Беатрикс Ексофон

С Википедије, слободне енциклопедије
Беатрикс Ексофон
Датум рођења(1849-07-10)10. јул 1849.
Место рођењаШербур ан Котантен, Француска
Датум смрти30. децембар 1916.(1916-12-30) (67 год.)
Место смртиПариз, Француска

Беатрикс Ексофон (франц. Béatrix Excoffon; 10. јул 1849 — 30. децембар 1916) је била милитантни комунар и медицинска сестра у амбуланти током Париске комуне 1871. године.[1] Била је потпредседница Club des Femmes de la Boule Noire и позната као „републиканка”.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Шербуру ан Котантену 10. јула 1849.[3] Године 1870. је живела у Паризу са својим партнером штампаром са којим је имала двоје деце.[4] У La Commune Лујза Мишел је причала да су је Софи Поарје, Блин и Ексофон замолиле да им се придружи у стварању франц. Comité de vigilance de Montmartre.[5] Тај комитет је тада организовао Club des Femmes de la Boule Noire, а Ексофон је постала његов потпредседник а Софи Поарје председник.[2] На састанку клуба почетком априла Ексофон је рекла да их има довољно за збрињавање рањеника[6] па је 3. априла 1871. учествовала у женском маршу на Версај где се налазила Народна скупштина што је подсећало на марш из октобра 1789.[7] Користила је мобилно возило хитне помоћи на две недеље[8] заједно са Аликс Пајен која је прва постала медицинска сестра хитне помоћи на дан када је њен супруг рањен у око.[9][10] Током Крваве недеље, када су трупе Версаја ушле у Париз, Ексофон је бранила Бланш на барикадама 23. маја 1871.[1] заједно са Елизабетом Дмитривом, Наталијом Лемелом и Бланком Лефевром у амбулантним колима.[11][12][13] Након завршетка Комуне била је заточена у Саторију[3] заједно са Лујзом Мишел.[14] Четврти војни суд ју је осудио на депортацију у тврђаву 13. октобра 1871.[1] након чега је затворена у Убрив.[15][3] Лујза Мишел је замолила Виктора Игоа да интервенише у њено име, пошто су њени родитељи и зет недавно умрли.[15] Њена казна је смањена на десет година затвора 28. марта 1872. и додатно смањена за годину дана 15. августа 1876.[3] Ексофон се покорила и њена казна је смањена што је резултирало пуштањем на слободу 26. новембар 1878.[14][1] Преминула је 30. децембра 1916. у Паризу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Excoffon Béatrix [née Euvrie Julia]”. Le Maitron. 26. 7. 2009. Приступљено 2. 9. 2020. 
  2. ^ а б Fauré, Christine (2004-06-02). Political and Historical Encyclopedia of Women (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-45691-7. 
  3. ^ а б в г Rey, Claudine; Gayat, Annie; Pepino, Sylvie (2013). Petit dictionnaire des femmes de la Commune: Les oubliées de l'histoire (in French). Éditions Le bruit des autres.
  4. ^ „Excoffon Béatrix [née Euvrie Julia]”. Le Maitron. 26. 7. 2009. Приступљено 2. 9. 2020. 
  5. ^ Louise Michel (1898). „Les femmes de 70”. La Commune (PDF). Paris: Editions Stock, collection Stock+plus, 1978. стр. 174. .
  6. ^ „Quelques clubs sous le Siège et la Commune - Maitron”. maitron.fr. Приступљено 2021-03-09. .
  7. ^ „Excoffon Béatrix [née Euvrie Julia]”. Le Maitron. 26. 7. 2009. Приступљено 2. 9. 2020. 
  8. ^ Thomas, Édith (1963). Les Pétroleuses (in French). Éditions Gallimard.
  9. ^ Michèle Audin (2018). „Lettres d'Alix Payen (3) Alix au fort d'Issy”. La Commune de Paris. .
  10. ^ Martin Moruno, Dolorès (2014). „"Le temps des cerises": The Ambulance Women in the Paris Commune”. The bulletin of the UK Association for the History of Nursing. 3: 44. ISSN 2049-9744. 
  11. ^ Bibia Pavard; Florence Rochefort; Michelle Zancarini-Fournel (2020-09-03). Ne nous libérez pas, on s'en charge (на језику: француски). La Découverte. стр. 543. ISBN 978-2-348-05567-6. Приступљено 2020-10-28. .
  12. ^ Linton, Marisa; Hivet, Christine (1997). „Les femmes et la Commune de Paris de 1871”. Revue Historique. 298 (1 (603)): 44. ISSN 0035-3264. JSTOR 40956129. Приступљено 2020-10-29. .
  13. ^ Thomas, Edith (1971). „The Women of the Commune”. The Massachusetts Review. 12 (3): 416. ISSN 0025-4878. JSTOR 25088134. Приступљено 2020-10-30. .
  14. ^ а б Michel, Louise (2000). Histoire de ma vie. Presses Universitaires Lyon. стр. 170. ISBN 978-2-7297-0648-7. Приступљено 2020-10-27. 
  15. ^ а б Thomas, Édith (1980). Louise Michel. Montreal: Black Rose Books Ltd. ISBN 978-0-919619-07-4. 

Литература[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беатрикс_Ексофон&oldid=27394050”