Березина
Березина Бярэ́зіна; Березина | |
---|---|
![]() Басен Березине | |
Опште информације | |
Дужина | 561 km |
Басен | 24.500 km2 |
Пр. проток | на ушћу 145 m3⁄s |
Слив | Дњепар → Црно море |
Пловност | 500 km узводно од ушћа |
Водоток | |
Извор | Минско побрђе (код града Докшици) 55° 01′ 58.94″ N 27° 44′ 00.66″ E / 55.0330389° С; 27.7335167° И |
Ушће | у Дњепар у Речичком рејону 52° 32′ 59″ N 30° 15′ 00″ E / 52.54972° С; 30.25000° И |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() |
Област | ![]() ![]() ![]() ![]() |
Насеља | Барисав, Беразино, Бабрујск, Светлагорск |
Притоке | Гајна, Бобр, Свислач |
Река на Викимедијиној остави |
Березина[1] (блр. Бярэзіна; рус. Березина) белоруска је река и десна притока Дњепра. Најдужи је водоток који целом дужином свога тока протиче преко територије Белорусије.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Беразина извире у мочварном подручју северног дела Минског побрђа недалеко од града Докшици у Витепској области. Тече преко јужног дела Централноберазинске равнице и улива се у реку Дњепар код села Берегаваја Слабада у Речичком рејону Гомељске области. Укупна дужина водотока од извора до ушћа је 613 km, а површина сливног подручја 24.500 km². Просечан проток при ушће је око 145 m³/s. Под ледом је од децембра до априла. Пловна је у дужини од 500 km узводно од ушћа.
Најважније притоке су Гајна, Бобр и Свислач. На реци Беразини су смештени градови Барисав, Беразино, Бабрујск и Светлагорск
Историја
[уреди | уреди извор]Током Великог северног рата Швеђани су под Карлом XII прешли Березину на путу за Смоленск (1708). Током повлачења Наполеонове војске из Русије водиле су се борбе на обе стране Березине, код Барисава и Студјанке. Наполеон је са остацима своје армаде успео да пређе реку 27—29. новембра 1812. претрпевши велике губитке.
У Совјетско-пољском рату 1920. на Березини су вођене тешке борбе, а 7. јула Црвена армија је прешла Березину и присилила пољску војску на повлачење.
За време Другог светког рата на Березини је у лето 1944. током операције Багратион разбијена немачка група армија Центар, након чега је Црвена армија избила на западне границе СССР и наставила напредовање ка западу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, стр. 179.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ладутько К. В поисках утраченного // Беларусь сегодня. 2009. 30 ноября. (Березина на старинных открытках.)
- Лист карты N-36-XXXI Гомель. Масштаб: 1 : 200.000. Состояние местности на 1985 год. Издание 1989 г.