У својој младости Беатрис је била пион у мењању политичких савеза свога оца, који је уговарао низ бракова за њу. На крају се удала за кастиљанског краља Хуана I, чиме је Беатрис постала краљица Кастиље. Након смрти оца, према одредбама споразума из Салватере, њена мајка је у њено име преузела регентство, а Беатрис је проглашена краљицом Португалије. Противљење регенству, страх од кастиљанске превласти и губитка португалске независности су довели до општег устанка и грађанског рата[1] између нелегитимног брата краља Фернанда I Жоаоа, великог мајстора реда Авиза, који је проглашен регентом и браниоцем краљевства насупрот краљици Мајци, и краља Хуана I, који је jure uxoris преузео титулу краља Португалије, и на кога је, пошто је напао Португалију, прешло регенство са краљице Леоноре. На крају, мајстор од Авиза је проглашен краљем Португалије, а Хуан I је одлучно потучен у бици код Алжубароте.
Од тог тренутка краљица Беатрис је показала нарочит интерес за добробит португалских изгнаника у Кастиљи који су остали верни њеним династичким тежњама за португалски престо. Након смрти свог супруга она је на кастиљанском двору гурнута у страну. Међутим, династички сукоби су остали препрека нормализовању односа између Кастиље и Португалије. Од друге деценије 15. века, она се све ређе помиње у документима, а њен помен у документима је у потпуности нестао након 1420.
.png)
