Могиљовска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Могиљовска област
блр. Магілёўская вобласць
рус. Могилёвская о́бласть
Застава Грб
Застава Грб
Положај Могиљовске области
Држава Застава Белорусије Белорусија
Главни град Могиљов
Површина 29.000 km²
Становништво 2009.
 - Број 1.099.000[1]
 - Густина становништва 39,2 ст./km²

Могиљовска област (блр. Магілёўская вобласць; рус. Могилёвская о́бласть) једна је од 6 административних области Републике Белорусије у источном делу земљу. Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку.

Основана је 15. јануара 1938. године, заузима површину од 29.000 км² и према подацима пописа из 2009. насељена је са нешто мање од 1,1 милиона становника.

Административни центар области је град Могиљов, док су већи градски центри још и Бабрујск, Горки и Асиповичи. Административно је подељена на 21 рејон.

Овај део Белорусије је био захваћњн највећим степеном радијације (заједно са Гомељском облашћу) проузрокованим нуклеарном хаваријом у Чернобиљу у априлу 1986. године.

Географија[уреди]

Могиљовска област обухвата нешто преко 29.000 км² територије у централном и источном делу Републике Белорусије, односно око 14% укупне државне територије. По површини на претпоследњем је месту међу белоруским областима (мања је само Гродњенска област). Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку. Од севера ка југу област се протеже дужином од око 150 км, од истока ка западу до 300 км.

Рељеф области је благо заталасан и испресецан бројним водотоцима, међу којима су најважнији реке Дњепар са својим притокама (Сож, Березина, Друт) и Птич. На подручју области не постоје веће ујезерене површине. Највиша тачка лежи на надморској висини од 239 метара, најнижа на 126 метара (укупна вертикална разлика је 113 м).

Клима је умереноконтинентална са умерено хладним зимама и топлим летима. Значајнија је разлика између температура у северним и јужним деловима области. На северу су просечне јануарске температуре око -8,2°C, јулске до 17,8°C, а на југу од -6,5°C зими до 18,7°C лети. Просечна годишња количина падавина је између 575 и 675 мм, а највећи део се излучи у периоду април-октобар. Вегетациони период траје око 190 дана. Под шумама је око 50% површина.

Историја[уреди]

Могиљовска област је формирана као административна јединица Белоруске ССР 15. јануара 1938. године.[2]

Међу најстарија насеља настала на подручју садашње Могиљовске области убрајају се градови Славгарад, који се први пут помиње 1136, Кричав (око 1150), Мсцислав (1156) и Могиљов (основан 1267).

Након хаварије нуклеарке у Чернобиљу 1986. године јужни делови области су били загађени изразито високим нивоима радијације, посебно Краснапољски и Черикавски рејон, а бројна насеља су у потпуности напуштена.

Административна подела[уреди]

Административно, Могиљовска област је подељена на 21 рејон (или округ), 15 насеља са административним статусом града, 9 насеља у рангу варошица, 195 сеоских и 3 градске општине. Административни центар области је град Могиљов.

