Ријад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ријад
арап. ‏الرياض
Night view of City Riyadh from Hauptstadt Saudi Arabiens - panoramio.jpg
Панорама Ријада
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Саудијска Арабија
Провинција Ријад
Становништво
Становништво
 — 2010. 5.700.000
Агломерација 6.800.000
Географске карактеристике
Координате 24°39′ СГШ; 46°43′ ИГД / 24.65° СГШ; 46.71° ИГД / 24.65; 46.71Координате: 24°39′ СГШ; 46°43′ ИГД / 24.65° СГШ; 46.71° ИГД / 24.65; 46.71
Временска зона UTC+3
Ндм. висина 612 м
Површина 1300 км2
Ријад на мапи Саудијске Арабије
Ријад
Ријад
Ријад на мапи Саудијске Арабије
Остали подаци
Градоначелник Абдулах бин Абдулрахман Алмогбел
Веб-сајт
arriyadh.com

Ријад (арап. [ar-Riyāḍ] الرياض) главни је и највећи град у Саудијској Арабији. Такође је главни град провинције Ријад.

Налази се у историјском региону Нејд.[1] Географски је смештен у централном делу арабијског полуострва.

Број становника у Ријаду је преко 6,5 милиона, што је преко 20% популације целе државе.

Назив града[уреди]

Име Ријад је изведено из арапске речи равда у множини, што значи место башта и дрвећа. Ријад је више од 1500 година плодоносно место у срцу Арабијског полуострва због многих вадија (суво корито реке које се преплави током кишних периода).

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Температура у Ријаду лети може бити веома висока и доћи до 45 °C. Зиме су са друге стране благе са хладним вечерима. Град је смештен у пределу где нема река, али се зими појаве текуће воде услед падавина.

Клима Ријада (1985—2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,5
(88,7)
34,8
(94,6)
38,0
(100,4)
42,0
(107,6)
45,1
(113,2)
47,2
(117)
48,0
(118,4)
47,8
(118)
45,0
(113)
41,0
(105,8)
38,0
(100,4)
31,0
(87,8)
48
(118,4)
Максимум, °C (°F) 20,2
(68,4)
23,4
(74,1)
27,7
(81,9)
33,4
(92,1)
39,4
(102,9)
42,5
(108,5)
43,5
(110,3)
43,6
(110,5)
40,4
(104,7)
35,3
(95,5)
27,8
(82)
22,2
(72)
33,28
(91,91)
Просек, °C (°F) 14,4
(57,9)
17,3
(63,1)
21,4
(70,5)
26,9
(80,4)
32,9
(91,2)
35,7
(96,3)
36,8
(98,2)
36,7
(98,1)
33,5
(92,3)
28,4
(83,1)
21,5
(70,7)
16,3
(61,3)
26,82
(80,26)
Минимум, °C (°F) 9,0
(48,2)
11,2
(52,2)
15,2
(59,4)
20,4
(68,7)
25,9
(78,6)
28,0
(82,4)
29,3
(84,7)
29,2
(84,6)
25,9
(78,6)
21,2
(70,2)
15,5
(59,9)
10,6
(51,1)
20,12
(68,22)
Апсолутни минимум, °C (°F) −2,2
(28)
0,5
(32,9)
4,5
(40,1)
11,0
(51,8)
18,0
(64,4)
16,0
(60,8)
23,6
(74,5)
22,7
(72,9)
16,1
(61)
14,0
(57,2)
7,0
(44,6)
1,4
(34,5)
−2,2
(28)
Количина кише, mm (in) 12,5
(0,492)
8,0
(0,315)
24,0
(0,945)
28,0
(1,102)
4,9
(0,193)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,4
(0,016)
0,0
(0)
0,8
(0,031)
8,7
(0,343)
14,6
(0,575)
101,9
(4,012)
Дани са кишом 6,1 4,3 9,4 11,3 3,3 0,0 0,1 0,2 0,0 0,5 3,3 6,3 44,8
Релативна влажност, % 47 36 32 28 17 11 10 12 14 20 36 47 26
Сунчани сати — месечни просек 212,4 226,6 219,8 242,3 287,7 328,2 332,1 309,2 271,6 311,4 269,2 214,3 3.224,8
Сунчано време — месечни проценти N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A 72
Извор: „Jeddah Regional Climate Center South West Asia”. [2]

Историја града[уреди]

Дворац Ел Масмак
Северни хоризонт

У временима пре ислама насеобина на месту данашњег града се звала Хајр (арап. حجر) и према записима основало ју је племе Бану Ханифа. Хајр је био седиште провинције Ел Јамамах чији су управници контролисали већи део централне и источне Арабије за време ере Омејадскога калифата и Абасида. Провинција Ел Јамама се отцепила од Абасидског калифата 866. и пала под власт Бану Укхаидира, који је преселио престоницу из Хајра у оближњи ел Карј. Након тога град Хајр је дуго пропадао.

