Бану Бакр

С Википедије, слободне енциклопедије

Бану Бакр бин Ва'ил или Бану Бакр, син Ва'илја (арап. بنو بكر بن وائل‎‎ банū бакр бин вā'ил) били су арапско племе које припада великом Рабијином огранку племена Аднанита, међу којима су били Абдул Кајс, Аназа, Таглиб, Бану Шајбан и Бани Ханифа. Племе је познато је познато по томе што је учествовало у 40-годишњем рату у предисламском периоду са својим рођацима из племена Тахлиб-а, познатом као Рат Басоса. Предисламски песник Тарафа био је члан Бакра.

Првобитна земља Бакра била је у Наџду, у централној Арабији, али се већина племићких бедуина преселила на северно подручје непосредно пре појаве ислама и настанила се на подручју Ал-Џазира, на горњем Еуфрату. Регион Дијар Бакр, а касније и град Дијабакир у јужној Турској, носе своја имена из по овом племену.

Приближне локације неких важних племена и царства на Арапском полуострву пред појаву ислама.

Племе се разликује од племена Бани Бакр ибн Абд Маната, који је живео у Хиџазу и имало важне интеракције са Мухамедом.

За време Мухамедовог периода[уреди | уреди извор]

За време исламског пророка Мухамеда, племе Бану Бакр било је укључено у разне војне сукобе.

Племенско стабло / класични односи[уреди | уреди извор]

Следећи су неки од повезаних и под-племена Бакр ибн Ва'ил у предисламским и раним исламским добима:

у источном Наџду

Спољашње везе[уреди | уреди извор]