20Baluchistan.pdf A SOCIOLOGICAL STUDY OF THE HAZARA TRIBE IN BALUCHISTAN (AN ANALYSIS OF SOCIO-CULTURAL CHANGE)
  5. ^ "Afghanistan". Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.

Литература[уреди]