Пређи на садржај

Ајмаци

С Википедије, слободне енциклопедије
Ајмаци
Укупна популација
око 650.000
Језици
Ајмачки дијалект персијског језика
Религија
Углавном сунитски ислам
Сродне етничке групе
Хазара, Таџици, Паштуни и други ирански народи

Ајмаци (персијски: ایماق‎) су скупина номадских и полуномадских племена иранског и монголског порекла.[1] Живе углавном у западном Авганистану, региону Белуџистан у Пакистану и у мањем броју у покрајини Хорасан у источном Ирану.[2] Ајмаци говоре ајмачким дијалектом персијског језика, који спада у иранску групу индоевропске породице језика, мада су неке групе Ајмака усвојиле паштунски језик.[3]

Порекло и класификација Ајмака

[уреди | уреди извор]

Реч ајмак је реч турско-монголског порекла која означава реч "племе". Ајмачки Хазари и Темури припадају монголоидној раси и претежно живе у јуртама, док остали Ајмаци припадају европеидној раси и живе у традиционалним црним шаторима.[4]

Ајмаци су подељени у 17 племена. То су: Чагатајци, Чангези, Даманриги, Дурзаи, Фирозкохи, Гори, Јамшиди, Какар, Какеди, Хамиди, Кипчаци, Малеки, Тахири, Темури, Зори и Тајмани.

Религија

[уреди | уреди извор]

Ајмаци су углавном сунитски муслимани, док су Хазаре већином шиити. Преци Ајмака су вероватно примили ислам у периоду између 10. и 12. века.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tom Lansford -A bitter harvest: US foreign policy and Afghanistan 2003 Page 25 "The term Aimaq means "tribe" but the Aimaq people actually include several different ethnic groups. The classification has come to be used for a variety of nonaligned nomadic tribes"
  2. ^ Janata, A. „AYMĀQ”. Ур.: Ehsan Yarshater. Encyclopædia Iranica (Online изд.). United States: Columbia University. 
  3. ^ Vogelsang, Willem (2002). The Afghans. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-631-19841-3. Приступљено 23. 01. 2012. 
  4. ^ http://www.tribalanalysiscenter.com/PDF-External/Hazara%20Baluchistan.pdf A SOCIOLOGICAL STUDY OF THE HAZARA TRIBE IN BALUCHISTAN (AN ANALYSIS OF SOCIO-CULTURAL CHANGE)
  5. ^ "Afghanistan". Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.

Литература

[уреди | уреди извор]