У четрнаестом веку северноафрички путописац Ибн Батута описује Хајр као седиште Ел Јамама. Такође пише о томе да је то град канала и дрвећа а већина становника прпипадају племену Бани Ханифа. Нешто касније Хајр се поделио у неколико мањих насеобина. Најпознатије су биле Мигрин и Микал, а само име Хајр се спомињало само у локалним народним песмама. Најраније означавање овог подручја као Ел Ријад било је у XVII веку.

Године 1737 Дехам ибн Давас који је побуњениик из околне Манхуфе преузео је Ријад. Ибн Давас је изградио зид који је окруживао различита предграђа Ријада обједињујући тако све у један град. Године 1744 Мухамед ибн Абдел Вахаб (муслимански теолог вахабизма) ујединио је снаге са Мухамедом ибн Саудом, владаром оближњег ел Дирија. Циљ им је био да успоставе јединствену муслиманску државу, а главни отпор у остварењу тога циља пружао је ибн Давас, који је контролисао Ријад, а био је у савезништву са још неколико градова. Ибн Давас је дуго успеваа да пружа отпор снагама ибн Вахаба и ибн Сауда. Међутим након 27 година борбе Давас је погебао, а Ријад је пао у руке Саудијаца 1773. године. Тада је створена Прва саудијска држава. Прва Саудијска држава пала је под налетом Мухамада Алија од Египта који је интервенисао у име Османског царства. Египатске снаге су разориле саудијску престоницу ел Дирија 1818. године.[1] Кад је Турки ел Сауд (Турки ибн Абдалах) обновио државу, односно успоставио Другу саудијску државу 1823. године изабрао је Ријад за престоницу.[3]

Модеран град[уреди]

Изградња финансијског центра Краља Абдулаха

Од малог места на рубу пустиње Ријад је прерастао у регионални па и светски центар и мегалополис. Од некадашњег града опасаног зидовима остали су само фрагменти тог зида и тврђава Масмак. Један је од најбогатијих градова на Блиском истоку, али и међу богатијим у читавом свету. Попут Дубаиа и Абу Дабиа у Емиратима, заслуге иду великом богатству нафтом. Међутим, убрзо се развијају остале услужне гране, туризам и трговина. Постаје и финансијски центар региона због развоја великих инвестиционих фондова који улажу не само у региону већ у читавом свету.

Убрзано са развојем економије Ријад мења и комплетан изглед града. Рађају се нови модерни финансијски блокови као што је Финансијски блок Краља Абдулаха. Архитектонски почиње да личи на многе западне градове. Један од најпрепознатљивијих небодера у граду је Центар Краљевства, са 99 спрата и око 302 метара висине.[4] Ријад је подељен у 15 сектора уз тзв. дипломатску четврт. Четврт Олаја је комерцијални и трговачки центар града, где се налази и већина хотела. Краљевска четврт је најпосећенија четврт од стране туриста. Индустријски део је смештен у источном делу града. Ту се налази пре свега погони за прераду нафте који су једни од највећих у читавом свету. Такође ту се налазе и индустрија за прераду воде којом се снабдева читав град. Одеђен део индустијске воде се доводи чак из Персијског залива.

Становништво[уреди]

Популација (ист.)
Год. Поп. ± %
1918. 18.000
1924. 30.000 +66,7
1944. 50.000 +66,7
1952. 80.000 +60,0
1960. 150.000 +87,5
1972. 500.000 +233,3
1978. 760.000 +52,0
1987. 1.389.000 +82,8
1992. 2.776.000 +99,9
1997. 3.100.000 +11,7
2009. 4.873.723 +57,2
2013. 5.899.528 +21,0
2016. 6.506.700 +10,3
Извор: пописи

Ријад је један од градова у којој се број станвника вишеструко увећао током задњих деценија. Богатство нафтом и економска моћ довела је до тога да је Ријад један од најнасељенијих градова на Блиском истоку. Већи део становништва је муслиманске вероисповести. Међутим у задњим годинама приметно је досељавање и из западних земаља, због запошљавања у интернационалним компанијама. Такође велики број радника долази и из Индије, Пакистана и то пре свега на грађевинским пројектима. Тако да сада 65% становника Ријада чине Саудијци док 35% странци.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Rijad | Saudijska Arabija | ponude, aranžmani, ture, putovanja”. Pogodak.rs. 20. 6. 2014. Приступљено 26. 6. 2015. 
  2. „Surface annual climatological report”. PME. 
  3. „Rijad :: saznanje-putovanja”. Netsrbija.net. Приступљено 26. 6. 2015. 
  4. „Kingdom Centre Facts | CTBUH Skyscraper Database”. Skyscrapercenter.com. Приступљено 26. 6. 2015. 

Спољашње везе[уреди]