Рејони Могиљовске области Белорусије
Рејон Основан Административни
центар
Површина
км²[3]
Становника
попис 2009.[4]
BIA Osipowicze COA.gif Асиповички рејон 17. јул 1924. Асиповичи 1.947,12 52.447
Coat of Arms of Białyničy, Belarus.png Бјалинички рејон 17. јула 1924. Бјалиничи 1.419,52 21.839
Coat of Arms of Babruisk, Belarus.svg Бабрујски рејон 4. август 1927. Бабрујск 1.599,05 20.660
Coat of Arms of Bychaŭ, Belarus.svg Бихавски рејон 17. јул 1924. Бихав 2.263,16 35.148
Coat of Arms of Hłusk, Belarus.png Глуски рејон 17. јула 1924. Глуск 1.335,44 16.457
Coat of Arms of Horki, Belarus.svg Горкијски рејон 17. јула 1924. Горки 1.284,31 47.800
Coat of Arms of Drybin, Belarus.png Дрибински рејон 17. јул 1924. Дрибин 766,53 12.253
Coat of Arms of Kiraŭsk, Belarus.png Киравски рејон 12. фебруар 1935. Киравск 1.295,20 22.352
Coat of Arms of Klimavičy, Belarus.svg Климавички рејон 17. јул 1924. Климавичи 1.542,78 28.523
Coat of Arms of Kličaŭ, Belarus.svg Кличавски рејон 17. јул 1924. Кличав 1.800,32 17.246
Coat of Arms of Krasnapolle, Belarus.png Краснапољски рејон 17. јул 1924. Краснапоље 1.223,04 11.221
Coat of Arms of Kryčaŭ, Belarus.svg Кричавски рејон 17. јул 1924. Кричав 777,54 35.133
Coat of Arms of Kruhłaje, Belarus.png Кругљански рејон 17. јул 1924. Круглаје 881,81 15.761
Coat of Arms of Kasciukovičy, Belarus.png Касцјуковички рејон 17. јул 1924. Касцјуковичи 1.493,84 26.410
Coat of Arms of Mahiloŭ, Belarus.svg Могиљовски рејон 17. јул 1924. Могиљов 1.895,4 43.166
Coat of Arms of Mscisłaŭ, Belarus.png Мсциславски рејон 17. јул 1924. Мсцислав 1.332,51 24.768
Coat of Arms of Słaŭharad, Belarus.svg Славгарадски рејон 17. јул 1924. Славгарад 1.317,82 14.888
Coat of Arms of Chocimsk, Belarus.png Хоцимски рејон 17. јул 1924. Хоцимск 858,87 13.057
Coat of Arms of Čavusy, Belarus.png Чавуски рејон 17. јул 1924. Чавуси 1.471,39 21.242
Coat of Arms of Čerykaŭ, Belarus.png Черикавски рејон 17. јул 1924. Черикав 1.020,20 14.875
Coat of Arms of Škloŭ, Belarus.png Шкловски рејон 17. јун 1924. Шклов 1.334,17 30.802

Демографија[уреди]

Према попису из 2009. на подручју области је живело 1.099.374 становника, што чини удео од око 12% у целокупној популацији земље. Од тог броја нешто преко две трећине је живело у урбаним, а једна трећина у руралним срединама.

Највећи градови су Могиљов (око 365.000), Бабрујск (220.000), Асиповичи, Горки, Кричав.


Националност Попис 1926.[5] Попис 1939.[6] Попис 1959. Попис 1970. Попис 1979. Попис 1989. Попис 1999. Попис 2009.[7]
Белоруси 475.707 1.187.621 1.033.760 1.050.359 1.050.901 1.051.885 1.044.249 975.147
Руси 10.473 86.647 90.398 120.504 138.643 166.007 132.075 86.256
Украјинци 782 22.310 16.404 21.407 23.798 29.394 21.132 13.110
Пољаци 5.615 14.122 3.643 3.145 3.649 3.661 2.798 1.773
Јевреји 34.643 79.739 28.445 25.807 23.135 18.480 3.532 1.461
Јермени 2 467 288 258 404 1.171 937
Роми 264 1.368 1.001 1.268 1.386 1.079 730
Азери 157 139 334 860 926 596
Татари 66 1.314 369 548 696 1.063 777 497
Молдавци 3 113 244 359 554 520 375
Грузини 7 394 225 224 384 471 368
Немци 246 626 171 260 295 580 278
Литванци 623 1.076 497 475 643 366 273
Укупно 530.842 1.401.020 1.176.556 1.226.859 1.246.833 1.279.797 1.213.521 1.099.374

Привреда[уреди]

Привреда Могиљовске области почива на изразито јакој индустријској производњи, посебно хемијска и петрохемијска индустрија, индустрија грађевинскг материјала, дрвна и прехрамбена индустрија, Главни индустријски центри су Бабрујск и Могиљов.

Рејони Могиљовске области Белорусије

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Могиљовска област