Монголски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
монголски језик
Монгол хэл, Monggol kele.svg
Говори се у Застава Монголије Монголија
Број говорника
5,2 милиона (недостаје датум)
алтајски (контроверзно)
ћирилица
монголско писмо
Званични статус
Службени језик у
Застава Монголије Монголија
Кина Кина (Унутрашња Монголија)
Регулише Државно језичко веће (Монголија)
Веће за језик и књижевност (Унутрашња Монголија)
Језички кодови
ISO 639-1 mn
ISO 639-2 mon
ISO 639-3 Either:
khk – халха монголски
mvf – периферни монголски

Монголски језик (Монгол хэл, Monggol kele.svg) је службени језик у Монголији и најпознатији припадник монголске групе језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.


Класификација[уреди]

Монголски језик спада у монголску групу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку породицу.

Писмо[уреди]

У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.

Особине[уреди]

Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.

Присутно је осам падежа.

Познаје самогласничку хармонију.

Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).

Самогласници:

Предњи Централни Задњи
затворени i i: u u:
полузатворени ʊ ʊ:
средњи e e: ɵ o:
полуотворени ɔ ɔ:
отворени а a:

Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).

Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе:

Предњи Задњи Неутрални
e, u, o a, ʊ, ɔ i

Сугласници:

уснени зубни предњенепчани задњенепчани ресични
„Обични“ палатализовани „Обични“ Палатализован Палатализован „Обични“
Назал m n ŋ
Плозив безвучни аспировани () (pʲʰ) tʲʰ (kʲʰ) ()
безвучни p t
звучни сугласник ɡʲ ɡ ɢ
Африкат безвучни аспировани tsʰ tʃʰ
безвучни ts
Фрикатив (f) s ʃ x
Латерални фрикатив ɮ ɮʲ
Вибрант r
Апроксимант w̜ʲ j

Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.