Бедеријана
Бедеријана (грч. Βεδερίανα, лат. Bederiana) је била рановизантијска тврђава, коју је у 6. веку обновио цар Јустинијан I (527-565). Према сведочењу историчара Прокопија, у близини Бедеријане налазило се царево родно село Таурисион (грч. Ταυρίσιον, лат. Taurisium — Таурисијум), а исти писац је тим поводом описао и Јустинијаново заснивање града Јустинијана Прима (грч. Ιουστινιανή Πρώτη, лат. Ivstiniana Prima / Justiniana Prima) у царевом родном завичају. Хроничар Јован Антиохијски (7. век) је поводом положаја Бедеријане указао на оближњи Наисус (данашњи Ниш у Србији), док је сам цар Јустинијан у својој XI новели из 535. године изричито нагласио да се Јустинијана Прима налазила у провинцији Медитеранској Дакији (лат. Dacia Mediterranea). На основу поменутих података, наука је утврдила да се Јустинијана Прима налазила на локалитету Царичин град код Лебана у Србији, док се тврђава Бедеријана налазила у истом крају, на неком од оближњих рановизантијских археолошких локалитета који леже на ширем простору између Лесковца, Прокупља и Ниша. Међу кандидатима за убикацију Бедеријане су локалитет Кулина код села Балајнац и локалитет Кале код села Злата, а даља археолошка истраживања ће показати који се од неколико оближњих локалитета може најпоузданије убицирати као античка Бедеријана.[1][2][3][4]
Остале претпоставке[уреди | уреди извор]
Иако већина савремених истраживача сматра да се Бедеријана налазила у близини Царичиног града (Јустинијана Прима), у делу стручне јавности (првенствено у данашњој Северној Македонији) још увек су присутне и неке старије претпоставке, по којима се Бедеријана налазила на локалитету Дрма код села Бадар у близини Скопља. Такве претпоставке, које су биле засноване првенствено на сличности имена античке тврђаве Бедеријане и назива савременог села Бадар, нису опстале пошто су додатна истраживања показала да је поменуто село добило то име тек у време османске власти.[5][6][7][8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Острогорски 1955, стр. 53-55, 78, 83, 145.
- ^ Петровић 2000, стр. 197-216.
- ^ Милинковић 2009, стр. 239-246.
- ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
- ^ Томовски 1967, стр. 233-239.
- ^ Микулчиќ 1977, стр. 83-106.
- ^ Ristov 2015, стр. 361-392.
- ^ Turlej 2016, стр. 23-46.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ivanišević, Vujadin; Stamenković, Sonja (2014). „Late Roman fortifications in the Leskovac basin in relation to urban centres” (PDF). Старинар. 64: 219—230.
- Микулчиќ, Иван (1977). „Уште еднаш за Таурисион и Бедериана” (PDF). Годишен зборник на Филозофскиот факултет. 19: 83—106.
- Милинковић, Михаило (2009). „Прилог питању убикације Јустинијане Приме” (PDF). Лесковачки зборник. 49: 239—246.
- Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
- Петровић, Радмило (2000). „Iustiniana Prima-Bederiana-Taurision или Царичин Град-Балајнац-Бреговина”. Митолошки зборник. 3: 197—216.
- Ristov, Kiro (2015). „Gradishte Taor: Late Antique Settlement and Fortress” (PDF). Folia archaeologica balkanica. 3: 361—392.
- Томовски, Томо (1967). „Таорско градиште (Taurisium-Bederiana-Justiniana Prima)” (PDF). Жива антика. 17: 233—239.
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.